Piše: dr. inž. Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret
Hajde da za početak primenimo inženjerski princip u razmišljanju o požaru u Deliblatskoj peščari, jer u osnovi to i jeste tehničko pitanje. Sam tok aktuelnog požara tekao je na sledeći način.
Prva vatra je detektovana dana 21. jula. Video-nadzor „Vojvodinašuma“ oko 13 časova registruje požar u GJ „Deliblatski pesak–Vrela“, odeljenje 74/a,d. Gorela je šumska stelja u borovoj šumi. Istog dana, oko 21 čas, požar je lokalizovan i prema dostupnim izveštajima je do 26. jula držan pod kontrolom. U prevodu, nije ugašen, ali se smatralo da više ne postoji potencijal za ozbiljnije širenje.
Međutim, onda dolazi do ponovnog aktiviranja i širenja na dodatnih 5 hektara. Zbog toga je tada prvi put angažovana profesionalna jedinica sa helikopterom H215 Super Puma, da bi istog dana bilo konstatovano da je sve pod kontrolom i da je požar saniran.
Međutim, u periodu od 2. do 5. avgusta došlo je do novog aktiviranja istog, navodno ugašenog požara i od tada imamo konstantno širenje, sve do nivoa kada je vatra potpuno postala nekontrolisana, sa opasnošću da se proširi na naseljena mesta. Tek tada, dakle, kada su se stvari potpuno otrgle kontroli, vlast u Srbiji, tj. Aleksandar Vučić, odlučuje da pozove strance u pomoć i pri tome se vodi političkom logikom, pa tako od EU uzima satelitske snimke i precizne koordinate vatre, kao i procene daljeg toka širenja, dok od Rusije uzima avion za gašenje.
Druga važna komponenta o kojoj se treba voditi računa kada se razmatraju požari ovakvih razmera jesu vremenske prilike i konfiguracija terena.
Što se tiče vremenskih prilika, situacija je sledeća. Temperature nisu bile ekstremno visoke u periodu nastanka požara. Čak je 20. jula padala jaka kiša, što znači da je teren bio vlažan. Takođe, nekoliko pljuskova je padalo u periodu do 26. jula, što se poklapa sa izveštajima po kojima je konstatovano da je vatra pod kontrolom, a što će se ispostaviti kao pogrešna procena.
Kasnije, tokom avgusta, započeo je dugotrajni toplotni talas i period bez kiše sa jakim vetrom, a što je bilo i najavljeno od strane svih relevantnih meteoroloških institucija.
Što se tiče konfiguracije terena, radi se o ravnici koja je veštački pošumljavana i uređivana tako da ima puteve za gašenje požara, kao i proseke koji služe da se prave barijere za vatru. Dakle, teren je pogodan za gašenje požara i ima prateću infrastrukturu, pod uslovom da je ista održavana, tj. da su putevi prohodni, a proseci zaoravani i tanjirani kako na njima ne bi bilo rastinja.
Kada se sve sagleda, nameće se sasvim logičan zaključak o tome da je idealan period za potpuno gašenje požara bio u periodu od 21. do 26. jula. Tada vatra još uvek nije zahvatila šumski pojas, vremenske prilike su bile relativno povoljne jer je bilo kiše i spoljne temperature su bile niže, a i rastinje je bilo zelenije jer su kraj juna i prva polovina jula bili relativno kišoviti, pogotovo u Južnom Banatu.
Činjenica da u tom periodu požar nije ugašen morala je biti ozbiljan alarm, jer se znalo da sledi dugotrajni toplotni talas bez padavina i da će sa tinjajućim požarom na terenu sa puno niskog rastinja i šume nastupiti katastrofa.
Postavlja se pitanje zbog čega od 21. do 26. jula požar nije potpuno ugašen i, kada se uvidelo da nije, zbog čega tada nisu podignute sve raspoložive snage da se, pre najavljenog toplotnog talasa, stvari potpuno saniraju?!
Ja ću izneti svoje mišljenje, pa neka čitaoci sami prosude da li sam u pravu.
Naime, u tom periodu buktili su požari širom Evrope, a posebno intenzivno u Španiji i Francuskoj. U medijima pod kontrolom vlasti svaki dan su bili izveštaji o problemima sa kojima su se suočili u EU, što je služilo kao dokaz da je Srbija na dobrom putu.
