Милан Радоичић, бивши потпредседник Српске листе, није дошао у полицијску станицу Савски венац у недељу, 15. новембра, сазнаје БИРН. Тог дана је требало да потврди да је и даље у месту боравишта, како му је наложио суд. БИРН сазнаје и да је Виши суд у Београду одредио притвор и расписао потерницу за њим.
Радоичић је до сада уредно долазио у ову станицу 1. и 15. у месецу. Виши суд у Београду је прошле недеље за Н1 потврдио да му је станица Савски венац дописом од 4. новембра јавила да се Радоичић последњи пут појавио 1. новембра.
Његов пасош је код Вишег суда у Београду који му је и одредио обавезу јављања полицији, у оквиру кривичног поступка због Бањске, пише БИРН.
Бивши инспектор БИА: Милан Радоичић напустио Србију, ево где је отишаоВиши суд је у понедељак одговорио БИРН-у да прати спровођење изречене мере и у сарадњи са надлежним органима предузима све предвиђене радње, али тада нису могли да одговоре да ли се Радоичић јавио у недељу полицији.
Када окривљени не дође на обавезно јављање, полиција је дужна да о томе званично обавести Виши суд.
Бивши самостални инспектор БИА Милан Звездановић рекао је 13. новембра на Н1 да има незванична сазнања из БИА да је Радоичић дан раније напустио Србију и отишао у Москву. На питање да ли је отишао легално, Звездановић је рекао: „Њему дозвола није била потребна“.
Радоичић је претходно осуђиван због коришћења туђих докумената. Основни суд у Краљеву осудио га је за коришћење фалсификоване личне карте на име Јована Калезића из Даниловграда, у коју је била стављена његова фотографија. Пресуда је постала правоснажна у јануару 2011.
Радоичић је пребивалиште у Београду пријавио на Дедињу. БИРН је 2023. објавио да се оно налази у Улици Рајка Митића, у згради у којој је петособни стан уписан на фирму „Рад 028“. Та фирма је под америчким санкцијама.
Шта каже закон
Законик о кривичном поступку каже да суд одређује забрану напуштања боравишта када околности указују да би окривљени могао да побегне или да се сакрије. Уз ту меру суд може да му наложи да се повремено јавља неком државном органу и да му привремено одузме пасош. Суд о мери обавештава Министарство унутрашњих послова, а свака три месеца мора да провери да ли је она и даље оправдана.
Законик такође прописује да се окривљени упозорава да му се може одредити тежа мера ако прекрши забрану. Радоичић је то упозорење добио у октобру 2023, када га је Виши суд пустио да се брани са слободе. Тада му је речено да му може бити одређен притвор ако прекрши забране и обавезе.
Када окривљени изостане са јављања, у пракси суд прво тражи од полиције да провери где је и да ли борави на пријављеној адреси. Пошто је поступак против Радоичића и даље у фази истраге, о даљим мерама одлучује судија за претходни поступак Вишег суда, на предлог Вишег јавног тужилаштва.
Ако се покаже да је окривљени недоступан, суд може да изда наредбу да се доведе. Ако се утврди да се крије или да је побегао, суд му може одредити притвор. Један од законских разлога за притвор је управо да се окривљени крије, односно да постоји опасност од бекства. Када окривљени има решење о притвору или наредбу за довођење, а у бекству је, суд може да наложи и расписивање потернице, коју извршава полиција.
БИРН сазнаје да је Вишу суд у Београду управо то урадио у овом случају – одредио му је притвор и наложио расписивање потернице. Виши суд у Београду је тако поступио, на пример, и у случају војног аналитичара Александра Радића.
За међународну потрагу је потребан још један корак. Српски национални биро Интерпола, који ради у оквиру МУП-а, мора да поднесе захтев Интерполу да распише потерницу.
Радоичић је од децембра 2021. и на листи санкција Министарства финансија САД.
Бирн





