Студентска листа предлаже пореску реформу засновану на прогресивном опорезивању, тако да би грађани са вишим примањима и већом имовином плаћали више пореза, док би они са мањим зарадама били мање опорезовани.

У Студентском плану, у делу „Привреда и финансије“, оцењује се да најсиромашнији грађани у Србији плаћају несразмерно високе дажбине држави због акцизне робе, чије се опорезивање, како подсећају, обрачунава према количини, а не према примањима грађана.

Због тога, уместо снижавања акциза, што би, према њиховој оцени, могло негативно да утиче на навике грађана, с обзиром на то да се акцизна роба односи, између осталог, на цигарете и алкохол, Студентска листа предлаже промену пореске политике тако да се рад мање опорезује, а велика имовина више.

Дакле, проблем сиромашнијих грађана не желе да решавају појефтињењем акцизне робе, већ променом других пореза.

Студентска листа најављује увођење више пореских разреда за прогресивно опорезивање дохотка, као и укидање годишњег пореза на доходак грађана, док би се порески разреди примењивали на месечну зараду, како пише лист Данас.

Такође, најављују повећање неопорезивог дела зараде са 23 на 35 одсто просечне зараде, што би, како наводе, додатно допринело прогресивности система, односно омогућило да грађани са мањим примањима плаћају мање пореза, а они са већим више.

Тренутно је неопорезиви износ нето зараде 34.221 динар, док ће од 1. јануара он бити повећан на 37.369 динара. Повећање неопорезивог цензуса на 35 одсто просечне зараде, која је у августу према последњим подацима РЗС, износила 117.282 динара, износила би 41.048 динара.

Између осталог, студенти предлажу и прогресивно опорезивање имовине, али не кроз промену пореских стопа, већ тако што би се вредност свих некретнина једног власника посматрала збирно.

Међутим, саговорници указују да је овакав предлог за сада непотпун и да се не може прецизно проценити да ли би предложена пореска реформа заиста довела до повећања плата запослених са најнижим примањима.

Пре свега, истичу да није јасно да ли би се смањење пореза на зараде односило и на смањење доприноса за здравствено и пензијско осигурање, који представљају знатно веће оптерећење од самог пореза.

Четири главне врсте обавеза на зараде

Наиме, према правилима која важе у 2026. години, постоје четири главне врсте обавеза на зараде:

Порез на зараду, чија стопа износи 10 одсто;

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање, чија стопа износи 24 одсто;

Допринос за здравствено осигурање, чија стопа износи 10,3 одсто;

Допринос за осигурање за случај незапослености, чија стопа износи 0,75 одсто.

Из ових података види се да порез на зараду чини свега 10 одсто, док доприноси износе око 35 одсто бруто зараде.

САБИРАЋЕ СЕ НЕКРЕТНИНЕ, А УВОДЕ СЕ И ПЛАТНИ РАЗРЕДИ: Ово је план Студентске листе за прогресивно опорезивање!

Због тога један од саговорника указује да би, уколико се смањи само порез на зараду, а доприноси остану непромењени, ефекат на износ плате коју запослени прима могао да буде ограничен.

Други проблем саговорници виде у предлогу укидања годишњег пореза на доходак грађана. Реч је о порезу који не плаћа сваки запослени, већ углавном грађани са веома високим годишњим приходима.

У Србији се овај порез плаћа када укупни годишњи доходак пређе 5.439.096 динара годишње. Прво се сабере укупан доходак остварен у години, па се од њега одузме неопорезиви праг (5.439.096 динара) и евентуални лични одбици. На оно што остане (опорезиви доходак) примењује се стопа 10 одсто до износа од 10.878.192 динара, а на део изнад тог износа стопа 15 одсто.

Годишњи порез на доходак обухвата и друге врсте прихода, а не само зараде.

Међу њима су приходи од самосталне делатности, ауторских права, издавања некретнина… Због тога би укидање овог пореза, без увођења одговарајућег новог начина опорезивања тих прихода,могло да доведе до смањења пореских обавеза грађана који остварују високе годишње приходе из ових извора.

"Предлог пореске реформе није довољно разрађен, укидање годишњег пореза није добро решење"

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко оцењује да је предлог пореске реформе који је представила Студентска листа за сада недовољно разрађен да би се могли проценити његови стварни ефекти.

Истиче да је реч о веома сложеној области која захтева свеобухватну реформу не само пореза на доходак и зараде већ и доприноса на зараде, као и начина опорезивања различитих накнада запосленима, попут топлог оброка и регреса.

Према његовим речима, навођење конкретних процената, попут повећања неопорезивог дела зараде на 35 одсто просечне плате, без јасног образложења и целовите рачунице, делује произвољно.

Као посебно спорно питање издваја опорезивање различитих извора дохотка по различитим стопама, без њиховог сагледавања на годишњем нивоу и у оквиру укупних примања једног грађанина, указујући да то може да наруши такозвану „хоризонталну пореску правичност“.

То значи да две особе са истим укупним приходима могу плаћати различите порезе само зато што новац зарађују из различитих извора.

