Илија Срдановић, први на Студентској листи „Студенти побеђују“, у разговору за Данас уверен је да су дани Александра Вучића на власти завршени и да након оставке на место председника више неће добити прилику да се врати на следећу функцију коју је пожелео, ону премијера.

Како истиче, свако ко се супротставио овој власти слично је прошао, због чега нема намеру да због ужасне режимске кампање која је усмерене против њега, од себе у овом тренутку прави жртву.

Јавност је већала и нагађала, власт прозивала и блатила, режимске пропагандне фабрике већ су имале спремне кампање за највидиљивије носиоце студентских протеста, кад су студенти на прво место своје листе неочекивано кандидовали кардиолога из Новог Сада.

За добар део јавности у Србији, Срдановић је био мање познати лекар и професор на Медицинском факултету у Новом Саду. За Новосађанке и Новосађане који су протекле две године провели на протестима, он је једно од лица које препознају са улице, јер су га ту најчешће сретали. Срдановић је један од професора који је од почетка уз студенте и њихове акције.

– Сваки нови напад само показује колико се плаше истине и људи који је говоре. Наш фокус није на одбрани од измишљотина, већ на томе да што више људи види и чује наш програм. План је да сваком грађанину представимо наш програм очи у очи, на улици, на пијаци, на кућном прагу. У ову битку ушли смо без иједне слободне телевизије са националном фреквенцијом и тако ћемо је и завршити. Управо зато је слобода медија једна од кључних тачака Студентског плана. Желимо Србију у којој се ниједан човек неће плашити да каже шта мисли и у којој ће грађани имати право на истиниту информацију.

Они који Вас боље познају рећи ће да никада нисте имали амбиције да се бавите политком, него пре свега својим позивом. Ипак, сада сте у једној несвакидашњој ситуацији, преко ноћи сте постали један од битнијих политичких актера у Србији.

– Заиста никада нисам имао амбицију да се бавим политиком. Ја сам пре свега лекар и то ћу и остати. Цео живот сам учио да не окрећем главу када је стање озбиљно. Данас је наше друштво тешко болесно, а ту је потребно уједињење свих струка, што Студентска листа управо и нуди.

У тренутку када се Србија налази на ивици суноврата, позив на одговорност се не одбија. Поготово када тај позив долази од младих људи који су много тога жртвовали да би до промене дошло. Не доживљавам ово као политичку каријеру, већ као обавезу према њима и према земљи у којој желим да остану и да живе.

Председник Вас стално позива на ТВ дуел иако их лагано избегава од 2012. године. Зашто му је толико стало да јавно разговара са Вама?

– Њему није стало до разговора са мном. Он жели да ме представи као носиоца Студентске листе, како би све изгледало као лична борба између нас двојице. То је стара тактика: свести покрет на једног човека, а затим нападати тог човека. Ово није борба између њега и мене, ово је борба народа Србије против зла, избор између Србије и мафије.

Сама чињеница да истог човека истовремено позива на дебату и назива насилником довољно говори о доследности тог позива. После четрнаест година избегавања сваког равноправног разговора, његова изненадна жеља за дебатом последња је сламка спаса за коју се хвата. Не желимо политичком дављенику да дајемо појас за спасавање. Студентска листа се залаже за то да се пита струка. Због тога ћу се одазвати онда када је тема здравство, јер о томе могу да говорим као неко ко свакодневно види како систем функционише изнутра.

Како ће по вама изгледати ови избори? Постоји ли начин да се спрече изборне махинације?

– Сигуран сам да нико не мисли да идемо у фер борбу. Ми се не боримо против политичке странке, већ против мафије која је заробила институције и која ће покушати све да сачува власт. Тога смо свесни и на то смо спремни.

Контрола је кључна. Потрудићемо се да сачувамо сваки глас, како би се, када се затворе бирачка места, јасно чуо глас већинске Србије. Контролора имамо довољно, али у овој држави контролора никада није превише. Зато позивам све грађане да се пријаве за контролоре на предстојећим изборима. Промена не долази сама од себе, нити ће нам је ико поклонити. Време је да сви узмемо ствари у своје руке и да свако на свом бирачком месту буде чувар свог и туђег гласа.

Шта очекујете, да ли ће Александар Вучић ако изгуби изборе признати пораз?

– Очекујемо политичку одговорност и поштовање изборне воље народа. У демократском друштву то није питање добре воље појединца, већ основно правило. Народ је тај који одлучује, а када народ јасно каже своје, ниједан појединац није изнад те одлуке.

Шта прво треба да се уради ако Студентска листа добије могућност да формира власт?

– Када Студентска листа формира власт, неће постојати само једна ствар коју треба урадити, јер се малигнитет проширио у све поре друштва. Као лекар могу да кажем да се таква болест не лечи једним леком, већ озбиљном и дуготрајном терапијом. Прва целина Студентског плана је кључна и објашњава пут до независних институција, владавине права и слободних медија. То ће бити наша прва станица и предуслов на путу оздрављења друштва.

