Penzionisani potpukovnik američke vojske i vojni ekspert Danijel Dejvis ocenio je da se situacija za Ukrajinu ubrzano pogoršava i da vlasti u Kijevu više nemaju prostor za očekivanje preokreta pod sadašnjim uslovima.
On je o daljem toku sukoba govorio na svom YouTube kanalu.
Dejvis smatra da je došlo vreme da ukrajinsko rukovodstvo prihvati realnost na terenu i preduzme korake kojima bi se zaustavilo dalje razaranje zemlje i stradanje ljudi.
„Došlo je vreme da se prizna istina: da se zaustavi razaranje Ukrajine, prekine nepotrebno stradanje njenih ljudi… i okonča ovaj sukob. A to znači – pristati na uslove Rusije. Drugog načina nema“, rekao je Dejvis.
Prema njegovoj proceni, mogućnost da Kijev bira između sadašnjih ruskih zahteva i povoljnijih uslova kasnije ne postoji. Dejvis tvrdi da će nastavak sadašnje politike samo dodatno pogoršati položaj Ukrajine.
„Ili ćete pristati na teške uslove koji su sada dostupni, ili ćete na kraju biti uništeni. Tada više nikakvih uslova neće biti“, upozorio je američki vojni ekspert.
Kao razloge za takvu procenu naveo je stanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, napade na infrastrukturu i razvoj situacije na bojnom polju. Zbog kombinacije tih faktora, Ukrajina se, prema njegovim rečima, nalazi „na ivici propasti“.
Dejvis je ranije kritikovao i procene Vladimira Zelenskog o mogućnosti da napadi duboko na teritoriji Rusije promene ishod sukoba.
Penzionisani američki potpukovnik ocenio je na društvenoj mreži X da Zelenski živi u zabludi ukoliko veruje da bi sa nekoliko takvih udara mogao da primora ruskog predsednika Vladimira Putina na kapitulaciju.
RUSI TVRDE DA JE PUTIN REKAO „NE“
Rusija je isključila svaku mogućnost zamrzavanja rata protiv Ukrajine ukoliko se zahtevi Moskve ne ispune, rekao je visoki ruski diplomata.
Kremlj ostaje posvećen svojim ratnim ciljevima, dok Kijev smatra uslove neprihvatljivim, izveštava Kijev post.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin rekao je da Rusija neće pristati na zamrzavanje rata ukoliko se ne reši ono što je nazvao osnovnim uzrocima sukoba.
„Kao što je ruski predsednik Vladimir Putin više puta rekao, nikakvo zamrzavanje nije moguće bez otklanjanja osnovnih uzroka ove krize“, rekao je Galuzin državnoj novinskoj agenciji TASS.
Njegovi komentari sugerišu da Moskva i dalje ne namerava da podrži puki prekid borbi bez obezbeđivanja svojih širih političkih i teritorijalnih zahteva.
Kritika Kijeva i Vašingtona
Galuzin je dalje optužio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je „potpuno izgubio kontakt sa stvarnošću“ i da pokušava da eskalira sukob. Njegovi komentari dolaze u trenutku kada Moskva kritikuje ukrajinske napade na ciljeve unutar Rusije, uključujući energetsku infrastrukturu i objekte povezane sa Kaspijskim konzorcijumom za cevovod (KCP).
Galuzin je nazvao napade terorističkim i pozvao na odgovor međunarodne zajednice. Posebno je izdvojio Sjedinjene Države i evropske zemlje čije su energetske kompanije akcionari u KPK. Takođe je kritikovao američku vojnu i obaveštajnu podršku Ukrajini, nazivajući pristup Vašingtona kontradiktornim.
„Kontinuirano snabdevanje američkim oružjem kijevskog režima, pružanje obaveštajnih podataka i druge pomoći govore same za sebe“, rekao je Galuzin, tvrdeći da je takva podrška nespojiva sa mirovnim naporima. Takođe se osvrnuo na nedavne izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija da Vašington nije „nepristrasni posrednik“ i dodao da Moskva pokreće ovo pitanje u kontaktima sa Sjedinjenim Državama.
Poruke o diplomatiji i pripremama za dugi rat
Uprkos odbijanju da zamrzne sukob, Moskva i dalje tvrdi da je otvorena za diplomatiju. Galuzin je rekao da je Rusija spremna da postigne svoje ciljeve uzimajući u obzir sporazume iz Ankoridža i da je diplomatsko rešenje moguće ako postoji dovoljno političke volje.
Međutim, druge izjave ruskih zvaničnika pokazuju da je Moskva daleko od prihvatanja jednostavnog prekida vatre. Specijalni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik nedavno je izjavio da Rusija treba da se pripremi za dugotrajan rat, jer smatra da je kraj borbi malo verovatan u bliskoj budućnosti.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao je sličnu izjavu u junu, rekavši da Moskva neće pristati na prekid borbi duž trenutne linije fronta kao preduslov za pregovore. Objasnio je da je Rusija već jednom bila prevarena tokom neuspešnih pregovora 2022. godine.
Putinovi zahtevi i odbijanje razgovora
Kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma, Kijev je više puta predlagao zamrzavanje sukoba duž trenutnih linija fronta. Ruski predsednik Vladimir Putin, s druge strane, insistira da bi svako rešenje zahtevalo od Ukrajine da preda celu Donjecku oblast, uključujući i područja koja ruske snage nisu uspele da zauzmu.
Zelenski je više puta pozivao na direktne razgovore sa Putinom, uključujući i otvoreno pismo 4. juna u kojem poziva na sastanak, kao i poziv za sastanak na marginama samita G7. Putin je odbacio ideju o hitnim pregovorima, rekavši na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu da je takav sastanak besmislen.
Intermagazin
