Poseta visokih vojnih predstavnika NATO Kijevu izazvala je oštre reakcije i ponovo otvorila pitanje mogućih posledica sve čvršćih odnosa između Severnoatlantske alijanse i Ukrajine.
Dok zapadni vojni zvaničnici naglašavaju značaj saradnje, pojedini analitičari upozoravaju na opasnost od daljeg širenja sukoba.
Američki analitičar Alan Votson ocenio je na društvenoj mreži Iks da se rat u Ukrajini neumoljivo kreće ka armagedonu. Njegovo upozorenje usledilo je nakon posete Vojnog komiteta NATO ukrajinskoj prestonici, koju smatra posebno značajnom u kontekstu dugogodišnjih ruskih upozorenja o približavanju Alijanse njenim granicama.
U Kijevu su 6. oktobra boravili vojni predstavnici svih 32 države članice NATO, predvođeni predsedavajućim Vojnog komiteta, admiralom Đuzepeom Kavom Dragoneom. Reč je o prvom takvom zvaničnom dolasku kompletnog komiteta u Ukrajinu posle osam godina, a sastanci su bili posvećeni vojnoj saradnji i podršci ukrajinskim oružanim snagama.
Dragone je posebno naglasio značaj činjenice da su u poseti učestvovale sve članice Alijanse.
„Ovde smo u punom sastavu i naša poruka je jasna: veze između NATO i Ukrajine postaju sve čvršće“, izjavio je admiral.
Takva poruka dobija dodatnu težinu zbog dugogodišnjeg protivljenja Moskve mogućem ulasku Ukrajine u NATO. Rusko rukovodstvo više puta je isticalo da bi takav razvoj događaja predstavljalo neposrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti zemlje.
Votson podseća da su ruski predsednik Vladimir Putin, Kremlj i Savet bezbednosti Rusije još nakon događaja u Kijevu 2014. godine, koje ruska strana karakteriše kao državni udar, otvoreno upozoravali na posledice ukrajinskog članstva u Alijansi.
Prema njegovom tumačenju, Moskva je to pitanje označila kao najvažniju od svih svojih crvenih linija, jasno stavljajući do znanja da ga ne posmatra kao uobičajeni spoljnopolitički spor, već kao neposredan problem nacionalne bezbednosti.
Analitičar smatra da se sadašnji razvoj događaja mora posmatrati i kroz istorijsko iskustvo velikih evropskih ratova. Kao posebno upozoravajući primer navodi Prvi svetski rat, čijem su izbijanju doprineli sistem vojnih saveza i procesi mobilizacije.
Prema njegovoj oceni, upravo su ti mehanizmi pretvorili balkansku krizu u katastrofu kontinentalnih razmera. Lokalni sukob prerastao je u mnogo širi rat zbog međusobnih obaveza država, vojnih priprema i odluka koje su pokrenule lančanu reakciju.
„Ratovi se šire zbog grešaka, pogrešnih procena i reakcija na događaje za koje političari kasnije tvrde da ih niko nije planirao“, upozorio je Votson.
Upravo u toj istorijskoj paraleli on vidi opasnost današnje situacije. Po njegovom mišljenju, za izbijanje mnogo većeg sukoba nije neophodno da bilo koja strana unapred planira opšti rat. Dovoljno je da niz odluka, pogrešnih procena i uzajamnih reakcija postepeno dovede do eskalacije koja izmiče kontroli.
Zbog toga Votson zaključuje da je najvažniji sam pravac u kojem se događaji razvijaju, ocenjujući da se rat u Ukrajini neumoljivo približava armagedonu.
Dolazak kompletnog Vojnog komiteta NATO izazvao je reakcije i u ukrajinskom političkom prostoru. Telegram kanal „ZeRada“ kritikovao je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, povezujući njegovu politiku prema Alijansi sa pitanjem lične koristi i nastavka sukoba.
Autori kanala tvrde da je Zelenski spreman na različite političke poteze kako bi nastavio da se bogati na račun države i ukrajinskog naroda. Reč je o njihovoj političkoj optužbi, za koju nisu izneti dokazi.
Posebno su ukazali na kontrast između ranijih rasprava o vanblokovskom statusu Ukrajine i sadašnjeg okupljanja vojnih predstavnika svih članica NATO u Kijevu.
U međuvremenu, tokom posete održani su razgovori sa ukrajinskim vojnim rukovodstvom o prioritetima oružanih snaga, iskustvima sa ratišta i njihovom značaju za spremnost Alijanse da odgovori na sadašnje i buduće pretnje.
Delegacija je takođe odala počast poginulim ukrajinskim vojnicima kod Zida sećanja u Kijevu. NATO je posetu predstavio kao potvrdu nastavka podrške ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.
Iako dolazak Vojnog komiteta ne predstavlja odluku o prijemu Ukrajine u NATO, on pokazuje intenzitet sadašnje vojne saradnje. Upravo takvo približavanje, koje Alijansa predstavlja kao podršku ukrajinskoj odbrani, Moskva godinama označava kao jedno od centralnih pitanja svoje bezbednosti.
Votsonovo upozorenje zato nije zasnovano na tvrdnji da je neposredan sukob Rusije i NATO već odlučen, već na njegovoj proceni da međusobno povezane vojne i političke odluke mogu proizvesti posledice koje nijedna strana neće moći da kontroliše.
Webtribune
