„За моју оставку на месту председника Социјалдемократске партије Србије, Александар Вучић је сазнао из медија. Толико о томе да се ради о неком закулисном договору са СНС. Нема овде никаквих закулисних калкулација, али има реалних политичких дилема“, објашњава за Данас Расим Љајић, донедавни председник СДПС, негирајући да је његова оставка плод политичког договора и постизборних калкулација ни са СНС, али ни са студентским покретом.
Није тајна да на релацији СДПС – напредњаци, већ извесно време постоје видне несугласице, и да је управо због тих несугласица СДПС на поједине локалне изборе наступао самостално. Међутим, у последњих месец дана неспоразуми су кулминирали сменом и појединих функционера СДПС.
Шта стоји иза оставке Расима Љајића на месту председника СДПС- договор са Вучићем или окретање студентима?
„Тај исти СНС ми је у последњих месец дана сменио, неоправдано, пет функционера на различитим нивоима власти, од локалног, преко покрајинског, до републичког, напомиње Љајић за Данас, алудирајући на смену Татјане Матић са места директора Фонда за развој, Наташе Михајловић Вацић, градског секретара за културу, Андрије Бојанића са места директора Дома омладине и Драгана Ђекића са места директора новосадског СПЕНС-а.
Да је све како треба на релацији са СНС, понавља Љајић, ишли бисмо заједно и на следеће парламентарне изборе. Он не скрива да има личну и политичку дилему дилему како да странке, које је основао Санџачко демократску партију (основана 1994) и СДПС ( основана 2009 године) политички преживе ову референдумску атмосферу.
„До сада су СДП и СДПС увек наступали заједно, како на локалу, тако и на републичким изборима у оквиру ширих коалиција. Сада је ситуација нешто компликованија. СДП би радије да иде самостално као мањинска листа, а СДПС је још без коначне одлуке. Заједно да иду као мањинска листа је законски немогуће. Заједно да иду као грађанска листа, није реално да пређу цензус у овој атмосфери потпуне поларизације и поделе на два блока“, објашњава Љајић и додаје да је емотивно везан за обе странке, али да постоји политичка дилема, како да те странке политички преживе.
На питање да ли је његова оставка на месту председника СДПС, након тридесетак година руковођења странком плод тих политичких дилема, саговорник Данаса одговара да је оставку заиста дао јер није могао да буде активан колико би желео у СДПС-у, како би се и цела странка додатно ангажовала у овом предизборном периоду.
„Оно што могу одговорно да вам тврдим да никаквих тајних договора није било ни са студентима, ни са СНС-ом. Да их је било, зар мислите да би то остало скривено. Па, то је немогуће. У овом тренутку ствари заиста стоје овако. Какве ће одлуке бити донете, овог момента, стварно не могу да прејудицирам. Од те одлуке ће зависити и мој политички ангажман у кампањи. Ја заиста не могу да спречим све спекулације и теорије завере, али вам кажем како сада реално ствари стоје“, поручује Љајић за Данас.
*Повлачење са чела СДПС договорено са Вучићем
Коментаришући најновији потез сада већ бившег председника СДПС и једног од најдуговечнијих министара на политичког сцени, саговорници Данаса оцењују да је Љајић искусни политичар који ништа не препушта случају и да се његова оставка може тумачити као остављање простора за различите постизборне комбинације – од подршке Српској напредној странци до могућности да, уколико однос снага буде другачији, сарадњу потражи на страни студената.
„Расиму Љајићу је вероватно јасно на рационалном нивоу да је његово време на политичкој сцени прошло, али не зна како да живи без политике након толико времена проведеног у њој, повремено на врло високим и утицајним положајима. Зато је његово одступање с чела партије с резервом и делимично, а не резолутно и потпуно“, оцењује за Данас социолог Иван Живков.
Саговорник Данаса подсећа да је осим тога Србија већ дуго држава у којој се не може бити функционер ни у спорту, ни у култури, ни у привреди без подршке или макар прећутне сагласности извршне власти.
„А то Љајић јако добро зна, па није тешко закључити да је његово повлачење у други план пред изборе консултовано и договорено с Вучићем, односно не представља инокосну одлуку“, сматра Живков.
*Није Љајић нешто претерано политички гадљив, али ми не делује да је оставка договор са Вучићем
Његово мишљење, међутим, не дели новинар Недим Сејдиновић који каже да је у политици све могуће, „поготово овој нашој ћумурској“, али да му не делује да је Љајић оставку поднео у договору са Вучићем.
„Можда је управо супротно. Али не бих се кладио на то“, додаје наш саговорник.
Напомиње да је тешко проценити тачно шта се крије иза Љајићеве оставке.
