Александар Вучић објавио је оставку увече 27. септембра. Своју одлуку објаснио је жељом да учествује на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, али не више у својству председника, већ као обичан грађанин.
Сутрадан је председничка овлашћења пренео на председницу Народне скупштине Ану Брнабић. До избора новог шефа државе, управо ће она обављати дужност председника Србије, пише руски портал 360.ру.
Вучић је на функцији председника Србије од 31. маја 2017. Поново је изабран 2022. на други мандат, који је требало да траје до 31. маја 2027. године. Међутим, он се не повлачи из велике политике, напомиње портал, додајући да је још пре подношења оставке изјавио да намерава да се кандидује за место премијера на парламентарним изборима.
Још 5. септембра Главни одбор Српске напредне странке једногласно је подржао Вучића као кандидата за место премијера. Он такође предводи изборну листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“.
Вучић је већ обављао функцију председника Владе Србије од 2014. до 2017. Након тога прешао је на функцију председника Србије и два пута победио на председничким изборима. Устав Србије не дозвољава да иста особа буде изабрана за председника више од два пута. Председнички мандат траје пет година.
Ванредним изборима претходила је дуготрајна политичка криза. Масовни протести почели су након урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је погинуло 16 људи. Учесници протеста оптуживали су власти за корупцију и захтевали одговорност за трагедију. Власти су те оптужбе одбацивале.
Влада Србије је 7. септембра предложила распуштање парламента, а два дана касније Вучић је потписао одговарајући указ и расписао ванредне изборе за 25. октобар.
До парламентарних избора студентски протестни покрет прерастао је у самосталну политичку снагу. Републичка изборна комисија Србије је 15. септембра одобрила изборну листу „Студентска листа – Студенти побеђују“ за учешће на изборима 25. октобра.
Према подацима изборне комисије, за њену регистрацију прикупљено је готово 70.000 оверених потписа. Поређења ради, листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ предала је око 224.000 потписа, наводи руски портал.
Политички саветник и политички психолог Сергеј Маркелов рекао је у разговору за 360.ру да се ситуација може тумачити и другачије.
Према његовом мишљењу, Вучићеву оставку не треба посматрати као капитулацију пред демонстрантима. Стручњак сматра да је она део политичког маневра који би српском политичару омогућио да покуша да се врати на чело извршне власти, овога пута као премијер.
„Ово није принудни уступак под притиском улице, већ нормалан политички маневар. У пренесеном смислу, он се једноставно премешта из једне фотеље у премијерску фотељу“, изјавио је Маркелов.
Према његовој процени, у случају повратка Вучића на место председника Владе, правни облик његовог учешћа у власти биће промењен, али ће он и даље моћи да игра централну улогу у српској политици.
Како је Брнабић добила председничка овлашћења
Примопредаја власти одржана је у згради Председништва на Андрићевом венцу. Вучић је Брнабић предао службену документацију, финансијске извештаје, материјале о помиловањима и одликовањима, регистар поклона и председнички печат.
„Ово је најважније – ово је печат“, рекао је током церемоније.
Примопредаја председничких овлашћења поклопила се са Брнабићкиним рођенданом. Вучић јој је честитао и нашалио се на рачун тога колико лако прихвата нову функцију.
Брнабић је заузврат рекла да зна да Вучић од овог дана почиње „нову борбу за Србију“. Обећала је да ће обављати председничку функцију све док грађани земље не изаберу новог шефа државе.
Према српским законима, у таквој ситуацији није потребно именовати посебног вршиоца дужности председника. У случају превременог престанка председничког мандата, председничка овлашћења преузима председник Народне скупштине. Брнабић је на тој функцији од марта 2024. године.
Она може да обавља функцију председника најдуже три месеца. У том периоду морају бити одржани избори за новог шефа државе.
Која овлашћења је добила Ана Брнабић
Статус привременог шефа државе није искључиво церемонијалан. Као вршилац дужности председника, Брнабић представља Србију у земљи и иностранству, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломата и има овлашћења у области одбране и командовања оружаним снагама.
Она такође може да распише изборе за Народну скупштину и да парламенту предложи кандидата за председника Владе.