Арандаренко објашњава да постоје два основна модела опорезивања дохотка – синтетички и дуални. Код синтетичког система, објашњава, сви приходи појединца сабирају се и опорезују као целина, док се код дуалног система приходи од рада и капитала третирају различито, најчешће како би се подстакле инвестиције.

"Опорезивање рада се не може свести само на порез на зараду"

Саговорник Данаса, међутим, указује да је Србија једна од ретких земаља која примењује цедуларни систем опорезивања, због чега сматра да укидање годишњег пореза на доходак не би било добро решење.

Уместо његовог укидања, предлаже увођење јединственог пореског броја за сваког грађанина, какав постоји у већини земаља, преко којег би Пореска управа могла да прати и обједини све приходе појединца, без обзира на то да ли потичу од зараде, самосталне делатности или других извора.

На тај начин било би могуће сагледати укупну економску снагу пореског обвезника и праведније одредити његову пореску обавезу.

Када је реч о смањењу пореза на зараде, Арандаренко наглашава да се опорезивање рада не може свести само на порез на зараду, јер значајан део укупног оптерећења чине доприноси за пензијско и здравствено осигурање.

Иако се називају доприносима, објашњава професор, они у великој мери функционишу као порези, будући да новац одлази у заједничке фондове.

С обзиром на то да доприноси у Србији чине више од три четвртине укупног оптерећења рада, додаје Арандаренко, евентуално смањење само пореза на зараду, уз задржавање постојећег нивоа доприноса, имало би веома ограничен ефекат на растерећење запослених и повећање њихових нето примања.

"За значајније растерећење зарада потребна је реформа доприноса, а не само смањење пореза"

Професорка јавних финансија и фискалне политике на ФЕФА Милица Бисић, упитана да ли би предложена пореска реформа заиста довела до повећања плата запослених са најнижим примањима, одговара да би, уз претпоставку да се пореске уштеде преливају у нето зараду, свако смањење пореских стопа у одређеној мери повећало зараде на које се примењују ниже стопе, док би повећање неопорезивог износа повећало све зараде.

„Да ли ће ова претпоставка бити остварена зависи од тога да ли је уговорена нето или бруто зарада, као и од релативног односа снага запосленог и послодавца на тржишту рада“, рекла је Бисић.

Извесно је, међутим, додаје Бисић, да ово смањење не може бити значајно, имајући у виду да је пореска стопа мала (10 одсто), а да се неопорезиви износ не примењује на доприносе.

С друге стране, истиче Бисић, појединачно мало смањење пореза може довести до значајног губитка укупних пореских прихода, јер је учесталост нижих зарада знатно већа од учесталости виших.

На питање да ли је довољно смањити само порез на зараду или би требало смањити и доприносе за пензијско и здравствено осигурање, који иначе чине већи део намета, Бисић каже да је за значајније фискално растерећење нижих зарада заиста потребна значајна реформа начина финансирања обавезног социјалног осигурања.

„Свако смањење стопа доприноса, међутим, мора бити праћено повећањем неких пореза како би се очувала финансијска способност државе да испуњава своје обавезе, односно да грађани остварују своја права“, упозорава Бисић.

"Изложене идеје су само начелне"

Када је реч о укидању годишњег пореза на доходак грађана, Бисић каже да претпоставља да је идеја да се он може заменити значајнијом прогресијом код зарада.

„Годишњи порез на доходак, међутим, примењује се на све приходе од рада, као и на приходе од издавања сопствених непокретности, а не само на зараде. Тешко да би било која прогресија само код зарада могла да надокнади губитак прихода од овог пореза. Зато верујем да су изложене идеје само начелне, а да ће њиховој реализацији претходити детаљне анализе фискалних и других ефеката“, навела је Бисић.

Упитана да ли би прогресивније опорезивање заиста довело до праведније расподеле пореског терета, а да се истовремено не обесхрабре инвестиције и запошљавање, Бисић одговара да се, као прво, прогресивно опорезивање заснива на претпоставци да онима који имају већи доходак јединица тог дохотка значи мање него онима који имају ниже дохотке.

Додаје да ова претпоставка начелно важи, али да битно зависи од платних разреда и висине стопе која се на њих примењује.

Друго, указује Бисић, прогресивно опорезивање нема смисла уводити само на један, већ на све приходе.

У супротном би, наводи као пример, приходи од зарада били више опорезовани од прихода по основу уговора о делу исте висине.

„То би додатно угрозило и хоризонталну и вертикалну пореску праведност (хоризонтална: појединци једнаког дохотка плаћају једнак износ пореза, вертикална: појединци са вишим дохоцима плаћају већи порез). Постојећи систем опорезивања дохотка одступа од ова два начела пореске праведности. Стога је његова реформа заиста потребна. Њен садржај, обухват и динамика спровођења требало би да буду резултат анализе фискалних и свих других ефеката, међу којима спадају и утицаји на инвестиције и запошљавање“, закључује Бисић.

Н1, Данас