„Оно што знамо јесте да је Љајић имао великих проблема са својим чланством, поготово основним санџачким (осим оних који су ушли у велики ћаци-кеш) који дуже време траже да странка направи отклон од режима који је предубоко и неповратно корумпиран, који пребија и хапси младост ове земље и шири радикалски шовинизам. Није Љајић нешто претерано политички гадљив, али сасвим је извесно да би их радо послушао. Али предуго је у политици, путера се накупило не само на глави, него по целом телу. Лако га је уценити. Ако ништа, радо би напустио брод који тоне. Осим тога, његова странка поготово на локалу има озбиљне проблеме са напредњачким „олошем“. Лупали су им просторије, аутомобиле, чак су наводно киднаповали и члана СДП-а у једном месту где је ова странка имала велику шансу да пређе цензус на локалним изборима“, напомиње Сејдиновић.
*Несугласице са СНС трају од упада на Државни универзитет у Санџаку
Да подсетимо, Љајићева Социјалдемократска партија Србије изашла је самостално на прошлогодишње локалне изборе у Мионици, који су одржани 30. новембра и прешла цензус. На овај корак одлучили су се након што их је дугогодишњи партнер у власти, Српска напредна странка, изоставила из коалиције за изборе у Мионици. А то је, како се тада спекулисало,био логичан след догађаја након Љајићеве осуде упада приватног обезбеђења на Државни универзитет у Санџаку током августа прошле године, али и Вучићеве поруке коалиционим партнерима да могу да иду, ако им се не свиђа…
Осим што је тада осудио упад приватног обезбеђења на Државни универзитет у Санџаку, Љајић је затражио тада и хитан састанак са партнерима из власти, оценивши при том да је његова странка због једног крајње умереног, рационалног и прагматичног става све време изложена нападима из опозиционог корпуса, али и од стране коалиционих партнера.
А напада коалиционих партнера било је итекако, па је чак и председник државе, Александар Вучић поручио Љајићу, али и лидеру СПП Усаме Зукорлићу, да могу да иду из коалиције, ако им се не свиђа.
„Могу слободно да оду ако им се иде, разговараћемо рећи ћемо шта им замерамо, па ако им се свиђа свиђа, ако им се не свиђа… иначе имамо већину и без њих“, рекао је тада Вучић.
Осим Вучића и лидер Српске напредне странке Милош Вучевић ударио је по Љајићу, наводећи да он „покушава себе да прикаже као жртву“ и да „тактизира да се не би замерио навијачима фудбалског клуба“.
*Само корумпирани и уцењени биће на Вучићевој листи
Срђан Миливојевић, лидер Демократске странке, не зна да ли Расим Љајић тактизира, али сматра да никада у историји вишестраначја у Србији није било лакше донети исправну политичку одлуку. Јер корумпирани и уцењени биће на Вучићевој листи, а они који се боре за слободу, нормалан живот и уређену државу подржаће студентску листу, тврди.
„Сваки самостални излазак и свака декларативно опозициона коалиција, без обзира на мотиве њихових учесника, објективно помажу Вучићу. Ниједна од тих листа не може да победи режим. Могу једино да расипају гласове, збуњују грађане и помогну Вучићу да разбије већ створену референдумску атмосферу. Вучић зна да је грађана који желе крај његовог режима најмање двоструко више од оних који га још подржавају. Зато ће учинити све да додатним колонама покуша да замагли једини стварни избор пред Србијом. Нема неутралних, трећих ни резервних путева. Или подржавате студентску листу или помажете Вучићу да продужи власт мафије“, оцењује Миливојевић.
Био је верни слуга режима све ове године
Александар Мартон, портпарол ЛСВ, сматра да Александар Вучић веома добро зна да до магичне бројке од 126 посланика тешко може да дође без различитих политичких комбинација, између осталог и уз помоћ мањинских листа, као што је Санџачко демократска партија.
Мартон напомиње да је Љајић у претходној деценији показао да је “верни слуга режима председника Србије Александра Вучића“, упркос томе што је, како каже, почетком двехиљадитих важио за једног од политичара који су се борили за демократију.
На питање да ли види могућност да Љајић после избора сарађује и са Српском напредном странком, али и са студентским покретом, портпарол ЛСВ каже да га такав сценарио не би изненадио.
“Знајући Расима Љајића, не би ме уопште чудило. Био је чврст коалициони партнер Демократске странке и ЛСВ, а онда је 2012. прешао на другу страну. Он је политички каријериста који је све оно што је градио до 2008. просуо и практично прешао на другу страну“, закључује Мартон.
Данас.рс
