Nakon što je konzervatorka i jedna od ključnih svedokinja u slučaju "Generalštab" Estela Radonjić Živkov juče saslušana u policiji povodom prijave koju je protiv nje podnelo Ministarstvo kulture, a za koju tvrdi da je vid pritiska i pokušaj diskreditacije zbog njenog svedočenja, ponovo se otvorilo pitanje šta su sve svedoci u ovom slučaju govorili o aktuelnom ministru kulture Nikoli Selakoviću, optuženom za nezakonito skidanja zaštite sa Generalštaba.
Aktuelni ministar kulture Nikola Selaković je jedan od okrivljenih u postupku koji se vodi zbog sumnje da je nezakonitim postupanjem omogućeno skidanje zaštite sa kompleksa Generalštaba, čime je otvoren put njegovom uklanjanju i budućoj prenameni lokacije.
Prema optužnom predlogu, Selaković je, zajedno sa ostalim okrivljenima, učestvovao u radnjama kojima je zaštita sa zgrada ukinuta mimo zakonskih uslova.
Tokom postupka svedoci su iznosili svoja saznanja o ulozi ministra, kao i o tome šta je, kako tvrde, od njih traženo i na koji način je vršen pritisak u vezi sa zaštitom Generalštaba. Selaković je, sa druge strane, tokom svoje odbrane najveći deo iskaza posvetio osporavanju navoda svedoka i njihovoj diskreditaciji.
Među njima je i Estela Radonjić Živkov, koja se oglasila nakon jučerašnjeg saslušanja u UKP i navela da je prijava i sam postupak protiv nje vid pritiska upravo zbog njenog svedočenja u slučaju Generalštab.
Optužio ih da stoje iza prijave
Podsetimo, Selaković je tokom iznošenja odbrane na suđenju u aferi „Generalštab“ naveo da su protiv njega prijavu podnele upravo Radonjić-Živkov i bivša direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović, tvrdeći da su one ujedno i ključne svedokinje tužilaštva u postupku u kojem je on jedan od okrivljenih.
Dokumenti koje je Đukanović ostavila iza sebe posebno su značajni za razumevanje navoda o pritiscima koji su prethodili skidanju zaštite sa kompleksa Generalštaba.
Kako je Nova.rs ranije pisala, zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu nadležnima su govorili o pritiscima da se zaštita sa Generalštaba skine, a Đukanović je u svojoj ostavci, koju je uputila ministru kulture Nikoli Selakoviću, detaljno opisala sastanak održan 22. maja 2024. godine u Ministarstvu finansija.
Skidanje zaštite sa Generalštaba ili ostavka
Prema njenim navodima, sastanku su, pored tadašnjeg ministra finansija Siniše Malog i njegovog šefa kabineta Luke Tomića, prisustvovali glavni urbanista Beograda Marko Stojčić i predstavnici Ministarstva kulture. Đukanović je navela da joj je tada predočeno da, ukoliko kao direktorka Republičkog zavoda ne podrži skidanje zaštite sa zgrada Generalštaba i time ne omogući njihovo rušenje, treba da podnese ostavku.
„Ukoliko kao direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ne podržim skidanje zaštite za zgrade Generalštaba u Beogradu i time omogućim rušenje ovog zdanja, treba da 3. juna podnesem ostavku“, navela je Đukanović u ostavci.
Ona je istakla da kao direktorka ustanove nadležne za zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa nije mogla da se saglasi sa rušenjem kompleksa, koji je, kako je navela, uživao zaštitu po tri osnova – kao kulturno dobro od 1984. godine, kao spomenik kulture od 2005. godine i kao deo prostorne kulturno-istorijske celine uz Ulicu kneza Miloša od 2020. godine.
Đukanović je u ostavci navela i da je u više navrata predlagala rešenja kojima bi se pomirili ekonomski i razvojni interesi države sa principima zaštite kulturnog nasleđa, ali da nijedan od tih predloga nije prihvaćen.
„S obzirom da su sastanku 22. maja prisustvovali relevantni predstavnici Ministarstva kulture, zaključujem da je stav nadležnog Ministarstva da podrži skidanje zaštite sa kompleksa Generalštaba i njegovo rušenje, sa čime ne mogu da se saglasim i stoga dajem ostavku“, napisala je Đukanović.
Upravo zbog ovih navoda, njeno svedočenje predstavlja jedan od važnih delova priče o tome šta se događalo u institucijama pre nego što je Generalštabu ukinuta zaštita, ali i kakvu je ulogu u tom procesu, prema iskazima svedoka i dokumentima, imao vrh državne administracije.
Nova.rs
