Скупштина Црне Горе направила је први корак ка увођењу обавезних провера кандидата за највише државне функције. Посланици су двотрећинском већином подржали покретање поступка за измену Устава, чиме је отворен пут ка успостављању механизма за проверу интегритета будућих председника Владе и министара.
Одлука је донета након што је владајућа већина прихватила предлог независног посланика Николе Јановића да се и закон којим ће бити уређен поступак провере усваја искључиво двотрећинском већином. На тај начин би се спречило да једноставна парламентарна већина самостално мења правила овог процеса.
Провере као механизам за спречавање сукоба интереса
Предложеним изменама предвиђено је да кандидати за мандатара и чланове Владе прођу проверу пре него што буду званично предложени на те функције. Циљ је да се утврди постојање потенцијалног сукоба интереса и омогући његово отклањање.
Кандидати који одбију проверу или не отклоне утврђене ризике неће моћи да буду предложени за премијера или министра. Резултати провере мандатара, као и кандидата за министарске функције, требало би да буду достављени Скупштини и учињени доступним јавности.
Предлогом је предвиђено и да особе правоснажно осуђене за кривична дела са елементима корупције не могу обављати функцију председника или члана Владе.
Потпредседник Владе Момо Копривица представио је реформу као превентивну меру у борби против корупције. Према образложењу Владе, само утврђивање ризика од сукоба интереса не би аутоматски значило искључење кандидата, већ би пресудно било да ли је тај ризик отклоњен у складу са законом.
Опозиција оспорава начин доношења одлуке
Део опозиције успротивио се предложеним уставним променама. Посланица Демократске партије социјалиста Александра Вуковић Куч истакла је да та странка није обећала подршку овом решењу и упозорила да је одлука донета без неопходног политичког консензуса.
Против су се изјаснили и Грађански покрет УРА и Демократска народна партија Милана Кнежевића. Ипак, подршку су пружиле странке мањинских народа, као и део опозиционих и независних посланика.
Важну улогу у обезбеђивању потребне већине имале су странке које представљају мањинске заједнице. Оне су претходно тражиле гаранције у вези са изменама изборног законодавства, укључујући загарантована четири посланичка мандата за албанску и један за хрватску заједницу, као и промене Закона о морском добру.
Потпредседник Скупштине Борис Пејовић оценио је да је брзо спровођење реформи важно за напредак Црне Горе на европском путу, док су представници власти критиковали део опозиције због одлагања процеса.
Следе додатна гласања и јавна расправа
Иако је покретање уставних промена подржало 56 посланика, поступак још није завршен. Нацрт амандмана мора поново да добије подршку најмање 54 од укупно 81 посланика.
Уколико добије потребну већину, предлог ће бити упућен на јавну расправу која, према Уставу, мора трајати најмање месец дана. Након тога, Уставни одбор утврдиће коначни текст амандмана, о којем ће Скупштина поново гласати.
За коначно усвајање такође ће бити неопходна двотрећинска већина, што значи да Црну Гору очекују још два гласања пре него што предложене промене постану део Устава.
Реформа се спроводи у тренутку када Црна Гора настоји да убрза преговоре о приступању Европској унији. Преговори трају од 2012. године, отворена су сва 33 преговарачка поглавља, а до 12. октобра 2026. године привремено је затворено њих 21.
Увођење провера будућих носилаца највиших државних функција представља део настојања да се ојачају механизми за спречавање корупције и сукоба интереса, али ће коначни домет реформе зависити од усвајања уставних амандмана и закона који ће прецизно уредити поступак провере.
СрбијаЛИСТА МАЈКА СРБИЈА-ГРУДА: Заједно са студентима ћемо срушити Вучића и мењати систем у Србији (ВИДЕО)
Извор: Правда
