На трибини Српског дебатног клуба под називом „Српски глас: Србија након избора“, одржаној у Јагодини, отворено је питање политичке будућности Србије, положаја националне и суверенистичке идеје, односа према студентској листи и потребе за стварањем нове политичке организације која би заступала интересе људи који се не препознају у постојећој политичкој понуди.

О томе су говорили публициста и политички аналитичар Игор Ивановић, Владaн Глишић из Српске мреже и професор Мило Ломпар. Заједничка порука учесника била је да промена власти сама по себи не решава проблеме српског друштва и да је неопходно изградити снажну националну и демократску политичку опцију, која неће зависити од једног лидера, странке или центара моћи изван Србије.

Ивановић је своје излагање започео питањем „Како нам се ово догодило?“, повлачећи паралелу са судбином поражене војске из једног филма Никите Михалкова. Према његовим речима, исто питање морају себи да поставе људи који се данас називају традиционалистима, суверенистима, патриотама и националистима, јер су њихове идеје присутне у друштву, али немају одговарајућу политичку снагу.

„Како нам се догодило да данас у Србији осамдесет одсто људи мисли оно што мислимо и ми и живи истим животом, а да практично већ деценијама немамо никога чак ни у Скупштини? Како смо нестали са јавне сцене? Ко је обрисao наше гласове и наша лица?“, упитао је Ивановић.

Он је оценио да се проблем нарочито види када треба да се идеје претворе у изборну вољу. Према његовим речима, део странака које су се представљале као заступници националних и патриотских ставова временом се претворио у мале организације чији је главни циљ постао прелазак изборног цензуса.

Ивановић је посебно критиковао Српску напредну странку, наводећи да је велики број грађана гласао за њу верујући да подржава патриотску политику, док је власт, како је оценио, доносила одлуке супротне таквим очекивањима.

„Та опција је потписала и Бриселски споразум и Охридско-бриселски споразум, који у сваком погледу чине, по мом мишљењу, вишеструку издају. Затим је донела Закон о родној равноправности, па је фалсификовала референдум о избору судија. Четири пута је одбила да стави референдум о геноциду са акцентом на Јасеновац у Народну скупштину“, рекао је Ивановић.

Он је упозорио да промена власти не сме да доведе до тога да једна политичка групација поново добије монопол над представљањем националних интереса. Говорећи о студентској листи, навео је да је њен политички програм остао недовољно познат и да је управо зато неопходно да у Србији постоји и јасно профилисана национална опозиција.

„Чак и ако сваки потез студентске листе буде онакав какав бисмо и ми потписали, опозиција мора да постоји. Поготово ако је то просвећена национална опозиција. Она никоме не може да наштети, већ може само да користи једном друштву“, поручио је Ивановић.

Он је најавио да је циљ да се кроз трибине у различитим градовима окупљају људи различитих професија и политичких искустава, који деле уверење да Србији треба национална и суверенистичка политичка платформа. Идеја, како је објаснио, није стварање још једне затворене странке, већ повезивање људи и организација које могу да понуде јаснији програм.

„Неопходно је да постоји нешто што бисмо могли назвати просвећеним национализмом, нешто што је непоткупљиво у дневној трговини и што ће се залагати за повратак идеје у политици, односно за повратак идеологије“, истакао је Ивановић.

Владaн Глишић је у свом излагању оценио да је завршетак изборног процеса и конституисање новог скупштинског сазива важан тренутак, јер ће грађани сада имати прилику да виде за шта су заправо гласали. Он је нагласио да не критикује студентску листу зато што је у претходном периоду деловала без јасно представљеног програма, већ да је таква стратегија била последица политичких околности и начина на који је власт третирала опозицију.

„Александар Вучић је својим понашањем сам створио своју опозицију у студентској листи и сам заслужио да га смењују они који нису имали програм, али су имали једну једину идеју, а то је да он мора да оде“, рекао је Глишић.

Ипак, он је упозорио да Србија не сме да остане без озбиљне националне политичке организације која би заступала грађане незадовољне постојећом политичком понудом. Посебно је издвојио питање суверенитета и право грађана да сами одлучују о најважнијим државним питањима.

„Суверенитет јесте на народу, а суверенизам значи да се ми који живимо овде питамо како желимо да живимо. Ни отуђене олигархијске групе, ни страни центри моћи не треба да намећу одлуке од стратешког значаја за тај народ“, поручио је Глишић.

Он је као једно од кључних питања издвојио однос Србије према Европској унији, тврдећи да грађани никада нису непосредно одлучивали о томе да ли желе да земља иде тим путем. Због тога је оценио да би, уколико се говори о демократији и референдумима, управо то питање требало да буде међу првима о којима би се грађани изјаснили.

Глишић је затим изнео оштру оцену политичког модела који је, према његовим речима, обележио владавину Српске напредне странке. Он сматра да се власт није ослањала само на притиске и репресију, већ пре свега на ширење корупције и зависности од политичких структура.

