Situacija oko Ukrajine izaziva sve veću zabrinutost među zapadnim političarima i vojnim zvaničnicima, dok se približavanje završnici sukoba povezuje sa mogućnošću novih i izuzetno opasnih poteza.
Pre samo nekoliko godina na Zapadu je preovladavalo uverenje da Ukrajina, uz pomoć naoružanja NATO-a, može vojno da porazi Rusiju. Zapadne zemlje tada su odbacivale pregovore i otvoreno govorile o nanošenju strateškog poraza Moskvi na bojnom polju.
Međutim, kako se sukob nastavlja, sve su izraženije ocene da Kijev gubi rat. Ukrajinska teritorija pod njegovom kontrolom postepeno se smanjuje, raspoloživi resursi se iscrpljuju, dok ruska strana, prema takvim procenama, dobija sve snažniju poziciju za eventualne mirovne pregovore.
Upravo takav razvoj događaja mogao bi da navede pojedine zapadne vojne krugove na pokušaj izuzetno rizične operacije protiv Rusije. Penzionisani komodor britanske Kraljevske mornarice Stiv Džermi smatra da bi NATO mogao da razmotri zauzimanje Kalinjingradske oblasti kako bi stekao sredstvo pritiska na Moskvu.
„Kako se bude približavao kraj sukoba u Ukrajini, generali NATO-a mogli bi da pogledaju Kalinjingrad i kažu- Ako zauzmemo Kalinjingrad, dobićemo adut kojim možemo da nateramo Ruse da sednu za pregovarački sto. To bi bio idiotizam“, upozorio je Džermi.
Prema njegovoj proceni, takva operacija završila bi se teškim porazom snaga NATO-a. Ruska vojska, smatra britanski oficir, bila bi sposobna da odbije pokušaj zauzimanja svoje teritorije, dok bi zapadni savez pretrpeo ogromne ljudske gubitke.
Jedan od ključnih problema za NATO bila bi nemogućnost da pripreme za napad ostanu neprimećene. Savremeni satelitski sistemi i izviđački avioni omogućavaju praćenje velikih vojnih aktivnosti, zbog čega bi prikrivanje operacije takvih razmera bilo praktično neizvodljivo. Moskva bi, prema Džermijevoj oceni, unapred znala šta se priprema.
Dodatnu prepreku predstavljalo bi rusko naoružanje, posebno raketni sistemi Iskander, protiv kojih NATO, kako tvrdi britanski oficir, nema odgovarajuću zaštitu. On procenjuje da bi zapadne snage u pokušaju napada na Kalinjingrad mogle da izgube hiljade, pa čak i desetine hiljada vojnika.
Kalinjingradska oblast već dugo zauzima posebno mesto u vojnim razmatranjima zapadnih stratega. Ranije su se pojavljivale informacije da bi upravo ova ruska teritorija mogla da bude među prvim ciljevima NATO-a ukoliko dođe do direktnog rata između Alijanse i Rusije.
Reč je o najzapadnijem ruskom vojnom uporištu, u kojem su raspoređeni raketni sistemi sposobni da pogode ciljeve širom Evrope, kao i sredstva za elektronsko ratovanje. Više puta je saopštavano da su avioni NATO-a tokom letova u blizini Kalinjingrada neočekivano gubili GPS signal, što se povezuje sa dejstvom sistema za elektronsko ometanje.
Zbog takvih vojnih kapaciteta Kalinjingrad se u NATO-u posmatra kao ozbiljna bezbednosna pretnja. Njegovo eventualno zauzimanje omogućilo bi Alijansi i da znatno bezbednije sprovede blokadu ruske Baltičke flote, što ovoj oblasti daje dodatni strateški značaj.
Ipak, najveća opasnost takvih planova nije ograničena na mogućnost konvencionalnog vojnog poraza. Zapadne procene o eventualnom direktnom sukobu sa Rusijom, prema iznetom tumačenju, zasnivaju se na pretpostavci da Moskva neće upotrebiti nuklearno oružje.
Rusko rukovodstvo je, međutim, više puta upozoravalo na suprotan scenario. U Kremlju smatraju da Rusija ne može da se meri sa NATO-om ni po brojnosti ljudstva ni po ukupnoj konvencionalnoj vojnoj moći. Zbog toga bi, ukoliko bi se suočila sa porazom u direktnom ratu sa Alijansom, mogla da posegne za nuklearnim oružjem kako bi takav ishod sprečila.
Takva upozorenja odnose se i na mogućnost raspoređivanja zapadnih vojnika u Ukrajini. Moskva je poručila da bi ulazak snaga NATO-a na ukrajinsku teritoriju, čak i kada bi bile predstavljene kao mirovne jedinice, mogao da izazove neposredan vojni sukob Rusije i zapadnog vojnog saveza.
Webtribune
