Lider pokreta „Mi – snaga naroda“ Branimir Nestorović najavio je da namerava da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima, ističući da, uprkos zdravstvenim problemima i političkim pritiscima, ne planira da se povuče iz politike. U razgovoru sa Jovanom Romanićem u emisiji „Aktuelno“, Nestorović je govorio o izbornim rezultatima, budućnosti političke scene, studentskoj listi, odnosima sa Zapadom i Rusijom, ali i o tome šta očekuje Srbiju u narednom periodu.
Osvrćući se na poslednja politička dešavanja, Nestorović je ocenio da ishod izbora za njega nije bio veliko iznenađenje, ali da je pokušaj razbijanja pokreta „Mi – snaga naroda“ predstavljao neočekivan potez. Prema njegovim rečima, još tokom proleća postojala su istraživanja koja su pokazivala da Aleksandar Vučić nema dovoljnu podršku za sigurnu pobedu, zbog čega smatra da se iza političkih procesa nalazi dogovor o kontrolisanoj promeni vlasti.
Nestorović je posebno ukazao na pomilovanja pojedinih osoba povezanih sa novosadskim slučajem, kao i na, kako je ocenio, promenu u Vučićevom političkom ponašanju. Smatra da aktuelni predsednik više ne deluje kao čovek koji se bori da zadrži vlast po svaku cenu, već kao neko ko je postigao dogovor o sopstvenoj budućnosti i položaju najužeg kruga saradnika.
„On ne deluje kao neko ko je izgubio izbore, nego kao neko ko je skinuo brigu“, rekao je Nestorović, dodajući da ne očekuje masovna hapšenja niti potpuno demontiranje postojećeg sistema. Prema njegovoj oceni, moguće je da će pojedini ljudi napustiti zemlju, dok će se politička struktura delimično promeniti, ali će njeni osnovni mehanizmi ostati sačuvani.
Vulin po izlasku iz aviona pitao policijace: Kolege, jeste došli po mene?Govoreći o studentskoj listi, Nestorović je ocenio da je ona iskoristila ogromnu energiju koja se pojavila tokom protesta, ali da nije reč samo o studentskom pokretu, već o širem narodnom nezadovoljstvu. Smatra da je unutar liste prisutna velika ideološka raznolikost i da se uticaj pojedinih političkih grupa ne poklapa sa njihovom stvarnom podrškom među građanima.
Posebno je ukazao na nedostatak jasnog političkog programa i prepoznatljivog lidera, ocenjujući da će se pravi problemi pojaviti tek prilikom formiranja nove vlade i preuzimanja odgovornosti za konkretne odluke.
Kao ključna pitanja izdvojio je Kosovo i Metohiju, odnos prema sankcijama Rusiji, evropske integracije i ekonomsku politiku. Upozorio je da bi različiti stavovi unutar studentske liste mogli da dovedu do ozbiljnih neslaganja, naročito kada njeni predstavnici budu morali da se izjasne o najvažnijim državnim pitanjima.
Nestorović je podsetio i da formiranje vlade podrazumeva mnogo više od izbora ministara, jer novim ljudima treba vreme da se upoznaju sa radom ministarstava, kadrovima i institucijama. Zbog toga je ponovio da je ranije predlagao tehničku vladu koja bi najpre snimila stanje u državi i izvršila reviziju biračkih spiskova.
„Mi – snaga naroda“ preživeo pokušaj razbijanja
Veliki deo razgovora bio je posvećen unutrašnjoj krizi u pokretu „Mi – snaga naroda“, koja je, prema Nestorovićevim rečima, kulminirala neposredno pred izbore. On tvrdi da su pojedini ljudi koji su trebalo da budu kandidati za poslanike pokušali da spreče pokret da učestvuje na izborima, koristeći spornu dokumentaciju i falsifikovane potpise i pečate.
