Rekord sada iznosi 720 dana, a prethodni je bio 717 dana. Tako glasi konačna vest koju su nekoliko dana redom najavljivali svi veliki i svi specijalizovani američki mediji.
Letelica X-37B zapravo je Boingov bespilotni svemirski šatl, konstruisan - na prvi pogled je jasno – po ugledu na bivši NASA svemirski program Spejs šatla. U odnosu na slavni "svemirski taksi" koji je dugi niz godina prevozio američke astronaute u svemir, X-37B je četiri puta manji.
Dužine je samo 8,8 metara, raspona krila samo 4,6 metara, visine je pukih 2,9 metara i masa pri lansiranju iznosi mu oko 5 tona. Ostalo je sve isto, dizajn, "avionski" izgled, vraćanje u atmosferu poput jedrilice... Najintrigantnije o ovom svemirskom programu je to što se o njemu malo što zna.
"Dva su osnovna cilja X-37B: testiranje tehnologija svemirskih letelica SAD-a za višekratnu upotrebu u budućnosti i operativni eksperimenti koji se mogu analizirati nakon povratka na Zemlju", takvo je zvanično objašnjenje Ratnog vazduhoplovstva SAD-a. Gardian je, međutim, još pre pet godina preneo tvrdnje stručnjaka za bezbednost da je reč o projektu kojim se testiraju posmatrački i špijunski senzori. Čak je špekulisao da bi jedna od primena ove letelice možda mogla da bude i krađa satelita u orbiti Zemlje. Lako je razumeti zašto bi ovakav projekt bio tajan. Ali, prave razmere misterije oko već petog lansiranja X-37B, projekt je nazvan OTV-5, počinju da se vide ako se pročitaju izveštaji američkih medija poslednjih dana.
Iz njih se vidi da je najkonkretniji opis pete po redu misije koja je počela lansiranjem 7. rujna 2017. pomoću SpaceX-ovog Falkona 9, dan uoči uragana Irme, to da je cilj OTV-5 "merenje ponašanja elektronike i osciliranja rashladnih cevi u svemirskom okruženju".
Može se primetiti i to da su mediji najavljivali rušenje rekorda u trajanju misije i da su potom odbrojavali dan za danom koliko je već prošlo od rušenja rekorda, što uz manjak informacija o tačnom datumu sletanja upućuje da Ratno vazduhoplovstvo SAD nije baš udaralo na sva zvona datum sletanja. Sigurno da je obaranje rekorda za puka tri dana bilo od velike profesionalne, lične i političke važnosti komandantu USAF-a generalu Dejvidu L. Goldfajnu kako bi se mogao praviti važan pred pretpostavljenima, pravdati potrošen novac i tražiti još sredstava. Isto kao što je direktnim rukovodiocima projekta ta tri dana bilo potrebno kako bi se na isti način pravili važni pred njim.
Ali, to ne objašnjava zašto bi se trenutak sletanja krio pred javnosti. Kako bi se to razumelo, treba se prisetiti da je tek u junu ove godine po prvi put, barem koliko se zna, u to ne ubrajamo Ruse, Kineze, koga li sve ne, uspeo da fotografiše X-37B u svemiru. Bio je to amaterski fotograf iz Holandije Ralf Vandeberg. I onda je fotografije odmah objavio na svom blogu i na Tviteru. Vandebergu to nije bio i prvi veliki uspeh. Ranije je uspeo da fotografiše čak i astronaute pri svemirskoj šetnji. Fotografisanje X-37B bilo je ipak nešto posebno zato što niko nije trebao da zna gde se letelica nalazi, bar ne neko od običnih smrtnika poput njega.
Jer, ako je nekome poput njega uspelo da pronađe tu letelicu, nekome ko se inače iz hobija zabavlja traženjem kamerom i ličnim teleskopom sa Zemlje satelita, teretnih letelica, svemirskog otpada... Vandeberg je letelicu po prvi put uspeo da snimi 30. jula, a neko podozriv prema svetu i ljudima usudio bi se da izvlači kojekakve zaključke iz toga što je bivša sekretarica USAF Heder Vilson prestala biti na toj poziciji već dan kasnije. Nasledio je njen dotadašnji zamenik Met Donovan. Istog dana general Goldfajn nasledio je na mestu komandanta svog prethodnika generala Marka Velša. Istina jest da je Vilsonova još u martu ove godine najavila da će otići sa tog mesta kako bi postala predsednica Univerziteta Teksas u El Pasu.
Istina je i to da je general Goldfajn nominovan još 2016. Ali se datumski poklopilo da su sve te zamene sprovedene samo dan ili dva nakon što ih je to prokleto holandsko njuškalo s fotoaparatom dovelo u nezgodnu situaciju u odnosu na nadređene. Stvar je bila utoliko neugodnija što je Vilsonova kasnije, tokom juna, javno govorila, sad već kao bivša sekretarica, da je X-37B u stanju da tako vešto menja orbitu da to izluđuje i amaterske i "profesionalne posmatrače satelita", i da joj je to "jako drago". A Vandeberg je još danima kasnije nastavljao da objavljuje fotografije te letelice, nekad u višoj, nekad u nižoj rezoluciji.
Komanda vazdušno-kosmičke odbrane Severne Amerike (NORAD) saopštila je da je ruski vojni kosmički aparat „Kosmos-2521“ –kojeg mnogi neoficijelno nazivaju satelitom-inspektorom – „izveo nekoliko novih menavara“. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: express. hr
