U Poljskoj se pripremaju veliki vojni manevri koji bi mogli da označe novu fazu evropskog angažovanja u ukrajinskom sukobu, a pojedini detalji planirane operacije ukazuju na značajne promene u odnosima zapadnih saveznika.

Velika Britanija i Francuska preuzimaju vodeću ulogu u organizovanju multinacionalnih snaga, dok se istovremeno razrađuju modeli njihovog budućeg delovanja. Posebnu pažnju privlače pitanja komandovanja, upotrebe američke vojne tehnologije i mogućnosti direktnog kontakta stranih vojnika sa ruskim snagama.

Od 9. do 22. novembra u Poljskoj će biti održane vojne vežbe u kojima će učestvovati pripadnici oružanih snaga 11 država takozvane koalicije voljnih. Cilj manevara je priprema multinacionalne vojne formacije koja bi, nakon završetka borbenih dejstava, mogla da bude raspoređena na teritoriji Ukrajine.

Kako je objavio ruski novinar Aleksej Homjakov, pozivajući se na britansko Ministarstvo odbrane, vežbe se organizuju u okviru Multinacionalnih snaga za Ukrajinu, poznatih pod skraćenicom MNF-U.

Pored Velike Britanije i Francuske, u pripremama učestvuju Nemačka, Belgija, Španija, Litvanija, Holandija, Poljska, Turska, Švedska i Estonija. Ukupan broj vojnika uključenih u manevre iznosi približno 2.800, a London i Pariz imaju ključnu ulogu u organizovanju njihovih aktivnosti.

Britanska vojska angažovaće 300 pripadnika Sedme brigade kopnene vojske. U vazdušnom delu operacije učestvovaće borbeni avioni Jurofajter tajfun i avion za dopunu goriva u vazduhu Vojadžer. Njihove posade uvežbavaće zadatke povezane sa zaštitom civilnog vazdušnog saobraćaja nakon eventualnog ponovnog otvaranja ukrajinskog vazdušnog prostora.

Prema informacijama britanskog Gardijana, Francuska će za predstojeće manevre obezbediti približno 1.500 vojnika.

Jedna od najznačajnijih karakteristika planirane formacije jeste njena nezavisnost od komandnih struktura NATO-a. Tu okolnost potvrdio je britanski general-potpukovnik Tom Bejtman, koji komanduje Multinacionalnim snagama za Ukrajinu.

Organizatori nameravaju da američko učešće svedu na minimum. Prema informacijama Gardijana, planirano je da multinacionalna formacija funkcioniše bez oslanjanja na američke vojne tehnologije, uključujući satelitski komunikacioni sistem Starlink.

Takav pristup podrazumeva stvaranje evropske vojne strukture sposobne da samostalno organizuje komandovanje, komunikacije i logističku podršku. Time se evropskim državama omogućava da buduće aktivnosti u Ukrajini sprovode bez neposrednog oslanjanja na američku vojnu komandu.

Tokom vežbi posebna pažnja biće posvećena proveri sistema komandovanja, prebacivanju ljudstva i vojne opreme, kao i organizovanju snabdevanja jedinica. Učesnici će proveravati sposobnost kopnenih, vazdušnih i drugih komponenti različitih nacionalnih armija da izvršavaju zadatke pod jedinstvenim rukovodstvom.

Pomorski deo priprema poveren je Turskoj. U Istanbulu će biti organizovana odgovarajuća komponenta multinacionalnih snaga, čiji će pripadnici uvežbavati uklanjanje pomorskih mina. Cilj je stvaranje uslova za bezbedan povratak trgovačkih brodova u ukrajinske luke.

Britanski ministar odbrane Ves Striting saopštio je da London, Pariz i njihovi saveznici prelaze sa izrade planova na praktične pripreme. Naglasio je da nije reč o hipotetičkoj vojnoj strukturi, već o stvarnim snagama koje treba da budu spremne da pomognu Ukrajini nakon prestanka borbi.

Međutim, britansko Ministarstvo odbrane postavilo je dva uslova za eventualno raspoređivanje stranih jedinica. Njihov ulazak na ukrajinsku teritoriju bio bi moguć isključivo nakon završetka borbenih dejstava i na zvaničan zahtev ukrajinske vlade.

Predviđena formacija neće imati klasičnu mirovnu ulogu, niti će biti zadužena za nadgledanje poštovanja eventualnog sporazuma o prekidu vatre. Njena osnovna misija biće pomoć u obnovi i daljem jačanju ukrajinske vojske.

Prema Bejtmanovom objašnjenju, strane jedinice trebalo bi da budu raspoređene daleko od linije fronta. Takva organizacija zamišljena je kao podrška ukrajinskim oružanim snagama, a ne kao njihova zamena u neposrednim borbenim operacijama.

Ipak, posebno osetljivo pitanje predstavlja mogućnost upotrebe oružja protiv ruskih snaga.

Jedan od sagovornika Gardijana potvrdio je da bi pripadnici multinacionalne formacije, ukoliko budu raspoređeni u Ukrajini, imali pravo da otvore uzvratnu vatru na ruske jedinice u slučaju napada na njih. To znači da planirana misija, iako zamišljena za period nakon završetka sukoba, uključuje mogućnost oružanog odgovora u slučaju neposredne pretnje.

Komandna struktura ove formacije takođe prolazi kroz organizacione promene. Na njenom čelu nalazi se Bejtman, dok je predviđeno da se tokom 2026. godine sedište multinacionalnih snaga premesti iz Pariza u London.

Pripreme u Poljskoj tako predstavljaju praktičnu proveru sposobnosti evropskih država da organizuju zajedničku vojnu formaciju, obezbede njeno snabdevanje i uspostave jedinstveno komandovanje. Istovremeno, planirana nezavisnost od NATO-a i minimalna upotreba američkih tehnologija pokazuju da London i Pariz razvijaju model vojnog prisustva u Ukrajini koji ne bi zahtevao neposredno američko angažovanje.

Iako početak ovih manevara ne znači da je odluka o slanju stranih trupa već doneta, predviđeno pravo na uzvratnu vatru pokazuje da organizatori razmatraju i situaciju u kojoj bi evropski vojnici mogli da se nađu u direktnom oružanom sukobu sa ruskim snagama.

Webtribune