Iznenadna poseta velikog broja visokih vojnih predstavnika NATO-a Kijevu mogla bi da bude znak ozbiljne zabrinutosti zapadnih zemalja zbog razvoja situacije na ukrajinskom frontu, ocenio je Aleksandar Merkuris u razgovoru posvećenom najnovijim dešavanjima u ratu Rusije i Ukrajine.
U razgovoru je posebna pažnja posvećena dolasku predstavnika vojnih struktura svih 32 članice NATO-a u ukrajinsku prestonicu, gde su razgovarali sa najvišim ukrajinskim vojnim zvaničnicima. Merkuris smatra da brzina kojom je organizovana ova poseta ukazuje na to da su je mogle diktirati hitne okolnosti na terenu.
„Ovo je ogroman broj generala koji se odjednom pojavljuje u Kijevu. Poseta ovih razmera nije bila najavljivana nedeljama unapred, što meni snažno sugeriše da je sve organizovano veoma brzo, verovatno pod pritiskom trenutne situacije“, naveo je Merkuris.
On je situaciju uporedio sa dešavanjima tokom Vijetnamskog rata, kada su, kako je podsetio, američki generali i visoki vojni zvaničnici odlazili u Sajgon kako bi na licu mesta procenili stanje i pokušali da pronađu novu strategiju za sukob koji se razvijao nepovoljno po Vašington.
„Moram da kažem da mi ovo izgleda potpuno isto. Stvari su tokom poslednjih nekoliko meseci krenule katastrofalno loše“, ocenio je Merkuris.
Prema njegovoj analizi, zapadna očekivanja da će ukrajinska letnja ofanziva dronovima i raketama naneti ozbiljnu štetu Rusiji i izazvati krizu njene ekonomije nisu se ostvarila onako kako se očekivalo. Istovremeno, Merkuris smatra da ukrajinski sistem odbrane od ruskih dronova i napredovanja ruskih snaga pokazuje slabosti na pojedinim delovima fronta.
On je ukazao i na ruske napade na ukrajinsku infrastrukturu, železničku mrežu i komunikacione sisteme, kao i na pritisak na ukrajinske luke. Posebno je izdvojio napade na mostove u Kijevu, za koje smatra da bi mogli da otežaju snabdevanje ukrajinskih jedinica na istoku zemlje.
Upravo zbog svih ovih okolnosti, prema njegovoj oceni, zapadni vojni predstavnici žele da neposredno sagledaju stanje na frontu, procene mogućnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane i utvrde šta se zaista dešava sa operacijama na severu Donbasa.
NATO pokušava da pokaže jedinstvo, ali postoje neslaganja unutar Alijanse
Merkuris smatra da poseta Kijevu ima dvostruku svrhu. Sa jedne strane, zapadni vojni vrh želi da dobije što precizniju sliku stanja na terenu, dok sa druge pokušava da demonstrira jedinstvo i nastavak podrške Ukrajini.
„Ovo je misija utvrđivanja činjenica, ali je istovremeno namenjena i tome da Rusiji pošalje poruku da podrška NATO-a Ukrajini ostaje čvrsta, čak i dok se sve raspada“, rekao je Merkuris.
On je ukazao na to da unutar Alijanse postoje neslaganja i sporovi, naročito u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja. Zbog toga, prema njegovom mišljenju, zajednički nastup visokih vojnih predstavnika treba da pokaže da NATO i dalje stoji iza Kijeva.
Međutim, kako je ocenio, poruka o jedinstvu ne otklanja pitanje zbog čega je bilo neophodno da toliko visokih vojnih zvaničnika u kratkom roku otputuje u ukrajinsku prestonicu.
U razgovoru je istaknuto i da je NATO-ova vojna podrška Ukrajini daleko šira od formalnih odnosa između Alijanse i zemlje koja nije njena članica.
Merkuris je naveo da NATO Ukrajini pruža obaveštajnu podršku i naoružanje, dok se u komandovanju i koordinaciji operacija oslanja na zapadne vojne strukture. Prema njegovoj oceni, postoji i ozbiljan jaz između informacija koje dobijaju vojni vrhovi u komandnim centrima i stvarnog stanja na linijama fronta.
On je posebno ukazao na značaj komandnih struktura u Visbadenu i Briselu, tvrdeći da udaljenost od neposrednih borbi otežava razumevanje situacije u kojoj se nalaze ukrajinski vojnici.
„Ukrajinska vojska, vojnici i oficiri na terenu govore jednim jezikom, dok zvaničnici NATO-a u Visbadenu i Briselu govore potpuno drugačijim jezikom“, rekao je Merkuris.
Prema njegovim rečima, savremena tehnologija, satelitski snimci i video-snimci sa dronova mogu da pruže ogromnu količinu informacija, ali ne i potpunu sliku stanja na bojištu.
