Лекар у сваком селу, палијативна нега за све, јединствена цена лека у свакој апотеци, обавезан стоматолог у домовима здравља, систем запошљавања по завршетку школовања, само су неки од циљева у оквиру здравтсвеног дела програма Студентске листе. Професори с којима смо разговарали објашњавају шта је у овом тренутку најближе реализацији, као и шта је најпотребније грађанима Србије.

Да је здравствени систем Србије у колапсу годинама уназад, показују нам вишегодишње листе чекања пацијената на различите операције и интервенције, гужве у чекаоницама дечијих и дежурних клиника, недовољан број кревета у болницама, терапије и лекови који не постоје за сваког... И пуно је још тога.

Зато су студенти и кандидати Студентске листе издвојили више тачака у оквиру здравственог дела програма, како би покрили апсолутно све - од здравља зуба до заштите менталног здравља.

Огласили се студенти и саопштили шта су тачно тражили од РТС-а

Они су истакли да здравствени систем треба да изађе у сусрет потребама корисника, али и да унапреди услове рада и пружи могућност за лични и професионални развој здравствених радника.

Професорка Медицинског факултета Весна Бјеговић Микановић која је учествовала у стварању здравственог дела програма Студентске листе, каже да су у њему обухваћени сви аспекти здравства и његове организације.

"Програм има неколико компоненти: општи здравствени сектор, стоматолошки сектор, фармацеутски сектор и сектор менталног здравља односно део посвећен менталном здрављу", каже професорка на почетку разговора.

Што се тиче општег здравственог сектора, истиче да је нагласак на развијању примарне здравствене заштите.

"Студенти и представници листе се труде да нагласак буде на одговарајућој приступачности свих здравствених радника, што значи и у најмањим местима боља организација мобилних тимова, дежурстава, јер сада, како је ситуација, лекари опште медицине јесу заиста оптерећени и имају одређена дежурства по селима, уколико у селима не постоји амбуланта са лекаром. А овде је била идеја да се ипак бољом организацијом омогући приступачност", објашњава она.

Професорка не спори да Србија има довољно домова здравља, али се намеће друго питање - колико грађана у удаљеним местима користе услуге истих.

"Што се тиче доступности, имамо довољно домова здравља, али питање је колико у тим удаљеним местима има људи који не знају која су им права из здравствене заштите, колико њих не користи те здравствене услуге у примарној заштити, која је на неки начин и улазак у систем, а и предвиђена да одржава хронична здравствена стања односно болести, да оне могу да буду под контролом. И то је управо идеја".

Обучавање лекара

У плану су и улагања у инфраструктуру након усвајања закона о буџету, додаје она.

"Поента је да здравствени радници, посебно лекари који раде на одређеним иновативним технологијама, да буду и обучени за те технологије и да се оне мало прошире изван главних центара. Ту мислим на универзитетске клиничке центре и да буду доступни регионално по нашим окрузима", каже професорка Бјеговић-Микановић.

Исто важи и за иновативне терапије, додаје она.

"Циљ је да иновативне терапије посебно у лечењу малигних болести, буду приступачне и да се бољом организацијом смање листе чекања, како за те скупе терапије, тако и за неке интервенције које називамо елективним. На пример, ако неко чека замену кука, замену вештачког колена, онда да се те интервенције обаве бољом организацијом и да се смање листе чекања".

Најважнија је добра организација

На питање који је први корак у реализацији програма, наводи - структура менаџмента.

"Дефинитивно структура менаџмента односно управљања системом здравствене заштите јер је јако важна добра организација, а за добру организацију одговорни су они који управљају, а то су директори установа, начелници одељења, њихови помоћници, заменици. Сигурно ће бити и веома важно да се то једно перманентно стање вршиоца дужности, које имплицира да постоји, да се прво то доведе у ред, да се обезбеде и јавни конкурси за и после тог прелазног периода", сматра она.

Става је да морају сви да се промене, од почетка до краја.

"Што се мене тиче, мислим да је најбоље одмах да се сви промене, колико год их има, ако гледамо све државне установе и да се затим пирамидално промене и начелници одељења, који су можда били мање опрезни у обављању свог посла и евентуално организационо неспремни, и да се онда распишу конкурси који ће се обављати према закону како их предвиђа закон, уз образоване људе који ће моћи да изнесу те промене организационе природе".

Циљ је и зауставити велики одлив лекара, наглашава она.

"А тај одлив као тренд може да се заустави добрим организовањем посла, стимулацијама и финансијским и нефинансијским за те исте лекаре и сестре. Све мора добро да се организује и о свему да се мисли", каже наша саговорница.

