Камен се контролисано детонира тамо где се Дунав раздваја на рукавце Бала и Острво (Стари Дунав) како би се више воде усмерило ка нуклеарној електрани Чернавода. Румунска морнарица је извела прве пробне експлозије око поднева по локалном времену, према извештају Антене3 на ЦНН-у.
Министарство одбране објавило је снимак пробне експлозије у недељу поподне, наводећи да је у операцији учествовало више од 100 војника. Касније је контраадмирал Марсел Некулае, заменик начелника штаба румунске морнарице, објавио да ће уклањање стене Паржоаја бити настављено у понедељак и да се надају да ће операција бити завршена у уторак.
Стена Паржоаја на десној обали Дунава је гранитна формација, заправо избочина земље, која утиче на количину воде која улази у два крака реке. Њена експлозија дели јавно мњење, на пример, постојала је забринутост да интервенција у ванредним ситуацијама уопште не узима у обзир ставове мештана.
Новинар Валентин Коман скренуо је пажњу на чињеницу да власти до сада нису решиле озбиљне инфраструктурне недостатке, као што је чињеница да село Паржоаја нема воду за пиће, па су мештани препуштени на милост и немилост протока воде из бунара и извора. Коман је такође изразио забринутост да ли ће локална црква, која је део културне баштине Добруџе, бити погођена експлозијом.
Министарство одбране је у петак саопштило да је румунска морнарица почела са истраживањем Дунава у погођеном подручју како би се припремила за преусмеравање воденог тока. Следећа фаза интервенције је делимично затварање крака Бала, о чему је такође било речи у петак. Про ТВ је у суботу увече известио да ће четири барже, дугачке приближно 70 метара и високе 3 метра, бити напуњене каменом и потопљене како би се створио подводни праг који ће смањити количину воде која улази у крак Бала и преусмерити водени ток ка Старом Дунаву.
Поред тога, Дирекција за доњи Дунав ради на продубљивању корита Старог Дунава за један метар, а чисти се и канал који води до базена за хлађење реактора Чернавода. Влада је из резервног фонда издвојила 7 милиона леја за радове. Ромео Соаре, представник Дирекције за доњи Дунав, рекао је за ПроТВ да ће се ефекти радова око нуклеарне електране осетити најраније средином следеће недеље.
Ниво Дунава опада за 2-3 центиметара дневно
Сорин Риндашу, заменик генералног директора Румунске дирекције за управљање водама, упозорио је у суботу, према писању Агерпреса, да ће реактор 2 нуклеарне електране, који је још увек у функцији, трајати око четири до пет дана под тренутним условима, јер ниво воде Дунава у области Чернаводе опада за око 2-3 центиметра дневно. Према речима Риндашуа, потребне су ванредне мере како би се зауставио пад нивоа воде.
Стручњак је такође рекао да, иако пада киша на горњем Дунаву у Аустрији, а падавине су повећале водостај притока реке, а самим тим и Дунава, биће потребно седам дана да ова поплава стигне до границе, а још пет дана да стигне до Чернаводе.
Реактор 1 нуклеарне електране Чернаваца је искључен из националног енергетског система у уторак ујутру, а у четвртак је прво објављено да ће бити искључен и реактор 2, али је потом одлучено да се настави са радом. Нуклеарна електрана Чернаваца покрива скоро 20 процената потрошње електричне енергије Румуније. Инсталирани капацитет блока 1 је 706,5 МW, а блока 2 704,8 МW, тако да би истовремени квар два блока могао да значи губитак производног капацитета од више од 1.400 МW за националну мрежу.
Проглашена енергетска криза
Вршилац дужности премијера Илие Болојан објавио је након ванредне седнице кабинета у петак увече да је у Румунији проглашена национална енергетска криза за август због пада производње електричне енергије. Влада је позвала све румунске електране да раде максималним капацитетом, док Национална регулаторна агенција за енергетику (АНРЕ) и Транселектрика хитно прикључују на мрежу соларне електране, ветроелектране и капацитете за складиштење који су већ завршени, али још увек чекају дозволе.
Поред хитних мера, рекао је Болојан, биће обустављен и пројекат усмерен на еколошку санацију подручја огранка Бала, што би такође било важно због планираних реактора 3 и 4 нуклеарне електране Черновци. Инвестиција од 150 милиона евра је једном дошла до фазе објављивања поступка јавне набавке, али је на крају отказана.
Болојан је у петак позвао становништво и јавне институције да добровољно смање потрошњу, посебно у вечерњим сатима. Рекао је да су највећи индустријски потрошачи у Румунији већ упозорени на ситуацију и да ће у понедељак бити консултовани о планираним ограничењима производње. Као одговор на позив, Јаши је био први већи румунски град који је одлучио да ограничи јавну расвету ноћу.
Извор: Мондо
