Предлог Студентске листе предвиђа повећање пензија два пута годишње, уз додатних 5% за кориснике најнижих пензија.

Укинули би се пенали за превремено пензионисање после 65. године за одређене категорије грађана, а та правила би важила и за постојеће кориснике.

Доплата до 15 одсто пензије преминулог супружника, укидање пенала за превремено пензионисање после 65. године за поједине категорије грађана, али и социјална пензија за старије од 65 година који немају довољно стажа - неке су од промена које предвиђа програм Студентске листе. Ево шта би то значило у пракси у односу на права које пензионери имају данас.

Два редовна усклађивања пензија годишње уместо једног, додатно повећање од пет одсто за кориснике најнижих примања и могућност да пензионер уз своју пензију добије и део примања преминулог супружника - неки су од предлога Студентске листе у оквиру програма у области рада и социјалних питања о чему је “Блиц Бизнис” већ писао.

"Шамарали су ме. Рекли су ми да ће ме одвести у Ритопек и самлети": Исповест студента Драгослава Милојевића, прве жртве Марка Кричка

Увидом у тај програм и поређењем са важећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању, као и правилима које објављује Републички ПИО фонд, види се да се предложене промене не односе само на повећање постојећих пензија. Наиме, део њих подразумевао би увођење потпуно нових права, посебно за старије грађане који нису остварили довољно стажа, као и за особе које због бриге о члановима породице нису могле да раде.

Два усклађивања пензија годишње уместо једног

Једна од најважнијих најављених промена односи се на динамику повећања пензија. Према важећем члану 80 Закона о ПИО, редовно усклађивање обавља се почев од пензије за децембар текуће године.

Висина повећања зависи од учешћа расхода за пензије у бруто домаћем производу, а законска формула узима у обзир кретање просечних зарада и потрошачких цена.

С друге стране, Студентска листа предлаже да се пензије усклађују два пута годишње, како би се њихова вредност брже прилагођавала променама зарада и трошкова живота. За пензионере би то значило чешће прилагођавање примања економским кретањима, уместо чекања на једно редовно годишње усклађивање.

Најниже пензије би добиле додатних пет одсто

Поред редовног повећања, програм предвиђа и посебно увећање од пет одсто за кориснике најнижих пензија. То би била додатна помоћ овој категорији пензионера, поврх редовног усклађивања које би важило за све кориснике.

У постојећем систему постоје законом утврђени најнижи износи пензија, који се разликују према категорији осигураника. Разлика је у томе што садашњи прописи не предвиђају универзални додатак од пет одсто за све који примају најнижу пензију.

После смрти супружника: До 15 одсто његове пензије уз сопствену

Једна од промена која би могла значајно да утиче на материјални положај старијих домаћинстава јесте предлог да преживели супружник добија доплату до 15 одсто пензије преминулог партнера. Како то изгледа на примеру? Ако је преминули супружник примао 50.000 динара, 15 одсто тог износа био би 7.500 динара и толико би износила максимална доплата на пензију живог супружника.

Овај предлог разликује се од садашњег система породичних пензија. Јер, према садашњим правилима Фонда ПИО, породична пензија за једног корисника износи 70 одсто пензије која је припадала преминулом. За два корисника износи 80 одсто, за три 90, а за четири и више чланова породице 100 одсто. Међутим, постоји важно ограничење - особа која већ прима сопствену пензију, а стекне право и на породичну, према важећем закону може да користи само једну од њих, по сопственом избору.

Управо ту би предложена доплата представљала новину. Уместо избора између сопствене и породичне пензије, преживели супружник могао би да задржи своје примање и добије додатак везан за пензију преминулог партнера.

Породичне пензије испод минимума: Предвиђено додатно допуњавање

Још једна мера односи се на кориснике чије су породичне пензије испод одговарајућег законског минимума. Важећи Закон о ПИО већ прописује најнижи основ за одређивање породичне пензије. Он се одређује према старосној, односно превременој старосној пензији преминулог осигураника обрачунатој за 20 година пензијског стажа.

С друге стране, Студентска листа предлаже додатно допуњавање породичних пензија које не достижу одговарајући законски минимум. Није, међутим, прецизирано како би се утврђивала граница до које би се примања допуњавала.

Превремена пензија: Ко би могао да остане без трајног умањења?

