Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић казао је синоћ у Нишу да партија на власти покушава да уруши Универзитет и високо образовање и читав систем образовања, али да запослени на Универзитету то неће дозволити.
Ђокић је био један од учесника трибине „Када универзитетски професори постану државни непријатељи“ која је одржана у сали Скупштине општине Медијана.
На скупу су говорили су и бивша професорка Универзитета у Новом Саду Јелена Клеут, и некадашњи професор Државног универзитета у Новом Пазару Сенад Ганић.
Учествовали су и ванредни професор на Филозофском факултету у Нишу Душан Алексић, истраживач-сарадник на Филозофском факултету Милан Виденовић и професор Универзитета у Београду Далибор Петровић, у име Мреже академске солидарности и ангажованости.
Ђокић је рекао да када држава постане партијска, односно кад партија преузме државу, институције које држе до себе и до своје аутономије, супротстављају се јер не желе да буду у функцији те партије.
Напоменуо је да је то случај и са Универзитетом.
Казао је да „партија на власти Универзитет доживљава као супротну партију и тако се према Универзитету опходе“.
„Они не разумеју да Универзитет има потпуно супротно организационо деловање, да није заснован на одлуци једног човека, већ на великом броју органа и тела који раде професионално, независно и аутономно“, рекао је Ђокић.
Још једна велика Вучићева лажПрема његовим речима, веома је тешко функционисати у ситуацији када је Универзитет препознат као непријатељ државе, а он као ректор проглашен за државног непријатеља број један.
„Али, доследност, приврженост, солидарности и уједињеност“ допринели су да Универзитет и даље чврсто стоји у отпору“, рекао је Ђокић.
„Сматрам да смо на правом путу, не само што подржавамо студенте, него зато што заступамо и боримо се за аутономију Универзитета и академске слободе, јер без аутономије Универзитета друштво не може да напредује“, додао је ректор БУ.
Подсетио је да су у протеклој години против њега поднете три кривичне пријаве и да је неколико пута био приморан да иде у полицију да даје изјаве.
Додао је и да се претило њему и његовој породици, да му је телефон био нападнут софтверима за преузимање података, те да се догодио и упад у ректорат.
„Било је много непријатних ситуација, али све то није оставило никакву дилему код мене да ли радим праву ствар, да заступам интересе академске заједнице, Универзитета и да се боримо за земљу која је уређена, у којој постоје једнака права за све а нико неће бити праћен и сниман“, истакао је Ђокић.
Клеут је истакла да је свима јасно јасно да држава користи разне моделе којима гуши академску заједницу.
Према њеним речима један модел примењује се на Филозофском факултету у Нишу, један модел у Новом Саду, док је у Београду мета ректор Ђокић.
„Оно што мене плаши да су заправо ово све пробе које ће у неком наредном кораку, уколико не изађемо на изборе у недељу, довести до тога да се сви ти методи консолидују и заједно искористе против академске заједнице у Србији“, рекла је Клеут.
Казала је да ће, уколико не буде постојала довољно јака структура унутар Универзитета и подршка грађана и студената, од свих Универзитета власт направити своје партијске ћелије.
„Против тога морамо сви заједно да устанемо и направимо јединствен фронт борбе за аутономију Универзитета“, нагласила је Клеут.
Алексић је казао да су запослени на Филозофском кажњени тромесечним неисплаћивањем плата јер не желе да прихвате кршење закона приликом оснивања Факултета српских студија.
Према његовим речима, запослени не желе да дозволе да три департмана буду одузета Филозофском факултету.
Он је истакао да је Факултет српских студија основан „брже него трафика“, а када се Филозофски побунио уследиле су инспекције, претње и обустава исплаћивања плата.
„Попуштање притисцима значило би директно учешће у урушавању образовног система у земљи“, изјавио је Алексић.
Додао је да запослени на Филозофском преживљавају три месеца без плата само захваљујући донацијама и солидарности грађана.
Виденовић је казао да су предводници преласка на Факултет српских студија професори са Департмана за историју, „са којима су млађе колеге имале и раније проблеме“.
„Борба траје дуже јер су они једноставно такви људи, само су у овом времену нашли прилику, јер су мислили да је ово друго полувреме, па је сада прилика да добију нешто“, рекао је. он
Додао је да су у старту професори који заговарају формирање Факултета српских студија инсистирали на тврдњи „да сви који су против тог факултета имају нешто и против Србије“.
„Ради се о замени теза, ми овде нисмо државни непријатељи, ми смо режимски непријатељи. То је велика разлика“, казао је Виденовић.
„Режим је као један паразит покушао да преузме државу, а државу чинимо и ми, а Универзитет је једна од главних институција које чине државу“, додао је он.
Сматра да се иза идеје о формирању факултета српских студија заправо налази намера режима да кроз 10 – 20 година створи неке послушне генерације.
Србија"СНС више не може ни да покраде довољно гласова да сачува власт"Извор: Данас