Национални центар за трауму и кризне ситуације

У програму студентске листе налази се и идеје попут лекара у сваком месту, без обзира колико је удаљено, затим обавезно постојање стоматолога у сваком дому здравља, укидање вечитих в.д. директора и увођење јавних конкурса, јасан систем запошљавања одмах по завршетку школовања, бољи услови рада и разлог да млади остану да раде у својој земљи.

У плану је и јединствена цена лекова у свакој апотеци, као и већи значај менталног здравља, због чега ће, како је наведено, бити формиран Национални центар за трауму и кризне ситуације.

Докторка Славица Плавшић, специјалиста за плућне болестии и кандидаткиња Студентске листе каже за Нова.рс да најављени здравствени систем мора да буде систем у коме сваки човек може да добије потребну здравствену заштиту, без обзира на адресу, године, материјални положај или инвалидитет. И на томе управо ради Студентска листа.

"Пацијент треба да зна коме се обраћа, када може да добије преглед и ко је одговоран за следећи корак у његовом лечењу. Не сме да буде препуштен сам себи, да са упутом у руци обилази установе и тражи некога ко ће га примити. Технолошко унапређење значи повезивање установа, доступност налаза лекарима који учествују у лечењу и могућност електронских консултација са специјалистима, уз строгу заштиту података. Истовремено, човек који нема паметни телефон или не користи интернет мора имати једнако доступан преглед", наводи докторка Плавшић.

Додаје да посебно место у програму добијају ментално здравље и подршка у заједници, као и да је предвиђено и враћање шире доступне стоматолошке заштите у јавни систем.

Сматра да је најзначајније да грађанин добије одговарајућу помоћ на време.

"Доступан изабрани лекар, педијатар, гинеколог, медицинска сестра и основна дијагностика, уз јасно организовано упућивање на даље лечење. Знам колико грађанима значи порука 'лекар у сваком селу', али морамо бити поштени: то није могуће обезбедити одмах и свуда. Циљ је да се доступност постепено повећава, у складу са потребама становништва и расположивим кадром. Негде ће решење бити стална амбуланта, негде редовни доласци здравственог тима, мобилни специјалистички тимови или организован превоз до установе".

Потребно је, каже она, одредити приоритете и јасно раздвојити шта може и мора да се уради одмах, шта је оствариво током прве године, а за шта је потребан дугорочан рад.

"Прво треба утврдити где су пацијенти најугроженији: где недостају кадрови, где се предуго чека, која неопходна опрема не ради и где је угрожен континуитет лечења. Најхитнији проблеми морају да се решавају истовремено са том проценом. Од почетка треба успоставити и јасна правила запошљавања и управљања. Запошљавање мора бити планско и обавезно преко јавних конкурса, према потребама службе и стручним критеријумима. Предлог је да статус вршиоца дужности буде ограничен на највише 12 месеци".

Број здравствених радника

Најтеже ће бити, каже докторка, обезбедити довољно здравствених радника, равномерније их распоредити и створити услове да остану у јавном здравству.

"Образовање специјалисте траје годинама. Зато се запошљавање, специјализације и смене генерација морају планирати унапред, уз менторство и одговарајуће вредновање рада свих чланова здравственог тима. Велики задатак биће и промена начина управљања. Одговорност директора не може се мерити само бројем прегледа и интервенција. Мора се мерити и квалитетом лечења, безбедношћу пацијената, временом чекања, условима рада и поступањем када настане проблем".

Наводи пример нестанка струје у Општој болници Панчево 1. новембра.

"Према информацијама којима располажем, болница је више од 40 минута била без струје, а резервно напајање-агрегат, се није се укључило. Грађани су поднели кривичну пријаву против одговорних. Надлежни треба да утврде околности и евентуалну одговорност, али је захтев недвосмислен: болница мора имати поуздано резервно напајање, редовно одржавање и проверу његове исправности. Безбедност пацијената мора бити основни критеријум управљања".

На питање шта је тренутно најпотребније нашем здравственом систему, каже да је најпотребнија сигурност да ће добити помоћ када им је потребна: преглед, дијагнозу, терапију и праћење болести.

"Посебну пажњу захтевају стари, непокретни, хронично оболели и људи који живе далеко од здравствених установа. Желим посебно да издвојим ментално здравље, које овај програм препознаје као важан приоритет. Потребне су доступније услуге у заједници, рано препознавање тешкоћа и подршка људима и њиховим породицама. Тражење психолошке или психијатријске помоћи не сме да буде праћено стигмом нити да зависи од могућности плаћања. Важан је и повратак доступније стоматолошке заштите кроз шира права осигураника. Превенција и благовремено лечење зуба морају бити доступни већем броју грађана ", поручује она.

Нова.рс