Vrhunac te kampanje bila je lična odluka Aleksandra Vučića da dana 28. jula u Španiju pošalje misiju sa 40 najobučenijih profesionalnih vatrogasaca, 16 novih vatrogasnih vozila i jednim helikopterom Airbus H215 Super Puma. To je, naravno, služilo kao čist marketing pred Evropljanima, ali i za priču za domaću javnost.
Konačno, vatrogasci su 6. avgusta svečano dočekani ispred Palate Srbija, uz govor Aleksandra Vučića, koji je tom prilikom, između ostalog, rekao kako su srpski vatrogasci „štitili nešto što pripada svima nama: ljudski život, bezbednost i dostojanstvo“.
U trenutku dok je Vučić to govorio, kao i u periodu dok su ključne državne snage za gašenje požara bile u Španiji, vatra je svom snagom ponovo buknula u Deliblatskoj peščari i traje do danas.
Svemu ovome treba dodati i još jednu važnu stvar, za koju sam sasvim siguran da je povezana, a to je činjenica da je 7. avgusta u Srbiju došao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pa su aktivnosti poput svečanog dočeka vatrogasaca iz Španije bile pogodne pokrivalice.
Takođe, sam boravak Zelenskog onemogućio je da se u istom periodu zatraži pomoć Rusije za gašenje požara, a ujedno bi po Vučića bilo politički krajnje štetno da je u tom periodu pozvao avione iz EU, jer bi za njegove birače to izgledalo kao potpuno okretanje ka NATO-u.
Otuda je ponovo doneta pogrešna odluka, bazirana na lošoj proceni, a to je da se niko ne pozove u pomoć, već da se proglasi kako je Srbija dovoljno sposobna da se izbori sa vatrenom stihijom.
Meteorolog otkrio kada će popustiti vrućine: Šta nas čeka do kraja avgusta i početkom septembraČak je 16. avgusta Vučić javno rekao da su iz EU i Rusije zvali da ponude pomoć, ali da je on to odbio. No, već 19. avgusta iz Beograda je otišla dosta panična poruka i ka EU i ka Rusiji, doduše ponovo u duhu političke kampanje koju vlast vodi.
Naime, od EU su zatraženi satelitski snimci i precizne koordinate vatre, kao i njihove procene o daljem kretanju požara, dok je od Rusije tražen avion za gašenje.
Ostalo je nejasno zašto ni od jednih ni od drugih nije zatraženo da pošalju avione i helikoptere, a odgovor bi mogao opet da bude jedino povezan sa istraživanjima javnog mnjenja, po kojima glasači vlasti veruju u Vučićevu superiornost, a ako negde i poklekne, onda jedino Rusi mogu da pomognu.
Da zaključim.
Deliblatska peščara nije izgorela sama od sebe i nije izgorela slučajno. Glavni krivci su nesposobni ćaciji koji požar nisu ugasili kada je za to bilo povoljnih uslova, a onda nisu smeli da kažu da stvari nisu pod kontrolom i da spreče Vučićevu samovolju da usred vanredne situacije izvodi medijski performans i vatrogasce, sa sve opremom, šalje u Španiju.
I još jedna važna stvar: niko ne treba da ima sumnju da će i ovu krizu Vučić iskoristiti za predizbornu kampanju i da će uslediti proglašenje velike pobede kada vatra bude ugašena. A jednom će svakako biti ugašena, jer je svakako izgorelo više od pola peščare, tako da i nema kuda da se dalje širi.
Nakon još jedne pobede, kako to red i običaji nalažu, Vučić i njegovi pobednici će gledati da se okoriste. Sanacija trideset hiljada hektara terena, nesmetano odvoženje peska i njegova dalja preprodaja, kao i mogućnost da se redefinišu granice prirodnog rezervata i da se time obezbede besplatni hektari za vetroparkove samo su neke od mogućnosti koje stoje pred njima i na koje im se smeši brk.
Zato je važno zaustaviti ih, a novi talas uličnih protesta, počev od izborne noći, možda je i poslednja prilika za to.
UkrajinaGori jedna od najvećih rafinerija u Rusiji, Ukrajinci navodno udarili 900 km od frontaIzvor: Pravda