Колико је битно да се Студентска листа одреди према стратешким питањима попут уласка у Европску унију, односима са комшијама и питању Косова?

– Спољнополитички пут Србије може се јасно одредити тек када будемо имали отворену јавну дебату и слободне медије. Избор 25. октобра је избор између Србије и мафије, ништа више и ништа мање. Грађани не могу доносити дугорочне и судбинске одлуке о спољној политици у атмосфери медијског тровања и заробљених институција. Најпре морамо вратити државу грађанима, а онда ће они одлучивати о њеном правцу.

Србија већ тежи чланству у Европској унији, али на том путу није далеко одмакла. Током нашег мандата приоритет ће бити поглавља 23 и 24, која дефинишу стандарде и механизме борбе против организованог криминала и корупције. Ова поглавља су пре свега важна јер су владавина права и правосуђе које штити грађане оно што Србији данас највише недостаје. Коначну одлуку о приступању ЕУ донеће грађани, након затварања свих поглавља и исцрпне јавне расправе.

Што се Косова тиче, Србијом је прошла бициклистичка тура на којој бициклисти који преносили Устав од места до места и доносили га грађанима. Сви знамо да Устав јасно каже да је Косово и Метохија саставни део територије Србије. Ми Устав поштујемо и тако ће и остати. Трудићемо се да унапредимо и олакшамо живот српске заједнице на Косову и Метохији, да људи тамо не буду предмет политичке трговине, те да сачувамо наше драгоцено културно и духовно наслеђе.

Можете нам прокоментарисати дешавања у опозицији? Како доживљавате проевропску коалицију, а како националну? Видите ли се са њима после избора у истој Влади ако то буде потребно да би се формирала већина?

– То није питање за овај тренутак. Наш тренутни фокус је да Студентски план стигне до сваког грађанина Србије, а о потенцијалним постизборним коалицијама разговараћемо када грађани кажу своје. Једно је, међутим, потпуно јасно: постоји црвена линија, а то су коалиције са режимским странкама. Ту нема компромиса. Боримо се за праведно и демократско друштво, у коме свако има право на свој политички пут. Зато се не бих мешао у одлуке опозиционих странака. Уосталом, не верујем да ће постизборне коалиције уопште бити потребне, јер верујем да ће воља народа овог пута бити јасна и недвосмислена.

Како ће се даље наставити студентска кампања?

– Мислим да оваква кампања никада раније није виђена и сигуран сам да ће једног дана ући у уџбенике политичког маркетинга. Немамо билборде по целој земљи, немамо телевизије ни милионске буџете. Имамо људе и то је наша највећа снага.

Кампања је симболично кренула из Новог Сада, а наставља се представљањем Студентског плана кроз трибине и акцију „Од врата до врата“, где разговарамо са грађанима директно, без посредника. Шетње и бициклистичке туре, заштитни знак студентске побуне, свакако ће остати део кампање. После Крагујевца, о осталима скуповима у великим градовима благовремено ћемо обавестити јавност.

Ипак, најснажнији утисак досадашње кампање је јединство народа и слобода која се сваког дана осећа у ваздуху, у сваком граду и селу кроз које прођемо.

Живите у Новом Саду. Колико се овај град променио у последње две године? Шта је био, кроз шта је прошао и шта је сад?

– Као неко ко није одрастао у Новом Саду, могу рећи да ме је овај град постепено освајао. За време мојих студија импресионирао ме је отменошћу, уређеношћу и мирноћом из тог времена. Када сам му се поново вратио 2006. године, већ је био у ритму велеграда. Све више је поред преознатљивог шарма Салајке, Роткварије, Алмашког краја, Дунавске, Змај Јовине и Штранда градом почео да доминира убрицид, као и микс култура који је постајао све уочљивији.

Међутим, слободарски и правдољубиви дух, као и солидарност људи у Новом Саду који су се тако снажно показали након незапамћене трагедију 1. новембра 2024. године, за мене су ипак највеће откровење. Реакција свих нас у Новом Саду 1. новембра иницијално је била иста. Шок, неверица и пребројавање чланова поородице. Секунде до јављања наших најмилијих на телефон доживљавали смо као сате. Срце се заледило. Потом је наступио мук, а затим су расли бес и све снажнија жеља за правдом и одговорношћу. Та жеља била је све већа и већа.

Грађани Новог Сада показали су јединство и истрајност, тажећи одговорност за злочин, настао као последица системске корупције. Показали су дух великог, слободарског града. Традиција великог града ипак се не може угасити. Верујем да ћемо му сви заједно помоћи да поново буде онај стари, шмекерски Нови Сад.

(Данас)