Адвокат и бивша народна посланица Јелена Павловић изјавила је у интервјуу за „Глас јавности” да Србија после промене власти има историјску прилику да обнови институције, врати парламентаризам и из корена промени начин функционисања државе. Она је оценила да ни Александар Вучић није очекивао толику разлику у изборном резултату, али је упозорила да победа Студентске листе сама по себи не гарантује промену система.
„Ни сам Александар Вучић сасвим извесно није знао да ће бити оволика разлика. Да је знао, верујем да данас не би седео у Скупштини, него да би остао на месту председника Републике док не види позицију и шта даље може”, рекла је Павловићева.
Говорећи о изборном резултату, она је одбацила тврдње да је притисак Европске уније био пресудан за Вучићево признавање пораза. Према њеним речима, одлучујућу улогу имали су грађани, велика излазност и контрола бирачких места.
„Вучића није нико други до 2,3 милиона гласача приморао да призна резултате. И то јесте једина истина. Не можемо сада правити да су они тобоже помогли нама да се промени власт у Србији”, истакла је она.
Павловићева сматра да је један од најважнијих задатака нове парламентарне већине промена Пословника Народне скупштине. Подсетила је да је током претходног мандата као самостална посланица имала веома ограничене могућности да учествује у расправама и да су се десетине тачака дневног реда често обједињавале у једну расправу.
„Морамо да забранимо спајање тачака дневног реда. Морамо да омогућимо сваком народном посланику, не некима, сваком народном посланику да може да говори у Народној скупштини најмање петнаест минута на сваку тачку дневног реда. И морамо да вратимо обавезу Народне скупштине да закон који је било који од 250 посланика ставио као предлог у року од 60 дана буде тачка дневног реда”, поручила је Павловићева.
Она је нагласила да се демократски стандарди морају примењивати и на нову опозицију, укључујући Александра Вучића и посланике СНС-а.
„Једном морамо да изађемо из тог зачараног круга”, рекла је она, објашњавајући да парламент не може постати демократски ако нова већина буде користила исте механизме којима је претходна власт ограничавала расправу.
Посебно је критиковала стање у правосуђу, оцењујући да су судови и тужилаштва годинама институционално слабљени, док су бројне законске промене ишле у корист банака, осигуравајућих друштава и великих компанија, а на штету грађана.
Према њеним речима, проблем није само у законским решењима већ и у материјалном положају судија, условима рада и критеријумима за напредовање.
„Просечан судија зарађује 1.300 евра, просечан адвокат 2.100 евра, просечан јавни бележник око седам-осам хиљада евра, просечан јавни извршитељ око дванаест-тринаест хиљада”, навела је Павловићева, прецизирајући да говори о месечним примањима.
Она сматра да без значајног побољшања положаја судија и озбиљне провере стручности није могуће обновити поверење у правосуђе. Предложила је да се приликом избора и напредовања судија већа пажња посвети квалитету њихових пресуда, а не само формалним оценама и радном стажу.
Говорећи о најновијим хапшењима и активностима тужилаштва после избора, Павловићева је изразила сумњу у мотиве појединих поступака, оценивши да се део правосудног система сада прилагођава новим политичким околностима.
Посебно је критиковала врховну јавну тужитељку Загорку Доловац.
„Загорка Доловац је особа која је од 2010. године врховни тужилац, апсолутно најодговорнија жена за овакво стање у тужилаштву. Ја не знам зашто она никада није осетила трунку одговорности да поднесе оставку”, рекла је Павловићева.
Она је оценила да формирање комисија за преиспитивање предмета није довољно и да су неопходне кадровске и организационе промене, као и избор људи са професионалним ауторитетом на најодговорније правосудне функције.
Једна од тема интервјуа била је и будућност Студентске листе, чији су посланици потписали изјаву о политичкој и моралној одговорности према студентском покрету.
Павловићева је указала да студенти у блокади и посланици Студентске листе нису исто, јер су студенти одлучили да мандате повере другим људима. Објаснила је да потписана изјава нема снагу којом би посланик могао бити приморан да врати мандат, али има политички и морални значај.
„То је више, да кажем, одређена морална обавеза. Нико сутра не може некога да натера да повуче мандат”, објаснила је она.
Истовремено је упозорила да ни програмска решења која долазе из студентског покрета не треба прихватати без јавне расправе, већ да о њима морају да се изјасне стручњаци и заинтересовани грађани.
Говорећи о предстојећим председничким и локалним изборима, Павловићева је оценила да би Студентска листа требало да има председничког кандидата, али да на локалном нивоу не би требало да ствара мрежу својих изборних листа по моделу који је раније користио СНС.
Према њеном мишљењу, грађанима треба омогућити да се самостално политички организују у својим срединама, уз промену изборних правила и стварање услова за слободне локалне изборе.
Посебно је истакла потребу за променом система финансирања политичких странака.
„Сваког месеца из буџета се плаћа политичким субјектима 700.000 динара по једном народном посланику. Ја сам обрачунала да је то 1,4 милиона евра сваког месеца за редован политички рад”, навела је Павловићева.
Она је предложила смањење ових издвајања и истовремено повећање плата министара и других носилаца најодговорнијих државних функција, сматрајући да држава мора да обезбеди услове за ангажовање стручних и професионално независних људи.
„Ако хоћете поштене и стручне људе који неће да краду, морате их платити”, поручила је она, наводећи да би плате министара од четири или пет хиљада евра биле оправдане уколико би се истовремено успоставила стварна одговорност за резултате њиховог рада.
Павловићева је говорила и о потреби заштите природних ресурса, посебно воде, земљишта и рудних богатстава. Упозорила је на последице неконтролисане експлоатације руда и поновила противљење пројекту ископавања литијума у долини Јадра.
Према њеном мишљењу, Србија мора да пређе са краткорочног економског планирања на дугорочну стратегију очувања ресурса и развоја државе.
У завршници разговора истакла је да је време да студентски покрет напусти досадашњу тајновитост, коју сматра оправданом у периоду политичких притисака, и да се одлуке убудуће доносе јавно и транспарентно.
„Моја политика је од унутра ка споља, а овде се политика двадесет пет година води од споља ка унутра”, рекла је Павловићева, објашњавајући да Србија најпре мора да дефинише сопствене интересе, а тек потом да тражи међународне партнере за њихово остваривање.
Она је нагласила да се не сме дозволити да промена власти буде сведена само на замену људи на функцијама, већ да је неопходно успоставити систем у коме ће грађани имати стварни утицај на одлучивање.
„Заиста мислим да људи нису свесни да ми имамо историјску могућност тренутно да преокренемо ствари у своју корист”, закључила је Јелена Павловић у интервјуу за „Глас јавности”.
СрбијаМило Ломпар: Остајем на линији заговарања либералног национализма и српског интегрализма (ВИДЕО)Извор: Правда