За грађане који су отишли у превремену пензију једна од најзначајнијих најављених промена односи се на укидање, односно смањење трајних пенала након навршених 65 година живота.

Према подацима Републичког фонда ПИО, у 2026. години мушкарци и жене могу да остваре право на превремену старосну пензију са најмање 60 година живота и 40 година стажа осигурања. Цена ранијег одласка у пензију јесте трајно умањење примања од 0,34 одсто за сваки месец који недостаје до прописане старосне границе. Максимално умањење може да достигне 20,4 одсто. За мушкарце се оно рачуна до 65. године, а за жене у 2026. години до 64. године.

Према програму Студентске листе, будућа правила зависила би од дужине ефективног радног стажа:

За грађане са најмање 42 године ефективног стажа, трајно умањење било би укинуто након навршене 65. године.

За оне са најмање 40, а мање од 42 године ефективног стажа, умањење би било преполовљено након 65. године, а потпуно укинуто када напуне 70 година.

Посебно је значајно што програм предвиђа да се ова правила не односе само на будуће пензионере већ и на постојеће кориснике превремених пензија.

Социјална пензија за старије од 65 година без довољно стажа

Посебно важна новина била би увођење социјалне пензије за грађане који су прешли 65 година, али нису остварили право на редовну старосну пензију због недовољног стажа осигурања.

Према садашњим правилима, мушкарац у 2026. години може да оствари старосну пензију са 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, док је за жене старосна граница 64 године, такође уз најмање 15 година стажа. Постоји и могућност одласка у пензију са 45 година стажа, без обзира на године живота.

Студентска листа, пак, предлаже да се уведе социјална пензија за особе старије од 65 година које немају довољно стажа или уопште нису оствариле право на пензију. Према представљеном програму, њен пуни износ одговарао би најнижој пољопривредној пензији. Ово би представљало ново право за старије грађане који су током радног века остали ван система пензијског осигурања или нису успели да прикупе довољан број година стажа.

Родитељима и неговатељима до пет година додатног стажа

Овај програм у области рада и социјалних питања предвиђа и промену која се односи на људе који због бриге о члановима породице нису могли да буду запослени или да редовно раде.

Према важећим прописима, сама чињеница да неко брине о детету или одраслом члану породице не значи аутоматско признавање пензијског стажа. Постоје поједина посебна права и законски изузеци, али не и опште право на стаж по основу породичне неге.

Предлог Студентске листе, с друге стране, јесте да држава из буџета уплаћује доприносе родитељима и неговатељима који интензивно брину о детету или одраслој особи којој је потребна туђа нега, чиме би могли да остваре до пет година пензијског стажа током радног века.

Пољопривредницима отпис камата и могућност решавања дугова

Посебан део програма посвећен је пољопривредним осигураницима који имају неизмирене обавезе по основу пензијског и инвалидског осигурања.

Тренутно, по важећим прописима, пољопривредници који су обавезно осигурани дужни су да плаћају доприносе. Неуплаћене обавезе могу да утичу на признавање стажа, а самим тим и на остваривање права на пензију.

Студентска листа предлаже ревизију дуговања и отпис затезних камата, уз више могућности за решавање главнице. Међу њима су дугорочна отплата, добровољни откуп недостајућег стажа и делимичан отпис дуга уз одрицање од одговарајућег непризнатог стажа. Уз то, предвиђена је и субвенционисана основица за обрачун доприноса за мала тржишна газдинства, док би газдинства са ниским приходима и некомерцијална газдинства била обухваћена системом социјалних пензија.

Ко би највише добио, а шта још није познато?

Предлози Студентске листе обухватају неколико различитих група становништва. Како је наведено у програму у области рада и социјалних питања, најдиректнију корист од промена имали би корисници најнижих пензија, пензионери са трајним умањењем због превременог одласка у пензију, преживели супружници, али и старији грађани који нису остварили право на пензију.

Посебно би се променио положај родитеља и неговатеља који су због бриге о члановима породице остали без могућности да остваре пун пензијски стаж.

За сада је извесно само да ниједна од ових најављених новина не представља аутоматско право. За њихову примену биле би потребне одговарајуће измене постојећих закона и прописа, прецизно дефинисани услови и обезбеђена средства за финансирање.

Блиц.рс