Истовремено, ова функција је временски ограничена: Брнабић може да обавља дужност председника највише 90 дана.
Маркелов сматра да је избор Брнабић очекиван. Она годинама сарађује са Вучићем и чланица је Српске напредне странке. Према мишљењу овог политичког аналитичара, пренос овлашћења на дугогодишњу савезницу омогућава континуитет рада државног апарата током изборног периода.
„Она је апсолутно лојална и дугогодишња Вучићева политичка партнерка. Она је његов политички ослонац, једна од његових најближих сарадница“, истакао је стручњак.
Према његовом мишљењу, Брнабић током прелазног периода неће постати самосталан политички центар који би конкурисао Вучићу.
Може ли Брнабић постати председница Србије
Само обављање дужности шефа државе не искључује могућност да Брнабић учествује на председничким изборима. Српски закони дају право да буде изабран за председника сваком пунолетном грађанину земље који има бирачко право. Међутим, Брнабић за сада није званично најавила кандидатуру.
Њено име се, међутим, већ помињало у расправама о могућем Вучићевом наследнику. Инсајдер је у јуну навео да ни власт ни опозиција још нису одредили своје кандидате. Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, говорећи о сложености преноса Вучићевог политичког ауторитета на наследника, директно је поменуо Ану Брнабић као једну од могућих опција.
Међу потенцијалним кандидатима власти помињан је и председник Уставног суда Србије Владан Петров. Новинарка Јелена Обућина рекла је за Н1 да би, према њеним информацијама, Петров могао да буде кандидат Српске напредне странке. Вучић је изјавио да са њим није разговарао о тој могућности, али је ту идеју назвао „не лошом“.
Сам Петров је касније изјавио да са Вучићем није разговарао о својој кандидатури.
На супротној политичкој страни као могући кандидат помињан је ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић. На питање о могућој премијерској или председничкој функцији, одговорио је да ће о томе „одлучити студенти, а потврдити грађани“.
Раније је намеру да учествује на председничким изборима најавио и лидер покрета „Ми – снага народа“ Бранимир Несторовић. Дакле, за сада је углавном реч о потенцијалним кандидатима: званична структура председничке трке још није формирана.
Како је аутована лезбејка постала једна од кључних фигура српске политике
Брнабић се издваја и по томе што, за разлику од многих политичара у региону, отворено говори о својој хомосексуалности. Њена сексуална оријентација била је јавно позната много пре садашњег преноса председничких овлашћења и није је спречила да три пута буде на челу Владе.
Због тога се појава Брнабић на челу државе не може сматрати изненадним политичким пробојем особе која је претходно била изван српског политичког естаблишмента. Она готово десет година обавља највише државне функције.
Маркелов је скренуо пажњу и на други аспект биографије Брнабић. Према његовој процени, њено образовање и професионално искуство, као и политички профил, чине је разумљивијом западним партнерима Београда. То, сматра стручњак, може помоћи Вучићу да задржи њему својствену равнотежу у спољној политици.
„Она је оријентисана ка Западу, али истовремено не подржава ни антируски став“, истакао је политички саветник.
Он сматра да би Брнабић могла да ублажи део несугласица између Београда и Брисела, док Вучић наставља да одржава односе Србије са Русијом.
Вучић је отишао са функције, али се спрема да се врати
Дакле, Вучићева оставка за сада пре свега значи промену његовог политичког статуса, а не повлачење из српске политике. Његова странка учествује на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, а сам бивши председник најавио је намеру да се кандидује за председника Владе.
Маркелов сматра да би управо Вучићев повратак у извршну власт могао да буде централни елемент садашњег преуређења српског политичког система. Према његовој верзији, Брнабић у прелазном периоду обезбеђује континуитет власти, док Вучић добија могућност да води парламентарну кампању без председничке функције.
Истовремено, коначна структура власти зависиће од исхода два различита изборна процеса: парламентарних избора 25. октобра и каснијих непосредних председничких избора. Победа одређене политичке снаге на парламентарним изборима сама по себи не значи да ће она добити и председничку функцију.
Данас.рс