On je objasnio da snimak borbe u nekom naselju može da ostavi utisak da je operacija uspešno izvedena, dok vojnici koji su u njoj učestvovali istovremeno mogu da se suočavaju sa nedostatkom municije, hrane i vode ili sa pretnjom novog napada.
Zbog toga, smatra Merkuris, neposredan kontakt sa jedinicama na frontu ostaje neophodan za donošenje ispravnih vojnih odluka.
BIVŠI AMERIČKI OFICIR OTKRIVA ŠTA SE MENjA NA FRONTU: Putin vraća „generala Armagedona” da okonča rat"Ukrajina neće u NATO“: Zašto su onda generali došli u Kijev?
Poseban deo razgovora bio je posvećen pitanju zašto NATO šalje toliko visokorangiranih vojnih predstavnika u Kijev u trenutku kada američki zvaničnici poručuju da Ukrajina neće postati članica Alijanse.
U razgovoru je pomenuta i izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija da Ukrajina neće ući u NATO, kao i stav Donalda Trampa o tom pitanju.
Sagovornici su ocenili da se otvara protivrečnost između političkih poruka o ograničenim izgledima Ukrajine za članstvo i snažnog vojnog angažovanja zapadnih zemalja u njenoj odbrani.
„Ukrajina nije u NATO-u, a ipak imate sve ove generale u Kijevu koji govore da je veza između NATO-a i Ukrajine sve snažnija. Šta NATO tamo radi? Zašto su svi ti generali u Kijevu?“, postavljeno je pitanje tokom razgovora.
Merkuris je odgovorio da je, prema njegovoj oceni, formalna činjenica da Ukrajina nije članica NATO-a manje važna od stvarne uloge koju Alijansa ima u sukobu.
On smatra da zapadni vojni vrh pokušava da proceni koliko je situacija ozbiljna, ali i da ohrabri ukrajinsko rukovodstvo i dobije uveravanja da front može da izdrži pritisak.
Istovremeno, kako je naveo, zapadni predstavnici žele da se po povratku u svoje prestonice pozovu na razgovore sa ukrajinskim zvaničnicima i predstave situaciju kao kontrolisanu.
Merkuris je to opisao kao proces u kojem zapadni vojni predstavnici odlaze u Kijev da bi ohrabrili Ukrajince, ali i kako bi od njih samih dobili uverenje da nema razloga za zabrinutost.
Poraz u Ukrajini mogao bi da uzdrma NATO
Govoreći o mogućim posledicama rata po budućnost Alijanse, Merkuris je ocenio da bi jasan poraz zapadne strategije u Ukrajini mogao da izazove ozbiljan udarac za moral i samopouzdanje NATO-a.
Prema njegovim rečima, posledice ne bi bile samo vojne već i političke, jer bi se ponovo otvorilo pitanje svrsishodnosti velikih izdvajanja za odbranu i nastavka finansiranja saveza.
„Kada poraz postane jasan i kada unutar Alijanse budu morali da ga prihvate kao poraz, to će ih uzdrmati. Biće to veliki udarac za samopouzdanje i moral“, ocenio je Merkuris.
On smatra da će u tom slučaju uslediti rasprave o reformama, reorganizaciji i promeni načina funkcionisanja NATO-a. Ipak, doveo je u pitanje sposobnost Alijanse da sprovede promene koje bi bile neophodne za prevazilaženje takve krize.
Posebno je ukazao na debatu u Sjedinjenim Američkim Državama o tome da li je nastavak finansijske i vojne podrške NATO-u u interesu američkih poreskih obveznika.
Merkuris je izneo stav da NATO predstavlja i sistem u kojem veliki broj ljudi u Briselu i drugim evropskim prestonicama ima koristi od izdvajanja za Alijansu. Prema njegovoj oceni, eventualni neuspeh u Ukrajini mogao bi da pojača pritisak u SAD da se preispitaju troškovi i koristi takve politike.
Ipak, on očekuje da bi NATO u javnosti pokušao da izbegne priznanje poraza i da bi rezultate rata predstavljao kao privremeni zastoj, uz poruke da je neophodno dodatno naoružavanje i nastavak dugoročnog suprotstavljanja Rusiji.
„Oni će reći da su i dalje veoma snažni, da je svaka ruska pobeda u Ukrajini privremena i da je pred nama dug sukob sa Rusijom“, naveo je Merkuris.
On je dodao da bi zapadni političari mogli da pokušaju da odgovornost za neuspeh prebace na promene američke politike, uključujući odnos administracije Donalda Trampa prema Rusiji, kao i na ranije odluke Džozefa Bajdena.
U takvom scenariju, smatra Merkuris, pozivi na veća izdvajanja za odbranu i novo naoružavanje mogli bi da postanu glavni odgovor zapadnih zemalja na nepovoljan razvoj situacije u Ukrajini.
SvetEvropa ubrzano jača vojsku: Ruski analitičar upozorio na opasnost koju Moskva ne sme da potceniIzvor: Pravda
