Хаварија на нафтоводу Јанаф, на деоници између Сиска и Славонског Брода, поново је отворила питање енергетске безбедности Србије и њене зависности од једног правца за допремање сирове нафте. Иако краткотрајни прекид транспорта не би требало значајније да угрози снабдевање нити да изазове раст цена горива, дужа обустава могла би да донесе додатне трошкове и проблеме у организацији испорука.

На то је упозорио Страхиња Обреновић, доцент Факултета политичких наука у Београду, истичући да Србија тренутно нема алтернативни цевоводни правац за увоз сирове нафте, која преко хрватске луке Омишаљ стиже до рафинерије у Панчеву.

- Србија је дефинитивно зависна од Јанафа, с обзиром на то да је то једини увозни правац за допремање сирове нафте цевоводним путем, преко луке Омишаљ у Хрватској. Тако да, традиционално, ми се ослањамо на Јанаф и у овом тренутку немамо алтернативе када је реч о допремању сирове нафте у рафинерију Панчево - рекао је Обреновић за Еуроњуз Србија.

Према његовој оцени, железнички и речни транспорт могли би да послуже за допремање додатних количина нафте, али не би могли у кратком року да надоместе количине које Србија редовно добија преко Јанафа.

- То би омогућило додатне количине, али и трошкове, и чини ми се да количине које се иначе допремају Јанафом не би могле да се супституишу на краћи рок - истакао је Обреновић.

Дужи прекид могао би да утиче на снабдевање и цену горива

Колико ће хаварија утицати на тржиште, пре свега ће зависити од тога колико ће трајати прекид транспорта. Уколико квар буде отклоњен у наредних неколико дана, Обреновић не очекује озбиљније последице по снабдевање и цене нафтних деривата.

Међутим, ако санација потраје, држава би морала да размотри додатне механизме за очување стабилности тржишта, укључујући коришћење обавезних и других расположивих резерви нафте и деривата.

- Уколико се овај квар заиста санира у наредних неколико дана, ја не очекујем веће последице. Ако се испостави да то захтева дужи временски период, онда би држави на располагању стајале неке додатне мере, попут обавезних резерви и свих оних других резерви - рекао је он.

Обреновић сматра да краткотрајна обустава испорука не би требало значајније да се одрази на цене горива на бензинским пумпама. Ипак, што дуже буде трајао застој, већи би могли да буду трошкови транспорта, логистике и проналажења алтернативних праваца снабдевања.

- Колико дана имате обуставу транспорта и испоруке сирове нафте, у толикој мери ће се то одражавати и на цену, и на логистику, и на транспортне правце. Али ако се санира у кратком року, ја очекујем да ће то бити неки сценарио. Не верујем да ће се то у већој мери рефлектовати на цене - навео је Обреновић.

Он је подсетио да Србија није изолована од кретања на светском енергетском тржишту, због чега проблеми у транспорту и преради нафте могу да се одразе и на трошкове које на крају сносе потрошачи.

Нафтовод ка Мађарској као алтернатива Јанафу

Једно од дугорочних решења за смањење зависности од Јанафа јесте диверсификација праваца снабдевања, односно успостављање додатне везе са Мађарском. Планирани нафтовод омогућио би Србији да, поред постојећег правца преко Хрватске, добије још једну могућност за допремање сирове нафте.

Мађарска се у великој мери ослања на нафтовод Дружба за увоз руске нафте, а повезивање са њеним нафтоводним системом могло би да прошири могућности снабдевања Србије.

- У сваком случају, он би допринео диверсификацији рута снабдевања сировом нафтом, тако да бисмо поред овог постојећег кроз Хрватску и Јанафа добили тај додатни правац. Али, кажем, није ни он лишен ризика које носи са собом - оценио је Обреновић.

Додао је да ће реализација пројекта зависити и од будућег политичког и енергетског позиционирања Мађарске, посебно када је реч о наставку увоза руске сирове нафте.

Шта ће бити са НИС-ом и да ли Србија може да утиче на власничку структуру?

Обреновић се осврнуо и на могућност да мађарски МОЛ преузме Нафтну индустрију Србије, оцењујући да руски партнери и даље немају интерес да напусте српско тржиште. Ипак, остаје да се види како ће се нова Влада Србије поставити према будућој власничкој структури компаније.

Према његовим речима, Србија има могућност да искористи право прече куповине, због чега би требало активно да учествује у разговорима о будућности НИС-а.

- То захтева проактиван приступ Србије, да буде укључена у преговоре. Она је и даље акционар, без обзира на то што не поседује контролни пакет у Нафтној индустрији Србије. То је једна од кључних енергетских и привредних компанија на нашем тржишту - закључио је Обреновић.

Извор: Еуроњуз/Директно