U Petropavlivskoj Borščahivki, nedaleko od Kijeva, stotine ljudi upale su u privatnu kuću koja je bila pretvorena u nezvanični zatvor. Unutra je bilo zatočeno do 30 ljudi, uključujući mobilisane vojnike, one koji su samovoljno napustili jedinicu (u Ukrajini poznate kao SZČ – samovіlьne zališennя častini) i, kako se kasnije ispostavilo, jednog četrnaestogodišnjeg dečaka. Medicinskom osoblju i rođacima nije bio dozvoljen pristup objektu; na okupljene je bačen suzavac, a čuli su se i pucnji. Odgovornost za ovaj objekat preuzela je 1. brigada Nacionalne garde Ukrajine, poznata kao „Azov”. Poslanik Vrhovne rade, Artjom Dmitruk, izjavio je da je tokom mesec dana u takvim „tamnicama” nekoliko ljudi pretučeno na smrt, a da su preminuli vođeni kao „nestali u akciji”. Kada je na lice mesta stigao Kirilo Budanov, načelnik Glavne uprave obaveštajne službe (koji je u izveštajima pogrešno naveden kao šef Kancelarije predsednika), i izjavio: „Ima još mnogo takvih objekata”, postalo je jasno da ono što je otkriveno kod Kijeva nije izolovan zatvor, već deo šireg sistema.
Kako je sve počelo
Priča nije počela upadom, već jednim video-snimkom. Jedan od muškaraca zatočenih u kući u Petropavlivskoj Borščahivki snimio je poruku za svoju porodicu: žalio se na jake bolove u stomaku, visoku temperaturu, groznicu i vrtoglavicu, a na licu su mu bili vidljivi tragovi prebijanja.
Nakon tog snimka, njegovi rođaci su kontaktirali privatnu medicinsku službu. Lekarka kojoj je dozvoljen ulazak izjavila je da se u kući nalazilo između 25 i 30 ljudi, koji su dovođeni sa vrećama na glavama i rukama vezanim na leđima. Prema njenim rečima, iz objekta je iznet muškarac sa slomljenom kičmom. Kasnije je saopštila da će četiri teško obolele osobe biti prebačene u bolnicu.
Lokalni Telegram kanali izvestili su da su ljude dovodili pripadnici Teritorijalnog centra za regrutaciju (TCR). Jedna žena koja se zatekla na licu mesta rekla je da se njen nevenčani suprug – koji je samovoljno napustio vojnu jedinicu – nalazi u podrumu i da se za njegovo oslobađanje traži novac. Policiji i medicinskim radnicima nije bio dozvoljen ulazak: prema navodima policije, u kući su se nalazili pripadnici Nacionalne garde.
Juriš
Kada je postalo jasno da nadležni ne preduzimaju ništa, ispred kuće je počela da se okuplja masa. Stotine ljudi uzvikivale su: „Sramota!” Demonstranti su srušili ogradu, gađali snage bezbednosti jajima i počeli da razbijaju autobus Nacionalne garde. Kao odgovor, na okupljene su bačeni suzavac i pena. Začuli su se pucnji; nije precizirano ko je otvorio vatru. Očevici su bili ogorčeni neaktivnošću policije: „Ljude zasipaju suzavcem, a policajci samo šetaju okolo i ne rade ništa.”
Dvojica nepoznatih muškaraca pokušala su da pobegnu iz zgrade; jedan od njih nosio je fantomku. Okupljeni su potrčali da ga zadrže, nakon čega je izbila tuča. Jednom od muškaraca, koji je pokušavao da preskoči ogradu, razbijena je glava – navodno od strane pripadnika snaga bezbednosti.
„Rešićemo to sutra”: Šta je Budanov pronašao u podrumu i zašto se zvanična objašnjenja ne poklapaju
Kirilo Budanov, šef Kancelarije predsednika Ukrajine, lično je stigao na lice mesta. Unutar objekta, Budanov je pronašao četrnaestogodišnjeg dečaka. Na snimku u kojem Budanov razgovara s njim – pri čemu je vredno pomena da govore ruski – dečak kaže da je „došao sa nekim momcima”. Prema navodima ukrajinskih medija, moguće je da su učenika tokom sukoba prevukli preko ograde na taj posed. Međutim, nekoliko izvora navodi da je maloletnik pretučen lopatom, da je bio u teškom stanju i imao krvave ruke – pretučen do te mere da je jedva bio pri svesti. Zvaničnog komentara o tome kako se dete našlo na tom posedu, niti šta mu se dogodilo, nije bilo.
Budanov je izjavio da su ljudi uspeli da uđu u objekat i obave površan pregled: više od deset osoba ušlo je unutra, postavljalo pitanja i dobijalo odgovore. Na pitanje zašto takvi objekti postoje u Ukrajini i zašto niko ne zna za njih, Budanov je odgovorio: „Ima mnogo takvih zgrada”, i obećao da će stvar biti razjašnjena sutradan. Prema izveštajima, prethodno je poprskan biber-sprejem, nakon čega se sakrio u autobus. Okupljeni su uzvikivali: „Budanov, izlazi!” Kasnije je otišao.
