Претрес зграде Ректората и Филозофског факултета, након смрти 25-годишње студенткиње, и истрага коју је повело Више јавно тужилаштво у Београду, били су усмерени искључиво на прикупљање сазнања о деловању студентског покрета и са њим повезаних особа, а не стварној истрази околности смрти девојке. О томе како су тужиоци Миодраг Марковић и Александар Милошевић, мимо судских наредби, пленили материјал и документацију факултета, описано је у извештају Комисије Врховног јавног тужилаштва, која је спровела надзор над радом ВЈТ.

По уласку у зграду Ректората, припадници Министарства унутрашњих послова су по усменом налогу Миодрага Макровића узимали предмете и документа која се нису нашла на наредби Вишег суда у Београду. Наиме, полиција је упала у зграду Ректората Универзитета у Београду 31. марта 2026. године по налогу суда, у оквиру истраге о смрти 25-годишње студенткиње Филозофског факултета која је страдала 26. марта 2026. године након паљења пиротехнике на петом спрату.

Иако је јавност још тада сумњала у искрене намере Вишег јавног тужилаштва у Београду, сада је свака сумња отклоњена објављивањем извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва.

Наиме, у документу сачињеном након ванредног надзора Вишег јавног тужилаштва у Београду, откривено је да је учињен низ радњи супротних закону, а да су свему "кумовали" главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић и његов блиски сарадник тужилац Миодраг Марковић.

Претрес на Филозофском факултету

Оцењено је да сам претрес на Филозофском факултету у Београд карактеришу учестале повреде "императивних законских одредби, долозно коришћење процесних овлашћења и очигледна пристрасност у поступању".

Подсећања ради, полиција је на Филозофски факултет ушла марта прошле године, након што је једна 25-годишња студенткиња извршила самоубиство скоком са спрата зграде у центру Београда. Трагичан догађај је тужиоцима Вишег јавног тужилаштва у Беораду перфидно послужио да заједно са полицијом уђу у зграду Факултета, а да при томе да не прекрше аутономију универзитета.

Врховно јавно тужилаштво сматра да је то што је ВЈТ формирао предмет пред Посебним одељењем за сузбијање корупције, и то за кривична дела злоупотреба службеног положаја и несавестан рад у служби, представља вид вршења законских овлашћења супротно циљу због кога су она поверена јавном тужилаштву.

Тако је извештајем описано да је Виши суд у Београду марта прошле године одобрио претресање уређаја за аутоматску обраду података и опреме сервера Филозофског факултета. Циљ је био изузимање видео-записа са сигурносних камера за период од 26. фебруара до 26. марта.

"Насупрот јасном налогу суда, полиција је на усмени захтев поступајућег јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Миодрага Марковића, из Ректората привремено одузела комплетан сервер, што је констатовано потврдом о привремено одузетим предметима", наводи се у извештају.

Изузимање комплетног хардвера, уместо искључивог копирања дигиталних видео записа за критични период, представља директно кршење Закона о кривичном поступку.

"На овај начин, тужилаштво је изван опсега наредбе о претресању дошло у посед заштићених података факултета, укључујући и базе података студената и запослених, односно прибавило доказе који нису били у сврху истраге", наводи се.

У извештају се наводи да су поступајући јавни тужиоци Миодраг Марковић и Александар Милошевић су путем усмених захтева и допуна захтева за прикупљање потребних обавештења, наложили одузимање електронске опреме Филозофског факултета и Ректората, што је спроведено супротно изричитој одлуци суда.

Канцеларија 512

Фокус истраге се, како је описано, пребацио са места страдања 25-годишње студенткињем у канцеларију 512 на петом спрату Филозофског, где су која је, како наводе, била седиште студентског покрета.

"Том приликом се врши заплена седам папирних џакова са 26 регистратора у којиа се налазе записници са студентских пленума, пословници студентских парламената и рукописи са других састанака студената. У сваком случају, одузимају се предмети који нису у вези са разлогом претресања, што је пример злоупотребе процесних овлашћења јавног тужилаштва у смислу нарушавања пропорционалности", наводи се у извештају.

Повод смрт студенткиње, а полиција их питала о студентском покрету

Приликом прикупљања "потребних обавештења од грађана", полицијски службеници су постављали питања и разговор усмеравали ка деловању студентских пленума, оперативним плановима студентског покрета, просторијама којима се окупљају и организују и слично.

"Начин поступања полицијских службеника, који приликом прикупљања потребних обавештења поступају једнообразно у смислу постављања питања која нису у вези са разлогом због кога се у конкретном случају предузимају доказне радње и прикупљају подаци у предистражном поступку, ван сваке сумње указује на то да су поступали по налогу јавног тужиоца и да је трагични догађај искоришћен за прикупљање обавештења и података о студентском покрету, што је очигледна злоупотреба института из члана 288. Законика о кривичном поступку", наводи се у извештају.

Пленили транспаренте, беџеве, фарбе у спреју...

Током претреса Ректората на основу наредбе, одузет је велики број предмета који нису ни у каквој вези са предметом претресања (транспаренти, памфлети, беџеви, налепнице, фарбе у спреју, документ „Кратак пленумски приручник" и Одлука о финансирању рада Студентског парламента), нити могу бити извор сазнања за догађај који је био повод за претресање.

Дакле, начин и обим предузимања радње у конкретном случају, како се наводи, указују на несразмерност, имајући у виду да одузимање и преглед предмета и података надилази оно што је било неопходно за остваривање легитимног циља.

"Притом, терминологија која се користи у дописима, попут "време блокаде" и "угроженост безбедности услед деловања студентског покрета" излази из оквира правничког изражавања и представља модел политичке и личне дисквалификације учесника у поступку", наводи се.

Начин на који су приликом претреса прибављени одређени докази, доводи у питање њихову законитост, а тиме и сврху њиховог прибављања.

Нису хтели да истраже самоубиство, већ рад студентског покрета

На основу свега наведеног, Комисија сматра да поступање ВЈТ у конкретном предмету није имало за циљ да се прикупе докази и чињенице које би помогле расветљавању смрти студеткиње, већ је превасходно било усмерено на прикупљање сазнања о деловању студентског покрета и са њим повезаних особа, чиме је тужилаштво прихватило да постане инструмент за остваривање ванправних циљева, наводи се у закључку.

Звучни топ, помиловања, Виста Рица...

И ово није једини случај који је обухваћен извештајем. Наиме, комисија Врховног тужилаштва објавила је извештај надзора ВЈТ на чијем челу се налази виши тужилац Ненад Стефановић, документ има 23 стране и бави се седам предмета, међу којима су "звучни топ", помиловања, фонд Виста Рица...

Извор: Нова.рс