Лидер покрета „Крени-промени“ Саво Манојловић говорио је у подкасту „Хелм каст“ о случају Александра Шапића, стању у правосуђу, положају Срба на Косову и Метохији, ископавању литијума и предстојећим изборима. Посебно је критиковао однос власти према политичким противницима и оценио да без независних институција и одговорности за корупцију нема суштинских промена у Србији.
Поводом инцидента у којем је, према наводима из разговора, градоначелник Београда Александар Шапић физички напао Тању Мићић, Манојловић је оценио да је недопустиво да човек који се суочава са таквим оптужбама остане на челу престонице. Позвао се на снимак инцидента и медицинску документацију, наводећи да је Мићић задобила преломе носа и вилице и да је оперисана.
Манојловић је посебно указао на питање оружја које је, према службеној белешци полиције о којој је говорио, било одузето Шапићу. Тврди да су претходни физички инциденти и претње морали да отворе питање због чега надлежни раније нису реаговали. Према његовим речима, накнадно објављена службена белешка довела је у питање првобитно саопштење тужилаштва, након чега је отворен поступак ради утврђивања евентуалне одговорности полицијских службеника.
„Није спорно да имате насилнике и манијаке, али је спорно што их тужилаштво штити“, поручио је Манојловић, указујући на, како је оценио, неједнак третман људи пред законом. Упоредио је случај Шапића са поступањем према студентима и активистима који су били хапшени или задржавани у притвору због инцидената и политичких активности.
Говорећи о иницијативи за смену градоначелника у Скупштини града Београда, објаснио је да је покрет „Крени-промени“ обезбедио 21 присутног одборника од укупно 21, али да седница није могла да почне јер није било довољно одборника за кворум. Истакао је да је за обезбеђивање већине била неопходна и подршка владајуће већине, односно присуство њених одборника.
Косово и Метохија: новац није стигао до народа
Манојловић је говорио и о својој породичној вези са Косовом и Метохијом, наводећи да је његова породица током историје више пута протеривана са тог подручја, али се враћала. Истакао је да често одлази на Косово и Метохију и да покрет организује хуманитарну помоћ и посете српским заједницама.
Према његовој оцени, положај Срба не може се посматрати само кроз изборне резултате Српске листе, јер велики број људи не излази на изборе, а политичко деловање на том подручју обележавају специфичне безбедносне околности. Манојловић је указао и на случај Оливера Ивановића, оцењујући да је његов прогон показао колико су Срби на Косову и Метохији изложени притисцима са различитих страна.
Он сматра да је статус Косова и Метохије за Србију дефинисан Уставом и противи се његовој промени у том делу. Истовремено, нагласио је да Србија мора да ојача економски, демографски и институционално како би могла да води озбиљну политику према покрајини.
Посебно је критиковао начин на који се троши новац намењен Србима на Косову и Метохији. Према његовим речима, стотине милиона евра нису искоришћене за изградњу инфраструктуре и јачање институција које би директно помогле становништву, већ су, како тврди, завршавале у рукама политички повезаних појединаца.
Као приоритете је навео изградњу здравствених и образовних установа, јачање универзитета и стварање услова за опстанак српске заједнице. „Само јака Србија може то да реши. То не може да ради корумпирана Србија“, поручио је.
Литијум, избори и одговорност власти
Једна од централних тема разговора било је ископавање литијума и однос државе према страним компанијама. Манојловић је поручио да став „Крени-промени“ није усмерен против компанија одређене земље, већ да се заснива на заштити животне средине и интереса Србије, без обзира на то да ли је реч о британским, немачким, кинеским или другим инвеститорима.
Он је оценио да Србија мора да поврати контролу над сопственим природним ресурсима и указао на ниске рудне ренте, које, према његовим речима, не оправдавају еколошке ризике. Као пример је навео анализе према којима би корист од пројекта „Рио Тинто“, чак и у периоду високих цена литијума, износила свега неколико евра по становнику.
Манојловић сматра да уговори са страним компанијама морају бити у складу са Уставом и законима Србије, као и са еколошким стандардима. Ипак, нагласио је да се противи отварању нових рудника у подручјима где би то угрозило животну средину, посебно у долини Јадра.
„Србија није колонија“, поручио је, истичући да развој не сме да се заснива на моделу у којем се природна богатства извозе, док становништво сноси последице загађења, а највећи део зараде одлази приватним компанијама.
Осврнуо се и на могућност поништавања штетних уговора након политичких промена. Према његовим речима, неопходно је утврдити да ли су приликом њиховог склапања кршени закони и еколошки прописи, а у случају незаконитости утврдити одговорност надлежних. За постојеће рударске средине, додао је, потребно је обезбедити поштовање еколошких стандарда и заштиту становништва.
Говорећи о предстојећим изборима, Манојловић је изразио подршку студентској листи и позвао грађане да изађу на биралишта. Најавио је да ће „Крени-промени“ учествовати у контроли изборног процеса, уз ангажовање контролора, посматрача и мобилних тимова.
Он је оценио да је за промену власти кључно велико учешће бирача, али и очување изборне воље након гласања. Посебно је упозорио да борба против корупције не сме да се заврши сменом политичког руководства, већ да мора да обухвати и правосуђе, финансијске токове и одузимање незаконито стечене имовине.
У том контексту, коментарисао је и помиловање 46 особа, критикујући председника Александра Вучића због начина на који је, према његовој оцени, приступио тој одлуци. Манојловић сматра да носилац највише државне функције мора јавно да стане иза својих одлука и преузме политичку одговорност.
На крају разговора поново је нагласио да Србији нису потребне само кадровске промене, већ и институције које ће поступати независно од политичких притисака. Као кључне задатке издвојио је борбу против корупције, заштиту природних ресурса, економско јачање земље и обезбеђивање услова да млади у Србији могу да планирају своју будућност.
Извор: Правда
