Студентска листа не сме да понови грешке из 2000. године: Списак институција које треба градити од нуле

Студентска листа би формирањем новог сазива Скупштине Србије требало да почне да преузима власт на основу убедљиве победе на изборима. Док се чекају њихови први потези, у јавности лебди питање да ли ће успети да избегну замке у које су после смене Слободана Милошевића упали тадашњи победници, што је касније резултирало повратком на власт “пресвучених радикала”. Политиколог Дејан Бурсаћ истиче да је студентски покрет добио мандат да реформише систем у Србији, што свакако подразумева драстичне резове у разним областима од безбедносног сектора од медијске сцене. Оцењује да је више фактора који Студентску листу разликују од победника над Милошевићем и дају јој веће шансе за успех.

Седницом Скупштине Србије следеће недеље, када би требало да буду потврђени посланички мандати новој парламентаној већини и изабрано ново руководство највишег законодавног тела у земљи, Студентска листа почеће процес преузимања власти. Нови председник Скупштине Србије, који ће бити представник студентског покрета, постаје и вршилац дужности председника државе.

Вучићев пораз на изборима често се упоређује падом Слободана Милошевића са власти, па је неминовно и питање да ли ће Студентска листа успети да избегне замке у које су упали победници избора из септембра 2000. године - Демократска опозиција Србије. Чињеница да тада није демонтиран Милошевићев систем, посебно у безбедносним структурама, али и у медијској сфери касније се показала као један од фактора важних за успон Александра Вучића на власт и његову скоро деценију и по дугу владавину.

Дејан Бурсаћ, политиколог и виши сарадник Института за филозофију и друштвену теорију, објашњава за Нова.рс да је Студентска листа добила огроман мандат да реформише систем какав је постојао у Србији, и то не само у претходних 14 година, него неки његови делови и много дуже.

“Добили су мандат да успоставе нови систем који ће бити пре свега праведан, али и демократски, базиран на закону и на неутралним институцијама, независним од политичког утицаја. И колико видимо из обраћања преставника Студентске листе и програма који су представли, ту ће бити заиста великих промена”, истиче Бурсаћ.

Поредећи садашњу ситуацију са победом над Милошевићем 2000. Бурсаћ као предност истиче то што ни студентски покрет ни њихови кандидати немају никакве везе са претходним режимом.

Предности Студентске листе

“У ситуацији после пада Милошевића, многи делови коалиције ДОС су били део ранијег система, или су сарађивали с Милошевићем, или су били део његовог система”, додаје он.

Друга, по мишљењу нашег саговорника, још већа предност Студентске листе је што су делови коалиције ДОС почели међусобну политичку борбу.

“Они су користили делове старог Милошевићевог система као своју предност у тој борби. Више нису имали интерес да расформирају Милошевићев систем, него да привуку његове делове: медија, безбедносног система, чланства на своју страну”, подсећа.

Бурсаћ не види ту врсту амбиције код садашњих победника избора.

“Код људи са Студентске листе и код студената, не видим ту жељу и вољу да се баве политиком дугорочно, формирају странке и међусобно се такмиче. Они ће зато лакше спровести мандат расформирања овог система, зато што немају интерес да користе делове тог система за себе”, прецизира саговорник Нове.

Тако да, у том одсуству ранијег политичког искуства код представника Студентске листе, Бурсаћ управо види велику предност за остварење њиховог главног мандата, а то је расформирање система.

Говорећи о драстичним резовима који се очекују у оквиру тог расформирања система, Бурсаћ их очекује у бројним областима друштва, међу којима је свакако и безбедносни сектор, али и медијска сцена, јер се, како наводи, поједине институције у тим областима очигледно не могу поправити.

Где се морају десити кључне промене

У том тону су и поједине најаве представника Студентске листе.

