Генералштаб Шведске упозорава да европске земље морају озбиљно да размотре могућност даљег заоштравања односа са Русијом, уз оцену да би Москва могла да тестира јединство и одбрамбене способности Алијансе пре него што европске државе значајно повећају своје војне капацитете.
Такву процену изнео је начелник Генералштаба Шведске, генерал Микаел Класон, током разговора за француски лист Ле Фигаро на маргинама састанка такозване „коалиције вољних“ у Паризу.
Према његовим речима, кључно питање јесте због чега би Русија чекала пет или десет година, ако ће Европа у том периоду постати војно снажнија. Како је навео, управо зато сматра да Москва неће одлагати евентуални покушај да провери јединство и отпорност НАТО-а.
Класон оцењује да би председник Русије Владимир Путин могао да прошири сукоб рачунајући да ће тиме ослабити и поделити Запад.
Говорећи о војним могућностима Русије, шведски генерал сматра да Москва, упркос губицима у Украјини, и даље располаже значајним војним потенцијалом. Истакао је да руска одбрамбена индустрија наставља стабилну производњу муниције, да је ваздухопловство у великој мери очувано, као и подморничка флота.
Шведска, која је постала чланица НАТО-а 2024. године након почетка сукоба у Украјини 2022, према његовим речима свакодневно прати активности руских снага.
Класон наводи да се руске и савезничке јединице готово свакодневно сусрећу у ваздуху и на мору, док се посебна пажња посвећује Балтичком мору и Калињинградској области. Као стратешки важну тачку издвојио је и острво Готланд, чију је одбрану Шведска додатно ојачала.
Генерал тврди да нема сумње да је Русија спремна да преузме велике стратешке ризике, подсећајући да је, по његовој оцени, то чинила више пута током последњих 15 до 20 година.
Додао је да се често полази од претпоставке да Москва неће предузимати такве потезе због недостатка ресурса или процене да би били превише ризични, али да као војни командант сматра како могућност директне конфронтације не може бити искључена. Истовремено је нагласио да тренутно нема уочених нити очекиваних сумњивих померања руских трупа.
Као један од могућих сценарија навео је операцију под лажном заставом против неке од балтичких држава или Пољске, чак и уз ограничене расположиве ресурсе и висок степен ризика.
Према његовим речима, такав сценарио не би смео да буде унапред одбачен. Високи представник француских оружаних снага, како се наводи, такође сматра да таква упозорења не би требало игнорисати.
Класон оцењује да би Русија на тај начин могла да провери чврстину НАТО савеза. Истовремено је позитивно оценио резултате самита у Анкари, истичући да је избегнута трансатлантска криза и да је завршно саопштење потврдило јединство и солидарност Алијансе.
Ипак, сматра да најављено смањење америчког ангажовања додатно указује на рањивост европског континента и потребу да европске државе преузму већи део одговорности за сопствену безбедност.
У том оквиру земље северне Европе убрзано прилагођавају своју одбрамбену политику након одустајања од дугогодишње неутралности. Шведска би требало да постане кључна држава за распоређивање напредних копнених снага у Финској, којима ће се прикључити и француске јединице. Генерал наводи да су интересовање за учешће показале и Велика Британија, Шпанија и Турска.
Планирано је да штаб бригаде буде смештен у Рованијемију на северу Финске, док ће подручје одговорности обухватити север Финске, Шведске и Норвешке. Предвиђа се да бригада броји између 4.000 и 5.000 војника, али ће допринос сваке државе тек бити дефинисан. За Француску, која већ има ангажоване снаге у Румунији, то ће представљати додатно оптерећење.
Париз, међутим, настоји да продуби војну сарадњу са скандинавским државама, посебно са Шведском. Стокхолм је раније учествовао у операцији „Такуба“ у региону Сахела, а Класон сматра да крајњи север Европе и Сахара имају сличне оперативне изазове.
Како наводи, оба подручја карактеришу сурови услови, оскудна инфраструктура, ограничени ресурси и мала густина насељености, због чега север Европе има изузетан стратешки значај, што је, према његовим речима, добро познато и Русији.
Wебтрибуне