„Репресија је много мање опасна него када народ корумпирате. Вучић је корумпирао друштво и народ по дубини. То је најопасније за један народ“, рекао је Глишић, упоређујући такав модел са политичким наслеђем титоизма.

Посебно је критиковао претварање политичких странака у организације које зависе од једног човека, уз оцену да се таква пракса касније преноси и на државне институције. Због тога сматра да ни нова политичка структура не сме да буде заснована на личном ауторитету лидера или на затвореном кругу људи који доносе одлуке уместо чланства.

„Не можемо да измишљамо топлу воду. Морамо да се организујемо тако што ћемо правити политички модел странке, јер не може бити парламентарне демократије без странака. Само нам треба други модел странака“, нагласио је Глишић.

Као решење је предложио изградњу организације одоздо нагоре, кроз локално окупљање људи, повезивање постојећих иницијатива и постепено стварање политичке структуре која би могла да траје и у власти и у опозицији.

„Тај модел странака треба да се прави одоздо. Да идемо међу људе, да разговарамо, да видимо аутентичне организације које постоје и да их умрежавамо. Тако бисмо дошли до једне озбиљне странке која ће моћи да издржи промене и на власти и у опозицији“, рекао је он.

Глишић је додао да непосредна демократија има своје место, нарочито на локалном нивоу, али да држава не може да функционише без институција, политичког искуства и одговорности. Упозорио је и да одбацивање свих људи који су се раније бавили политиком може бити једнако штетно као и задржавање старих политичких навика.

Професор Мило Ломпар говорио је о политичкој подели у Србији, оценио да је она годинама обликована под утицајем страних фактора и упозорио да се сукоб две политичке стране често води око власти, а не око стварне самосталности државе.

„Ми смо мала земља, мали народ да бисмо могли да игноришемо утицај страних чинилаца. Али то не значи да морамо да их безусловно следимо, а поготово да морамо да избегавамо да неутралишемо негативно дејство које се на нас протеже“, истакао је Ломпар.

Он је навео да је Србији потребна политичка опција која ће истовремено заступати национална и демократска уверења, односно која неће прихватити монопол било које странке над тумачењем патриотизма, слободе и будућности земље.

„Изгубили смо један осећај који треба да обновимо, а то је да је потребна страна која заступа у исто време и национална и демократска уверења. И оно што се тиче слободе и оно што се тиче српског народа, и то у најширем смислу“, рекао је професор.

Говорећи о студентској листи, Ломпар је направио јасну разлику између студентског протеста и политичке организације која учествује на изборима. Према његовим речима, солидарност са студентима током протеста била је подршка друштвеној групи која је поставила питање одговорности институција, али њихов излазак на изборе значи улазак у политичку арену, где морају да преузму одговорност за своје одлуке.

„То је сада име једне политичке организације и ту политичку организацију представља њених сто четрдесет посланика, који су реална власт у земљи. Из њих ће да проистекне Влада. Оно што је кључно јесте да тих сто четрдесет људи са именом и презименом носе одговорност за одлуке које ће донети и нико их те одговорности не може ослободити“, поручио је Ломпар.

Он је оценио да критика будуће власти мора да буде заснована на њеним конкретним потезима, а не на унапред створеним претпоставкама. Истовремено је нагласио да свака критика мора подразумевати јасан отклон од политике Српске напредне странке и начина на који је та странка управљала државом.

Ломпар је посебно критиковао покушај СНС-а да и након губитка власти задржи монопол над националном идејом и представља се као једини аутентични заступник патриотизма.

„Не може српску националну идеју чувати странка попут Српске напредне странке, која је ту идеју компромитовала тако што је на државном нивоу угрожавала територијални интегритет Србије, од Бриселског споразума па надаље“, рекао је Ломпар.

Он је додао да се национална политика не може свести на страначке обрачуне и да мора да обухвати читав српски народ, укључујући Србе у Републици Српској, Црној Гори и Хрватској. Као пример навео је потребу за културном, економском и другим облицима сарадње са Србима изван Србије, без њиховог коришћења за дневнополитичке интересе.

„Морамо да развијамо једну културну српску националну идеју, а не да је употребљавамо за једностране страначке обрачуне. Српска национална идеја мора да буде миroljubiva, толерантна и културна“, нагласио је Ломпар.

Посебно је истакао да национална политика мора да поштује индивидуална права, али и право заједнице на очување сопственог идентитета и континуитета.

„Постоје индивидуална права појединца, која се морају поштовати, али с друге стране постоји и право заједнице на постојање. Најбољи начин је да појединац своја индивидуална права доведе у склад са могућношћу заједнице да постоји“, објаснио је он.

Ломпар је закључио да је за стварање озбиљне националне политичке опције неопходно окупљање људи различитих знања, професија и искустава, уз разумевање да нико не може сам да понуди одговоре на сва питања.

СрбијаВукадиновић: Судбина СНС- а између ДС и ДПС-а Мила Ђукановића - ПАД РЕЈТИНГА им тек ПРЕДСТОЈИ

Извор: Правда