Тако је Светлана Станаревић, професорка Факултета за безбедност и кандидаткиња Студентске листе за посланицу, најавила да је неопходна потпуна деполитизација, професионализација и успостављање строге цивилне и судске контроле над свим одбрамбеним и безбедносним структурама.

Упоређујући стања система безбедности са болесником који има дијагнозу одмаклог, узнапредовалог стадијума хроничне системске аутоимуне болести са елементима тровања, професорка Станаревић наводи да би се систем трајно излечио и развио имунитет на политички утицај потребно је спровести корените законске, институционалне и културолошке промене.

За почетак, како истиче, изолација политичког фактора би се извршила кроз промену начина избора директора, јер постојећи систем омогућава да се на чело безбедносних служби и полиције постављају партијски функционери.

Законом се, како она предлаже, мора прописати да директор БИА, ВБА, ВОА и директор полиције не могу бити чланови политичких партија нити особе које су биле политички активне у последњих 5 до 10 година.

“Важно је формирање независне, екстерне комисије која би извршила ревизију рада и ванредну проверу свих високих и средњих руководилаца у службама. Сви припадници за које се докаже да су извршавали партијска наређења, пратили опозицију и новинаре без судског налога, или имали контакте са организованим криминалом, морају бити трајно удаљени из службе и кривично процесуирани”, објаснила је представница Студентске листе.

Пошто су уз службе безбедности, једну од кључних полуга Вучићевог система чинили медији, у јавности се увелико води полемика на који начин треба да се реформише медијска сцена и ослободи кацерогоеног утицаја немилосрдних пропагандиста који су царевали напредњачким медијима.

Кључно питање је шта са јавним сервисом? Да ли је после свега што је Радио-телевизија Србије дозволила себи као институција током владавине напредњака уопште уопште могућа њена реформа или је тај медијски систем неопходно расформирати и изградити нови из почетка? Све је више оних који мисле да је као и у случају безбедносног сектора неопходан радикалан рез.

Можда су безбедносни сектор и медији тренутно у првом плану, али је мноштво области у којима је напредњачка власт инсталирала партијску структуру, па је тако неопходна озбиљна деполитизација бројних институција од регулаторних тела, разних агенција и независних институција преко правосуђа до чак основних школа, где смо последњих година имали талас довођења погодних напредњачких директора.

Пред овај посао који је пред Студентском листом можда корисно звучи сећање једног од учесника промена из 2000. године.

Савети бившег отпораша

Иван Маровић, један од вођа покрета “Отпор”, који је учествовао у обарању са власти Слободана Милошевића, неколико дана после победе Студентске листе упозорио је на једну од највећих замки која очекује победнике.

“Императив је очувати јединство покрета док се не размонтира апарат на коме је почивао бивши режим, а они ће покушати да посеју семе раздора. Ми то нисмо знали 2000. године, али грешка тад је лекција сад”, написао је Маровић на друштвеној мрежи X.

Милошевић је, како подсећа Маровић, пао петог октобра 2000. и прелазна влада је успостављена врло брзо, расписани су и парламентарни избори, све упркос бројним кризама које су скретале пажњу и ометале победнике избора.

“Мислим да је семе раздора посејано већ у децембру 2000, пре него што је формирана нова влада и то око министра унутрашњих послова. Одједном Коштуница за то место предлаже Градимира Налића. Тада се то није знало, али касније смо сазнали да се Налић у то време састајао са Јединицом за специјалне операције у Кули и са директором Ресора државне безбедности Радетом Марковићем који је све то време извлачио новац из земље и спаљивао документацију и доказе о злочинима”, објаснио је Маровић.

Након парламентарних избора у децембру 2000. формирана је нова влада, Зоран Ђинђић није поставио Налића на чело МУП-а, а смењен је и ухапшен Раде Марковић.

“Тиме ствар није завршена, семе раздора је посејано, а хапшење Милошевића и његова екстрадиција у Хаг су тај јаз само продубили”, сетио се Маровић.

Нова.рс