ВЈТ Ненада Стефановића наредило хапшење иако није било надлежно: Објављени сви његови пропусти у случају "Виста Рица"

Комисија Врховног јавног тужилаштва објавила је извештај о надзору над радом Вишег јавног тужилаштва у Београду, на чијем челу се налази главни јавни тужилац Ненад Стефановић. Међу седам предмета обухваћених надзором нашао се и случај „Виста Рица“, у којем је Комисија утврдила низ пропуста у поступању београдског тужилаштва, укључујући издавање налога за хапшење и саслушање осумњичене иако тужилаштво није било надлежно за тај предмет, као и непоступање по налозима суда и вишемесечно пробијање рокова.

Реч је о предмету који је покренут након кривичне пријаве коју је адвокат Немања Алексић, као пуномоћник компаније „Виста Рица“, поднео 14. јануара 2026. године против НН запослених у Ерсте банци и Управи за спречавање прања новца. Пријава се односила на сумње у злоупотребу положаја одговорног лица, одавање пословне и службене тајне, а предмет је додељен јавном тужиоцу Александру Милошевићу, руководиоцу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Поступајући по пријави, Милошевић је 16. јануара затражио од Народне банке Србије и Управе за спречавање прања новца прикупљање потребних обавештења, између осталог и информација о томе ко је у Управи био задужен за прикупљање података о пословању фондова „Виста Рица“, да ли је вршена провера њиховог пословања и коме је евентуално достављен извештај Управе.

У одговору који је Управа за спречавање прања новца доставила тужилаштву 9. фебруара наведено је да је Ерсте банка 18. децембра 2024. пријавила сумњиве активности клијента „Виста Рица“, уз сумњу да тај фонд избегава плаћање пореза на добит.

У извештају Управе наведено је да је Данијела Малетић, помоћница директора задужена за послове Сектора за аналитику, одредила особу која ће поступати по предмету и сачинити извештај о расположивим подацима. Коначни извештај са допуњеним подацима сачињен је 20. јануара 2025. године и предат Малетић, након што је она телефоном контактирала овлашћено лице Ерсте банке и затражила додатну документацију.

Управа је, међутим, у свом извештају навела да је Малетић прекршила прописани начин поступања јер је прикупљеним и обрађеним подацима, информацијама и документацијом располагала без знања непосредних руководилаца.

Тужилаштво издало налог за хапшење иако није било надлежно

У наставку поступка, Вишем јавном тужилаштву у Београду достављен је извештај УКП од 12. фебруара 2026. године о хапшењу Данијеле Малетић, извршеном по налогу јавног тужиоца Александра Милошевића, због сумње на кривично дело злоупотребе службеног положаја.

Комисија Врховног јавног тужилаштва утврдила је да је Милошевић у тренутку издавања налога знао да је Малетић помоћница директора Управе за спречавање прања новца, те да је морао знати да Више јавно тужилаштво у Београду, односно његово Посебно одељење за сузбијање корупције, није надлежно за поступање у овом предмету.

Како се наводи у извештају, за поступање је било надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал, с обзиром на то да је Малетић на функцију помоћнице директора Управе постављена одлуком Владе Србије.

Упркос томе, Малетић је доведена у просторије Вишег јавног тужилаштва у Београду и тамо саслушана. У записнику са саслушања констатовано је да то тужилаштво није надлежно, али да се саслушање обавља због хитности, будући да је осумњичена задржана, након чега би требало да буде пуштена, а предмет одмах упућен Јавном тужилаштву за организовани криминал.

Међутим, предмет није прослеђен том тужилаштву. Уместо тога, 18. фебруара 2026. године достављен је Општем одељењу Вишег јавног тужилаштва у Београду. Као образложење наведено је да је на основу информација прикупљених након саслушања утврђено да радње које се стављају на терет Малетић нису биле у оквиру њених овлашћења, нити су биле повезане са пословима за које је била задужена, те да се у њима стичу елементи кривичног дела из Закона о тајности података.