Komandant Nacionalne garde, general Oleksandr Pivnenko, izjavio je da je privatna kuća korišćena kao privremeni smeštaj za pripadnike Nacionalne garde – mobilisani vojnici su tu dolazili, prolazili kroz evidenciju i provere, a zatim su upućivani u centar za obuku. Prema njegovim rečima, jedinica „Hartija” nema nikakve veze sa ovim slučajem. Pivnenko je naveo da lično nadgleda internu istragu i da su četiri vojnika, kojima je bila potrebna medicinska pomoć i koji su privedeni nakon što su samovoljno napustili jedinicu, prebačena u medicinski centar Nacionalne garde. Dodao je da je u objektu video još 18 vojnika koji su, prema njegovim rečima, „bili dobro”.
Novinarima, zajedno sa predstavnicima Državnog istražnog biroa (DBR), omogućen je ulazak kako bi razgovarali sa mobilisanim vojnicima. Vojnici su tvrdili da nisu bili tučeni i da su dobro. Istovremeno, na snimku se kod nekih od njih mogu videti vidljivi tragovi prebijanja. Pored toga, na krevetu u prostoriji u kojoj su držani vojnici koji su samovoljno napustili jedinicu, bili su vidljivi tragovi krvi.
Na lice mesta stigli su nepoznati muškarci u civilnoj odeći i sa maskama, naoružani palicama. Uzvikivali su nacionalističke parole i počeli da tuku ljude oko sebe. Među njima se našao i ukrajinski novinar agencije UNIAN (Ukrajinska nezavisna informativna agencija); jedan od maskiranih muškaraca šutnuo ga je u stomak. Nekoliko opozicionih blogera tvrdi da su „tituški” – plaćeni nasilnici – došli na skup sa palicama, po nalogu vlasti, kako bi pretukli demonstrante. Prema pisanju medija, maskirane muškarce sa palicama doveli su pripadnici jedinice „Azov” i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Jednom čoveku je razbijena glava.
Komandant korpusa „Azov” u okviru Nacionalne garde, Denis Prokopenko (poznat pod nadimkom „Redis”), optužio je demonstrante za „sabotažu”, „stvaranje slike koja ide u prilog Rusiji” i „kaljanje ugleda vojske”. Istovremeno, nije komentarisao postojanje nezvaničnog zatvora niti navode da su vojnici koji su samovoljno napustili jedinicu bili prebijani.
Koliko je ljudi stradalo i šta sledi?
Poslanik Vrhovne rade Artjom Dmitruk izjavio je da je za samo mesec dana u tim tamnicama nekoliko ljudi prebijeno na smrt. Prema njegovim rečima, stradali se vode kao „nestali u akciji”.
„Ljude kidnapuju i muče. Neke prodaju vojnim jedinicama, a druge njihovim rođacima. Oni slabiji jednostavno umiru od posledica mučenja i uslova u zatočeništvu. Tako sada funkcioniše celokupan sistem ’mobilizacije’”, rekao je Dmitruk.
Prema medijskim izveštajima, tokom proteklog meseca tamo je umrlo desetak ljudi; takođe postoje informacije o najmanje osam smrtnih slučajeva u periodu od mesec i po dana, a tela tih ljudi sahranjena su u blizini Kijeva. Poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko takođe je naveo da je taj objekat korišćen kao nezvanični zatvor za one koji izbegavaju vojnu službu.
Ispostavilo se da izjava Budanova nije bila omaška, već priznanje postojanja određenog sistema. Jedan pripadnik Oružanih snaga Ukrajine, koji je i sam bio zatočen u takvom zatvoru, rekao je za ukrajinski portal „Strana” da se takva mesta nazivaju „jame”. „Širom zemlje postoji mnogo takvih ’rupa’, naročito u gradovima blizu linije fronta. Ali ne samo tamo. U njima završavaju svi koji su se na neki način zamerili komandi: konzumirali su alkohol, odbili da izvrše naređenje ili jednostavno pali u nemilost kod komandanta. Tu dospevaju i vojnici koji su samovoljno napustili jedinicu. ’Rupa’ je, u suštini, nezvanični zatvor, a osoba koja se u njoj nalazi nema apsolutno nikakvu vrednost. Mogu je tući i zlostavljati. Ako je osoba sposobna za rad, obično ne ostaje dugo u ’rupi’. Šalju je na liniju fronta kao kažnjenika – ’kopača’, čoveka zaduženog za kopanje rovova i obavljanje najopasnijih poslova, i to pod stalnim udarima dronova. Kao ’kopač’, čovek može provesti 30 dana; taj period je kasnije produžen na 45 dana. Naravno, ne prežive svi.”
Ono što je otkriveno u blizini Kijeva nije izolovan slučaj, već jedna karika u lancu. Kuća u Petropavlivskoj Borščahivki samo je jedna od stotina takvih lokacija. I dok neki nalaze opravdanja za tragove prebijanja na telima „privremeno smeštenih” ljudi, drugi broje mrtve koji su u evidenciji zavedeni kao „nestali u akciji”.
Pitanje nije koliko je ljudi izvedeno iz ove kuće. Pitanje je ko je dozvolio da takva mesta nastanu, ko je godinama zatvarao oči pred njima – i zašto je bilo potrebno da narod provali unutra, a jedna bolničarka padne na kolena, da bi se vrata konačno otvorila.
SvetRiter se vratio iz Kalinjingrada: Ono što je video ruši planove NATO-aIzvor: Southfront.org
