Трећа на листи "Александар Вучић - Уједињена Србија" Ана Брнабић своје уводно обраћање у Н1 дебати није почела одговором на питање новинарке Н1 "да ли је разлог за учествовање у нашој дебати, јер није гостовала од 2017. године, то што је пао рејтинг СНС". Уместо тога, износила је оптужбе на рачун Н1.

Новинарка Н1 је дебату отворила питањем Брнабић зашто је сада пристала да гостује у нашој емисији, с обзиром на то да није гостовала од 2017. године, а представници СНС и носиоци власти су и раније позивани у изборним циклусима да гостују у нашој емисији. Уз то, новинарка Н1 је питала да ли је разлог можда то што се у јавности коментарише да пада рејтинг Српској напредној странци.

Брнабић није одговорила на ово питање, иако га је наша новинарка поставила неколико пута. Уместо тога, износила је оптужбе на рачун наше телевизије.

"Н1 у ранијим изборним периодима није омогућавао нашој листи ни да плати термин у изборном програму да емитује изборне спотове. Толико сте били објективни. Са друге стране, од 2017. нисам била на Н1. Нисам ни сада била срећна да дођем с обзиром на то колико се ваша телевија бавила дехуманизацијом мог пријатеља, мог председника. Бавили сте се криминализацијом…. Ја сам на Н1 могла да чујем да је он продукт змијског гнезда", казала је Брнабић.

На инсистирање новинарке Н1 да Брнабић одговори на постављено питање, представница Српске напредне странке није желела да одговори на питање.

"Чула сам три године лажи о Јовањици, о Сарајево сафари, да је због полицијске бруталности преминуо младић у Ваљеву, чули смо лажи о звучном топу. За разлику од стуентске листе, увек смо позивали Н1 на све наше догађаје. Студентска листа разговара само са медијима које је подржавају. Дошла сам јер је инсистирао Александар Вучић, променили сте власника, рекао је човек ајде да дамо шансу,да људи виде колико сте непристрасни", навела је Брнабић.

Брнабић је користила термине попут "блокадери" и "ћаци", на шта су новинарка Н1 и Николић замолиле да се такви термини не користе у студију и у дебати, на шта је Брнабић почела да користи термин "студентска листа". Такође је поменула да Николић није хтела да јој пружи руку, уз коментар "то је та културна Србија".

Николић је поручила Брнабић да "кутурна Србија тек треба да дође".

"Ви сте неколико пута извлачили из контекста све што сте поновили. Културна Србија тек може да дође. Волела бих да оговорно према грађанима, да им кажемо шта планира студентска листа и листа коју ви представљате", навела је она.

Николић је образложила разлоге због којих је одлучила да учествује у дебати Н1.

"Размишљала сам да ли је прилика и тренутак да учествујем у оваквој дебати. Основни разлог је да је позив стигао од медија, регуларним путем. Нисам знала да ли ће концепт омогућити да се појави и друга страна. Али, имала сам страх јер у последње време често је непријатно да учествујете у разговорима када је неко у позицији моћи. Брнабић има бољу стартну позицију у смислу владања информација. Други разлог дилеме је везан за наша два сусрета на скупштинском одбору за образовање где та атмосфера са викањем, лупањем, понижавањем говороника стоји једна опасност", указала је.

Током дебате Ана Брнабић је рекла да је ректорка Мирјана Николић од 2017. до 2020. године учествовала као један од експерата у радној групи Министарства просвете за развој стратегије образовања до 2030. године.

"Ми смо имали заједно догађаје у 2020. години, када смо заједно промовисали мултидисциплинарни програм први такве врсте програм на високом образовању у Србији".

Коментаришући податке које је изнела Ана Брнабић ректорка Николић је навела да Брнабић покушава дезавуише грађане.

"И да прикажете кроз цифре колики је успех вашег мандата и партије у којој припадате и на чијој листи се налазите. Дакле, ја само мислим да медији не трпе много бројеве и ми бројевима нећемо показати. Ја бих поставила питање за наше професоре у основним и средњим школама и на факултетима - да ли они са тим новцем који добијају, и за који ви кажете да је већи, да ли они боље живе?

