Analitičari međunarodne politike počeli su da razmatraju mogućnost neke vojne akcije, za koju bi, svi se slažu, Kina imala sredstava.
- Nećemo dozvoliti da bilo ko, bilo kakva sila povredi ili okrnji kinesku svetu teritoriju -saopštilo je u novembru ministarstvo odbrane.
Mada kineske diplomate uporno tvrde da su im namere miroljubive, dr Orijana Mastro, analitičar za međunarodne studije Univerziteta Stanford, izjavila je prilikom debate američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) da je uverena da uskoro predstoji vojni sukob.
- Ne deluje kao da se Kina sprema za mir. NJeno oružje nije defanzivno. Bilo da je reč o manifestaciji vojne moći ratnim brodovima, ili naručivanju nosača aviona, ono što jasno možemo da vidimo jeste da stvaraju vojsku koja će im omogućiti da silom preuzmu teritoriju koju smatraju svojom - izjavila je ona.
Ratna retorika dostigla vrhunac
Za vreme Si Đinpinga kineska ratna retorika dostigla je vrhunac.
- Kineski narod ne želi rat, ali smo sa nekoliko susednih zemalja u sukobu oko teritorija koje su izazvale SAD da bi se suprotstavile Kini – konstatovao je u septembru "Global tajms", propagandni servis Komunističke partije.
Susedne zemlje se ne bi složile po pitanju izazivača, piše nzherald.co.nz. Kina je u sporu sa Filipinima, Vijetnamom, Japanom, Malezijom, Indonezijom, Brunejom, Južnom Korejom, Singapurom i Tajvanom. Ima sporove oko zemlje sa Rusijom, Indijom, Nepalom, Butanom, Laosom, Mongolijom, Tibetom i Mjanmarom, ali ciljna publika nisu ti susedi, već ostatak sveta.
- Kao prvo, moramo jasno staviti do znanja da je druga strana ta koja krši postojeće stanje. Drugo, moramo da objasnimo da je druga strana provokator u složenoj situaciji - tvrdi urednik „Global tajmsa“ Hu Siđin. Prema njegovim rečima, svaki scenario mora biti takav da opravda postupanje Kine. Samo tako „može da se započne pravedan rat“.
Moralni manevri
- Kina mora biti zemlja koja ima hrabrosti za borbu. A ona treba da se zasniva na snazi i moralnosti. U našim rukama je moć, razumni smo i bez straha ćemo braniti liniju preko koje nećemo preći – piše kineski propagandista.
Kako bi u to uverila i ostatak sveta, Kina investira u kampanju za širenje uticaja i dezinformacija.
Druga taktika je stvaranje utiska da su dovedeni pred svršen čin. Glasno i uporno proklamovanje vlasništva, okupiranje spornih teritorija, prisiljavanje trećih strana da to prihvate - to je scenario koji se odigrava na Himalajima u Istočnom i Južnom kineskom moru, piše portal nzherald.nz.co.
- Kina je sila u usponu koju ideološki odbacuju SAD i Zapad. Zemlje koje imaju teritorijalne sporove s Kinom naklonjene si jedna drugoj. Ako Kina odluči da krene u rat sa susednom silom, međunarodna zajednica će favorizovati slabiju stranu. Bili takvi potezi opravdani ili ne, moralni rizik je visok - izjavio je Hu.
Ali da li rukovodstvo Komunističke partije veruje da se rizik isplati?
- Šanse su protiv mira. Kineske platforme će najverovatnije doći u kontakt sa onima Sjedinjenih Država ili njihovih saveznika. A to će dovesti do uništavanja imovine i smrtnih slučajeva koji bi - naročito u današnjoj političkoj klimi - mogli da prerastu u rat - kaže dr Mastro.
Igra moći
Predsednik Si, kao i većina autoritarnih lidera, izgradio je moć igrajući na kartu nacionalnog ponosa. Da bi zadržao vlast, mora da pruži rezultate.
- Znamo da je Si Đinping veliki nacionalista. Mnogo puta je, na primer, rekao da je ponovno ujedinjenje sa Tajvanom neophodno da bi se kineska nacija podmladila – ističe dr Orijana Mastro.
Ona tvrdi da većina ratova počne kada su lideri uvereni da će vojna sila obezbediti resurse, moć, slavu i prestiž, te da će ishod opravdati gubitke.
- Kinesko rukovodstvo očigledno veruje da je najvažniji zadatak da povrati kontrolu nad onim što smatra svojom teritorijom- kaže ona.
Mada bi Komunistička partija radije priblegla ekonomskim i diplomatskim sredstvima, postoje nagoveštaji da gubi strpljenje.
- Moramo biti jasni, potpuni povratak tih teritorija pod kontrolu Kine ne može se obezbediti tim sredstivma – kaže Mastro.
Indija se nikada dobrovoljno neće odreći teritorija na Himalajima, Tajvan se neće tek tako odreći demokratije i nezavisnosti, a Vijetnam, Japan i Filipini ne mogu sebi da dozvole da izgube tradicionalna ribolovna područja.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) December 28, 2020
Izvor: Blic