Комисија је оценила да је јавни тужилац Александар Милошевић, издавањем налога за хапшење и саслушањем осумњичене иако је знао да његово тужилаштво није надлежно, неоправдано онемогућавао поступање Јавног тужилаштва за организовани криминал. Посебно је указано на то да предмет том тужилаштву није прослеђен ни након што је у записнику о саслушању изричито констатована његова надлежност.

Оптужни предлог два пута враћан, тужилаштво није поступило по налозима суда

Након што је предмет прешао у Опште одељење Вишег јавног тужилаштва, јавни тужилац Зоран Николов поднео је 27. фебруара 2026. године Вишем суду у Београду оптужни предлог против Данијеле Малетић и Милунке Савић, запослене у Ерсте банци, због кривичног дела одавања тајних података.

Малетић је оптужена да је током 2025. године неовлашћено саопштила и предала новинару недељника Радар податке до којих је дошла као помоћница директора Управе за спречавање прања новца, а који су имали ознаку „ПОВЕРЉИВО“. Реч је о подацима које је Ерсте банка доставила Управи, а који су се односили на промет по рачунима инвестиционих фондова „Виста Рица“, укључујући информације из којих се могу утврдити идентитет инвеститора и висина њихових улога.

Према оптужном предлогу, ти подаци објављени су у текстовима недељника Радар, у којима су наведена имена инвеститора и износи њихових уплата у девизни и динарски фонд. Милунка Савић, запослена у Ерсте банци као шефица Одељења контроле за спречавање прања новца, санкција и ембарга, терети се да је Малетић помогла тако што јој је доставила податке без писаног и формализованог захтева Управе.

Виши суд у Београду вратио је оптужни предлог тужилаштву 27. априла 2026. године због уочених недостатака и наложио да га у року од три дана уреди. Након што је тужилаштво 4. маја доставило нови оптужни предлог, суд га је 12. јуна поново вратио, овог пута уз налог да тужилаштво у року од 30 дана предузме додатне доказне радње како би се боље разјасниле околности случаја и испитала основаност оптужног акта.

Више јавно тужилаштво у Београду није поступило по налогу суда и није предузело све тражене доказне радње. Уместо тога, у више наврата тражило је продужење рока – 10. јула, 17. августа и 22. септембра 2026. године.

Као разлоге за непоступање тужилаштво је наводило годишњи одмор, велики број притворских предмета и потребу за предузимањем више доказних радњи по налогу суда.

У списима предмета налази се и допис од 22. октобра 2026. године, који је потписао тужилац Зоран Николов и упутио Вишем суду, али који суду није послат. Из његове садржине произилази да је тужилаштво поново тражило продужење рока за предузимање доказних радњи.

Комисија је утврдила да је Виши суд последњи пут дозволио продужење рока 23. септембра, те да је тај рок истекао 23. октобра 2026. године, а да Више јавно тужилаштво није поступило по налогу суда. Такође, у списима нема доказа да је о разлозима пропуштања рока обавештен непосредно виши јавни тужилац, како је прописано Закоником о кривичном поступку.

У закључку извештаја Комисија оцењује да је поступање јавних тужилаца Вишег јавног тужилаштва у Београду у овом случају било „суштински неправично“, јер се свесно одлаже и онемогућава доношење судске одлуке.

Како се наводи, таквим поступањем прекршено је право окривљених на суђење у разумном року, гарантовано чланом 32 Устава Србије, али и начело непристрасности из Закона о јавном тужилаштву.

Комисија сматра да описано поступање представља неоправдано неизрађивање јавнотужилачке одлуке у прописаном року и указује на кршење начела непристрасности, чиме се угрожава и поверење грађана у јавно тужилаштво. У извештају се наводи да такве радње имају законска обележја дисциплинског прекршаја из члана 115. став 1. тачке 1 и 11 Закона о јавном тужилаштву.

Извор: Нова.рс