Значи, ми можемо сада да их убеђујемо да они имају веће плате, оволико и онолико процената, али они знају шта за тај новац могу да купе. И шта су могли да купе пре пет-седам-десет година? 12 година? 15 година? Дакле, то је чињеница, чињеница о којој треба говорити. Ништа не значе подаци уколико немамо референтни оквир да поредимо. Колико је килограма меса могао професор средње школе да купи за своју плату 2012, а колико данас може? Колико је могао да купи пари ципела просечне цене", упитала је ректорка Николић.

Одговарајући на помињање њихових састанака, ректорка је упитала Брнабићку, наводећи 2022. годину, шта се дешава са кредитом за велики пројекат изградње нових факултета: Биолошког, Географског, Факултета музичке уметности.

О образовању: Брнабић каже да је поносна на оно што је урадила СНС

Ана Брнабић је на питање које је и било тема дебате навела да је "поносна на све што је Српска напредна странка урадила у области образовања".

"Ја сам једина председница Владе која је 2017. у свом експозеу издвојила дигитализацију и образовање као приоритете и у том тренутку су се сви смејали осим Александра Вучића који је пружио подршку", рекла је она.

Она је затим наводила податке о платама. Тако је, између осталог, навела да је "плата наставника 2012. године била 391 евро, а да ће плата у децембру 2026. године бити 1.030 евра".

"Дакле, то је са 391 на 1.030 евра, то је 2,6 пута већа плата. Плате професора на факултетима 2012. године су биле око 77. 000 динара , а у 2026. у децембру биће 191. 000 динара. То је 2,5 пута веће. То су све ствари које смо радили ради достојанства наставника, бољег животног стандарда наставника, и да им се на сваки начин захвалимо на свему томе што раде. Буџет просвете је повећан са 140 милијарди динара 2012. године на 425 милијарди динара 2026. године. То је више од 3 пута већи буџет за просвету", изјавила је Брнабић.

Она је навела да је 2011. године, обухват деце у предшколском образовању био 48 одсто, а да је 2025. године то је 64 посто, додајући да хоће да иду изнад 80 посто.

Брнабић је рекла да је "поносна што су изградили четири научно-технолошка парка и три нова научна института".

"Кренули смо 2018. године са програмом запошљавања младих научника, доктораната, и те 2018. године запослили више од 1.000 младих научника на пројектима, и сваке године након тога око 100, што смо увели програмирање као обавезан предмет од 5. разреда основне школе, што смо уложили преко 60 милиона евра да уведемо брз бежични интернет у све, па и у најудаљеније школе широм Србије. То су само неке ствари које смо урадили", рекла је Брнабић.

Николић: Образовање почетак и исходиште у сваком нормалном друштву

Ректорка Мирјана Николић истакла је да је "образовање почетак и исходиште у сваком нормалном друштву" и да образовања у будућности од основног до високог очекују да буде мотор и покретач читавог друштва".

"Ми желимо достојанство, стручност и сигурност, а у комплексу тих идеја које апсолутно побеђују у читавом овом процесу ми се залажемо и за бесплатно образовање. Ми се залажемо и за бесплатно образовање, не као фразу и популистичку идеју 'бесплатни уџбеници' и остало, него истински бесплатно образовање, са свим оним што оно подразумева", рекла је ректорка Николић.

Николић је навела да желе једнаке могућности за све актере образовног процеса.

"Дакле било да је реч о ученицима или професорима, наставницима, и свом оном помоћном особљу које у школама, на факултетима, помаже да би се та настава реализовала. И коначно, оно што нам је јако битно, то је модернизација, и то у свим сегментима, од студијских и школских програма, преко приступа, методологије, курикулума и осталога. Ми сада говоримо углавном у програму о бесплатним уџбеницима, и то на први поглед изгледа као одлична мера. Она јесте одлична мера, али морамо да гледамо мало и у будућност. Можда у перспективи, са модернизацијом, ми ћемо имати могућност да имамо бесплатне уџбенике који ће бити на таблетима наше деце, и који ће практично на тај начин користити", додала је Николић.

Она је навела да морамо да негујемо "те дивне људе који ће градити вредности наше деце и направити их у младе људе који критички промишљају, и који не доносе одлуке само на основу информација које добију тек тако на друштвеним мрежама, него промишљају и долазе до целовитих одговора на питања о свему што их тишти и о чему треба да донесу одлуке".

Нова.рс