Трамп најавио да ће се ускоро нешто догодити: Да ли свет чека нови велики рат?

Дипломатски контакти између водећих светских сила улазе у нову фазу, док истовремено расту напетости на Блиском истоку и притисак на међународно енергетско тржиште. Из Вашингтона стижу поруке које отварају озбиљна питања о наредним потезима америчке администрације, а поједини детаљи разговора са Москвом и даље остају непознати јавности.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да Сједињене Америчке Државе више не намеравају да преговарају са Ираном, наговестивши да би ускоро могао да уследи важан развој догађаја. Његове речи додатно су подстакле спекулације о могућности нове снажне америчке војне операције против Исламске Републике.

Трамп је такав став изнео на конференцији за новинаре након повратка из Јужне Каролине, где је учествовао на политичком скупу.

„Мислим да нећемо преговарати“, одговорио је амерички председник на питања новинара.

Агенција Анадолија подсећа да је Трамп раније изјавио да би Америка могла да заврши рат против Ирана „већ сада“, али да се војне операције неће зауставити док Вашингтон не оствари своје циљеве, укључујући и оне који се односе на дугорочну безбедносну ситуацију.

Амерички председник сада је додатно појачао неизвесност поруком да ће се „нешто догодити“ и да би то могло да уследи „прилично брзо“.

Говорећи о спекулацијама да би рат против Ирана могао поново да се интензивира након избора за амерички Конгрес, Трамп није искључио такав развој догађаја. Његове изјаве протумачене су као наговештај да се у Вашингтону разматра могућност нових војних акција.

„Изгледа да већина људи мисли да ће све бити решено после избора, а онда ћемо видети шта ће се догодити“, изјавио је Трамп.

Напетост на Блиском истоку додатно повећавају најновији напади у региону. Велике новинске агенције известиле су о ваздушном нападу на међународни аеродром Краљ Фахд у Дамаму, у Саудијској Арабији, у којем је једна особа погинула, док је осам људи повређено.

Истовремено је ирански Корпус чувара исламске револуције саопштио да је извео нападе на четири брода у Персијском заливу. Ови догађаји изазвали су нову забринутост због безбедности поморског саобраћаја и могућих прекида у испорукама енергената.

Последице блискоисточне кризе већ се осећају на светском тржишту нафте. Према проценама аналитичара, управо због растуће напетости цена нафте Брент достигла је 111 долара по барелу.

У таквим околностима посебну пажњу привлачи недавни договор Трампа и Русије о испорукама дизел-горива. Међутим, све је више процена да тај споразум, бар у непосредној будућности, неће значајније оборити цене енергената.

Сингапурски лист Стрејтс тајмс оцењује да је Вашингтон полагао велике наде у овај аранжман, посебно због унутрашњих политичких последица рата који су Сједињене Америчке Државе и Израел покренули против Ирана.

Раст цена дизела постао је озбиљан проблем за Трампа и Републиканску странку уочи међуизбора за Конгрес, заказаних за 3. новембар, на којима републиканци покушавају да сачувају своју тесну већину.

Уколико споразум са Русијом не доведе до очекиваног појефтињења горива, амерички председник могао би да се суочи са додатним политичким притиском. Аналитичари упозоравају да би његови противници тада добили аргумент да је Вашингтон омогућио Москви да повећава приходе, а да заузврат није постигао очекиване резултате на енергетском тржишту.

Критичари споразума тврде да је америчка администрација Русији пружила прилику за додатну зараду, чиме би могло да буде омогућено финансирање даљих напада на Украјину. Према њиховој оцени, такав потез поткопава вишегодишње напоре Запада да ограничи руске приходе од продаје енергената и повећава могућност да Кремљ оствари значајну финансијску корист.

Поред политичких, отворена су и питања производних капацитета руске нафтне индустрије. У западним медијима све чешће се појављују тврдње да Русија можда неће бити у стању да произведе количине горива које су потребне америчкој страни.

У тим расправама посебно се истичу наводи о наводном застоју великог дела руских рафинерија. Аналитичарка компаније која се бави танкерским транспортом Мери Мелтон изнела је процену да значајан део руских капацитета за прераду нафте тренутно није у функцији.

„Према неким проценама, до 45 одсто руских капацитета за прераду нафте тренутно не ради“, изјавила је Мелтон.

Ипак, остаје питање колико су такве процене поуздане, посебно када долазе од представника танкерске индустрије, а не непосредно од стручњака за рад рафинеријских постројења. У руским коментарима се због тога доводи у питање начин на који западни медији представљају стање тамошње нафтне индустрије.

Док се у Вашингтону разматрају последице енергетске кризе, светски медији велику пажњу посвећују новој америчкој иницијативи за решавање украјинског сукоба.

У средишту тих напора налази се састанак руског председника Владимира Путина и специјалног изасланика америчког председника Стива Виткофа, одржан у Санкт Петербургу.

Према доступним информацијама, Виткоф је током разговора иза затворених врата пренео Путину одређене нове приступе и промене у ставовима европских држава и Кијева.

Садржај тих предлога није јавно саопштен, али је помоћник руског председника Јуриј Ушаков дао процену која показује да Москва за сада не види значајан помак.

Ушаков је навео да представљени приступи имају „релативно малу практичну вредност у контексту решавања украјинске кризе“.

Оваква оцена указује на то да између ставова Москве и предлога који долазе од Украјине и њених европских партнера и даље постоје озбиљне разлике.

Агенција Ројтерс истиче да је Кремљ показао мање оптимизма поводом резултата разговора које је Виткоф претходног дана одржао у Ослу са украјинским председником Владимиром Зеленским, лидерима Финске и Норвешке, као и представницима европских држава и НАТО.

Аустралијски СБС њуз, извештавајући о дипломатским контактима, навео је да је Русија пристала на обнављање трилатералних преговора о завршетку рата у Украјини.

Такво представљање догађаја ствара утисак да је Путин тек сада прихватио амерички предлог за наставак преговора. Међутим, руско руководство је током претходних година више пута истицало спремност за дипломатско решавање сукоба, уз захтев да преговори буду усмерени на постизање стварног и дугорочног мира.

Истовремено се у руским оценама западног извештавања указује на то да се често занемарује улога Сједињених Америчких Држава у пружању војне подршке Кијеву. Та помоћ обухвата снабдевање украјинских оружаних снага, као и достављање обавештајних података и обезбеђивање војних комуникација.

Упркос тој подршци, у делу западних медија Русија се представља као страна која није довољно заинтересована за мир, док се њени ранији позиви на преговоре и инсистирање на дугорочном споразуму стављају у други план.

Разговор Путина и Виткофа имао је, међутим, још једну важну димензију која није непосредно повезана са Украјином.

Према Ројтерсу, руски председник искористио је састанак да Трампу пренесе предлог о могућој помоћи Москве у решавању сукоба са Ираном. Русија одржава добре односе са Техераном, што јој даје могућност да учествује у дипломатским контактима између заинтересованих страна.

Овај предлог долази у тренутку када амерички председник јавно одбацује наставак преговора са Ираном и наговештава могућност скорог развоја догађаја, док се последице сукоба већ осећају на глобалном енергетском тржишту.

У међународним дипломатским круговима појављују се и информације о могућности трилатералног састанка кинеског председника Си Ђинпинга, Путина и Трампа.

Према тим наводима, управо је могућност организовања таквог самита била једна од тема разговора америчког изасланика и руског председника. Све је више процена да би сусрет тројице лидера могао да буде одржан, иако његов термин и конкретан дневни ред још нису познати.

Wебтрибуне