Politički filosof Aleksandar Kazakov ocenio je da se Srbija nalazi u periodu značajnih političkih promena i da dešavanja u zemlji treba posmatrati u širem međunarodnom kontekstu. Govoreći o situaciji u Srbiji, protestima i slabljenju političkih pozicija Aleksandra Vučića, on je poručio da se otvara novi prostor za delovanje, ali i upozorio da se ne smeju potcenjivati politički protivnici i pritisci sa Zapada.
Kazakov je u razgovoru sa Maksimom Javenčikom komentarisao tvrdnju voditelja da se u Srbiji „srušio režim Vučića“, upoređujući srpsku situaciju sa političkim promenama u drugim državama. On je ocenio da Vučić nije nužno politički nadmudren, već da je, slično Viktoru Orbanu, napravio greške i nije do kraja iskoristio administrativne mehanizme koji su mu bili na raspolaganju.
Prema njegovim rečima, i Vučić i Orban imali su ozbiljne poluge vlasti za kontrolu političke situacije, ali su odlučili da prihvate igru demokratskog nadmetanja. Kazakov smatra da su u tom procesu napravili pogrešne procene, što je otvorilo prostor za promene koje ranije nisu izgledale izvesno.
On se osvrnuo i na intervju Aleksandra Vučića sa Ksenijom Sobčak, navodeći da je srpski predsednik u njemu pokazao da je svestan kritika koje mu se upućuju i da razume političke procese koji su se odvijali protiv njega. Ipak, Kazakov smatra da to nije bilo dovoljno da se spreči slabljenje njegove pozicije.
Voditelj je podsetio da su Vučiću ranije zamerani odnosi sa Zapadom, saradnja sa NATO-om i Evropskom unijom, susreti sa Vladimirom Zelenskim, kao i navodne isporuke municije Ukrajini. Kazakov je ocenio da sada, kada se otvara pitanje političke budućnosti Srbije, treba razmišljati o tome šta sledi, a ne samo o tome ko je bio nezadovoljan dosadašnjom vlašću.
„Ne treba da razmišljamo o Vučiću“, poručio je Kazakov, dodajući da Srbija mora da sagleda sopstvene interese i mogućnosti u novonastalim okolnostima.
SRBIJA I RUSIJA: OTVARA SE PROSTOR ZA NOVE DOGOVORE
Poseban deo razgovora bio je posvećen odnosima Srbije i Rusije, kao i mogućim posledicama političkih promena u Beogradu. Kazakov je ocenio da ne postoji razlog za panične reakcije i da su ekonomske veze dve zemlje izgrađene tokom prethodnih godina značajne i za buduće vlasti u Srbiji.
On je ukazao na geografski i politički položaj Srbije, koja je, kako je rekao, sa svih strana okružena državama NATO-a, ali je uprkos tome uspela da razvije ekonomsku saradnju sa Rusijom. Prema njegovoj oceni, nijedna buduća vlast u Beogradu neće lako odustati od tih odnosa jer bi to predstavljalo ozbiljan udarac sopstvenim ekonomskim interesima.
Kazakov je posebno istakao da se u Srbiji sada otvara „prozor mogućnosti“ za Rusiju. Ipak, naglasio je da to ne znači da će Moskva automatski ostvariti svoje ciljeve, jer je protivnik i dalje snažan, a ishod političkih promena nije unapred određen.
Prema njegovim rečima, dosadašnji pritisci na Srbiju dolazili su pre svega iz Evropske unije i NATO-a, a ne direktno iz Sjedinjenih Američkih Država. Kazakov smatra da se međunarodni položaj tih struktura menja i da bi to moglo da utiče i na njihovu sposobnost da vrše pritisak na Beograd.
Kao primer naveo je situaciju u Mađarskoj, gde su, prema njegovoj oceni, očekivanja da će nova politička vlast odmah prekinuti politiku Viktora Orbana prema Rusiji bila preterana. Kazakov je ukazao na to da se i novo političko rukovodstvo suočava sa potrebom da vodi računa o sopstvenim interesima, uključujući pitanje sankcija Moskvi.
Govoreći o Srbiji, on je odbacio ocene da će zemlja automatski preći pod kontrolu nekih drugih spoljnih centara moći. Na opaske da pojedini ukrajinski komentatori već govore o Srbiji kao o svojoj sferi uticaja, Kazakov je odgovorio ironičnom porukom da bi, ako je Srbija „njihova“, onda i Ukrajina mogla biti „ruska“.
Ipak, najvažnijim je ocenio to što Srbija, prema njegovom tumačenju, ima sopstveni politički i kulturni identitet koji ne dozvoljava lako svrstavanje pod tuđu zastavu. Posebno je naglasio istorijske i verske veze srpskog i ruskog naroda, kao i značaj pravoslavlja u odnosima dve zemlje.
Kazakov je ocenio da Srbi i Rusi imaju zajedničko istorijsko nasleđe i da te veze prevazilaze trenutne političke odnose i promene vlasti. Prema njegovim rečima, nove generacije u Srbiji nisu zaboravile istorijske događaje, ulogu Rusije i zajednička ratna iskustva.
Na kraju razgovora, Kazakov je ponovio da Srbija ne treba da upada u paniku zbog političkih promena, već da pragmatično proceni nove okolnosti. Upozorio je da otvaranje novog političkog prostora ne garantuje automatski povoljan ishod za Rusiju, ali da može stvoriti uslove za drugačiju saradnju.
„Srbija je sada pred novim mogućnostima, ali pitanje je da li će ih iskoristiti“, poručio je Kazakov.
SvetSrpkinja izabrana za kongresmena u SADIzvor: Pravda