Nestorović je naveo da su ti ljudi prethodno bili isključeni iz pokreta, ali da su potom Republičkoj izbornoj komisiji i drugim institucijama dostavljali zahteve kojima su osporavali njegovo pravo da prikuplja potpise i učestvuje u izbornom procesu.
Prema njegovoj proceni, pokret je mogao da osvoji oko sedam odsto glasova, što bi značilo približno 30 poslaničkih mandata. Smatra da bi takav rezultat značajno uticao na formiranje buduće parlamentarne većine, zbog čega je pokušaj da se pokret ukloni sa izbora imao širi politički značaj.
Ipak, tvrdi da je kriza pokazala ko zaista stoji uz pokret. Naveo je da su od 140 odbora samo tri delimično napustila organizaciju, dok je interesovanje novih ljudi poraslo. Odbacio je optužbe da je blizak SNS-u, podsećajući da su, kako tvrdi, pokretu obustavljana sredstva za finansiranje i da su postojali pokušaji da mu se onemogući izlazak na izbore.
Nestorović je kritikovao i dosadašnju opoziciju, za koju smatra da je izgubila politički značaj, a posebno je pomenuo Miloša Jovanovića, sa kojim je, kako je naveo, ranije imao dogovor da se međusobno ne napadaju.
Najavio predsedničku kandidaturu i upozorio na pritiske na Srbiju
Najvažnija poruka razgovora stigla je kada je Nestorović govorio o budućim političkim planovima. Odgovarajući na pitanje o sledećem potezu pokreta, poručio je da će se, ukoliko ga zdravlje posluži, kandidovati na predsedničkim izborima.
„Ja ću se kandidovati na izborima za predsednika. Ne znam šta ću uraditi, ali moramo da se borimo“, rekao je Nestorović.
On je ocenio da se Srbija nalazi u važnom geopolitičkom trenutku i da bi promene u međunarodnim odnosima mogle da otvore prostor za veću samostalnost zemlje. Kao glavne spoljne pritiske izdvojio je zahteve Evropske unije u vezi sa sankcijama Rusiji i Kosovom i Metohijom, naglašavajući da Srbija ne sme da zanemari značaj odnosa sa Moskvom, posebno kada je reč o energetici.
Govoreći o Evropi, izneo je ocenu da se Evropska unija suočava sa dubokom ekonomskom i političkom krizom, a kao primere promena naveo je rast podrške desničarskim i suverenističkim strankama u pojedinim evropskim državama. Posebno je govorio o političkim podelama u Poljskoj, rastu podrške Alternativi za Nemačku i položaju Marin Le Pen u Francuskoj.
Nestorović je izneo i svoje viđenje budućeg završetka rata u Ukrajini, tvrdeći da će Rusija izaći kao pobednik i da će SAD nakon okončanja sukoba ukinuti sankcije Moskvi. Takođe je govorio o mogućem približavanju Vašingtona i Moskve, uključujući ekonomsku i infrastrukturnu saradnju.
Unutrašnje političke prilike u Srbiji povezao je sa širim geopolitičkim procesima. Upozorio je na moguće pritiske na Srpsku pravoslavnu crkvu, Republiku Srpsku i Vojvodinu, ocenjujući da bi pitanje autonomije pokrajine moglo ponovo da postane značajna politička tema.
Na kraju razgovora Nestorović je govorio o mogućnosti novih parlamentarnih izbora, ali i o budućnosti javnih preduzeća. Posebno je kritikovao ideje o prodaji Elektroprivrede Srbije i Telekoma, ocenjujući da bi takvi potezi predstavljali nastavak rasprodaje državne imovine.
On smatra da će naredni period doneti velike političke potrese i da nova vlast, ukoliko bude formirana, neće imati lak zadatak da održi jedinstvo. Prema njegovim rečima, Srbiju očekuje period tranzicije, a ključno pitanje biće kako će se zemlja pozicionirati u svetu koji se menja.
SrbijaZdravko Ponoš podneo ostavkuIzvor:Pravda
