Шест од десет грађана Србије верује да је демократија најбољи политички систем, али исти број сматра да демократија у Србији не функционише. Грађани, дакле, нису изгубили веру у демократију, изгубили су поверење да држава функционише демократски. То показује најновије истраживање јавног мњења које су у јуну 2026. спровели Црта и Democracy Actiona Lab (DAL) Универзитета Стенфорд.
Налази истраживања које је објавила ЦРТАуказују на изузетно изражене разлике у ставовима грађана у зависности од њихових политичких преференција, али и извора информисања. Они који се информишу претежно путем провладиних медија, укључујући и јавни медијски сервис, имају дијаметрално супротне погледе на демократију, корупцију и институције од оних који прате критички оријентисане медије или се информишу преко друштвених мрежа. Српско друштво функционише као две паралелне стварности – демократију као најбољи систем власти подржава 85 одсто присталица Студентске листе и свега 38 одсто бирача СНС-а.
Међу опредељеним бирачима (70 одсто), за Студентску листу би тренутно гласало 44.9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку гласало 35.7 одсто, а за СПС 3.8 одсто. Остали политички актери самостално не прелазе изборни праг
Две трећине грађана сматра да председник и Влада морају да поштују уставна ограничења без обзира на подршку коју уживају, и да је председничка власт без надзора Скупштине неприхватљива. Међутим, када се у обзир узму политичке преференције, резултати показују да око 80 одсто присталица владајуће странке власт без надзора сматра оправданом – наспрам свега два одсто оних који су ближи Студентској листи.
Свега око трећине грађана наводи да има поверења у политичке институције – Влади верује 34 одсто грађана, Скупштини 31 одсто. Грађани Србије губе поверење у институције. Поверење у институцију председника државе готово се преполовило за три године – у фебруару 2023. године поверење у председника државе изражавало је 60 одсто грађана, а данас 35 одсто. Насупрот политичким институцијама, државни универзитети и црква су институције којима грађани већински верују. Државним универзитетима верује 71 одсто грађана, а следи Српска православна црква са 64 одсто.
Преко половине грађана Србије оцењује да је корупција изузетно озбиљан проблем. За распрострањеност корупције 38 одсто сматра одговорним читав политички систем, а додатних 16 одсто грађана конкретно сматра одговорним садашњу власт. Бирачи СНС-а одговорност приписују претходној власти и српском менталитету.
Протести покренути након пада надстрешнице ни након годину и по дана не губе на подршци. Подршка протестима остаје стабилна и износи око 60 одсто што је тренд од априла прошле године. Скоро две трећине грађана (62 одсто) забринуто је због употребе полицијске силе према учесницима протеста.
У контексту очекиваних превремених парламентарних избора, подршка протестима прелива се у потенцијалне гласове Студентске листе. Међутим, није занемарљив удео грађана који, упркос раширеној подршци протестима, неповерењу у државне институције и незадовољству стањем у држави, остају политички неопредељени (12 одсто) или истичу да неће гласати (9 одсто). .
Истраживање је спроведено од 10. до 24. јуна 2026. методом лицем у лице на репрезентативном узорку од 2.324 пунолетних грађана Србије.
Правда
СрбијаПРАВДА САЗНАЈЕ: Избори 27. септембра или 4. октобра?Извор: Нова
