Dok je pažnja javnosti usmerena na dramatično nizak vodostaj Dunava, stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u velikoj evropskoj reci. I druge važne reke u Srbiji, poput Save, Velike Morave i Tise, suočavaju se sa posledicama dugotrajne suše i ekstremnih temperatura.
Hidrolog Igor Leščešen iz Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka upozorava da situacija još nije kritična kao na Dunavu, ali da se na pojedinim rekama već vide prvi znaci hidrološke suše.
Posebno zabrinjava stanje Save kod Sremske Mitrovice, gde je vodostaj poslednjih dana veoma nizak.
- Ukoliko se visoke temperature nastave, postoji mogućnost da i Sava bude ugrožena. Pojavljuju se prvi znaci hidrološke suše - upozorava Leščešen za N1.
Još ozbiljnija situacija je na slivu Velike Morave, koji je, prema njegovim rečima, veoma blizu biološkog minimuma.
To znači da reka dolazi do nivoa kada je ugrožen opstanak živog sveta u vodi, jer zbog male količine vode raste temperatura, smanjuje se količina kiseonika i narušava prirodna ravnoteža.
Dok se pojedine reke bore sa posledicama suše, jedna ipak odoleva - Drina trenutno ima najbolju hidrološku situaciju.
Razlog je njen izvorni deo u Dinarskim planinama, gde ima znatno više padavina nego u drugim delovima zemlje. U pojedinim oblastima količina padavina dostiže i do 3.000 milimetara godišnje, što je višestruko više nego u Vojvodini.
- Drina je za sada sigurna, dok se kod Save, Velike Morave, pa čak i Tise, pojavljuju minimumi. Ovo nije samo lokalni, već mnogo širi problem - kaže hidrolog.
Stručnjaci upozoravaju da reke ne zavise samo od kiše, već i od podzemnih voda, koje takođe nisu neograničene. Zbog visokih temperatura i velikog isparavanja, obnavljanje vodnih rezervi ide sve sporije.
Poseban problem predstavljaju moguća zagađenja podzemnih izvora, jer se oni teško obnavljaju i još teže čiste.
Leščešen upozorava da bi eventualna havarija na području Jadra i Mačve mogla imati posledice nizvodno, jer se Jadar uliva u Drinu, ona u Savu, a problem bi se dalje širio ka većim naseljenim područjima.
- Nije samo Beograd u pitanju. Sve što je nizvodno od potencijalnog izvora zagađenja moglo bi biti ugroženo - upozorava on.
Kao jedan od problema koji dodatno utiče na stanje reka navodi se i nekontrolisano vađenje šljunka, koje menja strukturu korita, dubinu i tokove reka, što utiče na temperaturu vode i količinu kiseonika.
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene donose novi obrazac - kiše su sve ređe, ali intenzivnije, dok sušni periodi postaju duži.
Zbog toga je, kako navodi Leščešen, Srbiji potrebno dugoročno rešenje: obnova vodovodne infrastrukture, smanjenje gubitaka vode, racionalnije korišćenje resursa i izgradnja akumulacija koje bi čuvale višak vode za sušne periode.
- Klimatske promene neće nestati. Moramo da se prilagodimo onome što dolazi, jer što duže čekamo, biće sve teže - poručuje hidrolog.
Kada je reč o Dunavu, stručnjaci ističu da problem mora da se rešava na međunarodnom nivou, jer ova reka povezuje veliki broj država.
- Priroda ne priznaje državne granice. Zajednički problem zahteva zajedničko rešenje - zaključio je Leščešen.
Direktno.rs
