Britanski list Gardijan otkrio je da je Aleksandar Vučić, sa mesta predsednika Srbije, lično vršio pritisak na zaposlene u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture da skinu status kulturnog dobra sa Generalštaba. Interesantno je da je ove informacije, kako su sami otkrili, imalo i Tužilaštvo za organizovani kriminal, odakle smo juče ostali uskraćen za odgovor na pitanje da li će Vučić povodom ovih navoda biti saslušan.

Gardijan je u četvrtak objavio da je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić 6. februara 2024. u zgradi Predsedništva sazvao sastanak kojem je prisustvovala Dubravka Đukanović, tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uz još jednog stručnjaka.

Vučić je tada, kako piše Gardijan, zahtevao da se Generalštabu ukine zaštita, jer je za lokaciju bio zainteresovan strani investitor.

“Njegov ton prema Đukanović i još jednom prisutnom stručnjaku za kulturno nasleđe bio je neprijatan. Rekao im je da su "lenji i nesposobni". Poruka je bila jasna: uradite ono što tražim ili podnesite ostavku”, piše Gardijan i dalje navodi da se moguće objašnjenje za Vučićevo odlučno mešanje pojavilo narednog meseca, kada je u javnost procureo sporazum između srpske vlade i Kušnerove kompanije za nekretnine”, piše u tekstu Gardijana.

Potpisan je i ugovor, 13. maja 2024. godine, a u njemu se srpske vlasti obavezuju da će status lokacije kao kulturnog dobra biti ukinut „na zadovoljstvo“ Kušnerove kompanije.

Nedelju dana nakon potpisivanja ugovora, Đukanović je pozvana na još jedan sastanak. Predsednik ovog puta nije bio prisutan. Glavnu reč vodio je Siniša Mali, ministar finansija i Vučićev najbliži saradnik.

U razgovoru sa novinarima Gardijana, Đukanović i Vučković potvrdile su da je ovaj prikaz događaja tačan. Đukanović je dodala: „Radije ne bih davala izjave o ovom pitanju dok je sudski postupak u toku“.

Portparol tužilaštva za organizovani kriminal za britanski list je izjavio da tužilaštvo poseduje dokaze u vezi sa Vučićevim sastankom sa predstavnicima službi za zaštitu kulturnog nasleđa u februaru 2024. godine.

“Pored postupka protiv već optuženih tužilaštvo „sprovodi predistražne radnje u ovom predmetu kako bi utvrdilo moguću krivičnu odgovornost i drugih lica“, dodao je portparol u izjavi za Gardijan.

U međuvremenu, Vučić nije optužen, kao ni njegov bliski saradnik Siniša Mali. Obojica negiraju bilo kakvu krivicu, a postupak se vodi samo protiv ministra kulture Nikole Selakovića.

Nakon podnošenja ostavke na mesto predsednika, Aleksandar Vučić ostao je i bez imuniteta, pa je redakcija Nove poslala pitaja TOK-u da li i kada planira da ga pozove na informativni razgovor. Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Advokat Jovan Rajić za Novu kaže da Vučić treba da bude saslušan u TOK, ali i da Generalštab nije jedini slučaj koji se povezuje sa bivšim predsednikom.

“TOK treba da sasluša Vučića”

“Postoje najmanje tri događaja u prethodna tri dana zbog kojih bi Aleksandar Vučić morao odmah da bude pozvan u tužilaštvo i saslušan. Možda ih ima i više. Tu je svedočenje bivšeg člana SNS Momčila Marjanovića o tome kako su nosili novac i šta su radili, tu su Skaj prepiske, a sada i slučaj Generalštaba. Svakog dana pojavljuje se nešto novo, a svaki od tih pojedinačnih događaja bio bi dovoljan razlog da ga tužilaštvo pozove, makar da da iskaz i izjasni se o navodima. Može da kaže da ništa od toga nije tačno, ali mora da bude pozvan i saslušan”, kaže Rajić.

Sagovornik Nove, međutim, sumnja da će tužilaštvo to učiniti, upozoravajući i na nejasnoće u vezi sa slučajem Generalštaba i mogućim pomilovanjem ministra kulture u tehničkom mandatu Nikole Selakovića.

“Bojim se da je iluzija da tamo sede ljudi koji će u poslednjem trenutku pokušati da spasu svoju čast i počnu da rade svoj posao. Taj poslednji trenutak odavno je prošao. U slučaju Generalštaba imamo situaciju u kojoj je protiv Nikole Selakovića podignuta optužnica, ali je postupak sada, čini se, zastao. Mi još uvek ne znamo da li je Selaković zaista jedan od pomilovanih. Sud i tužilaštvo trebalo bi da saopšte da li je tačno da je Selaković pomilovan u slučaju Generalštaba”, navodi Rajić i zaključuje:

“Videli smo i u Skaj prepiskama da bivši predsednik nudi pomilovanje kao neku vrstu garancije da će oni koji rade po njegovom diktatu na kraju biti zaštićeni, na ovaj ili onaj način. Zašto bismo onda sumnjali da je slučaj sa Nikolom Selakovićem drugačiji? Selaković se, inače, pominje i u Skaj prepiskama. Očigledno je da je mnogo perfidniji i ozbiljniji igrač nego što je to na prvi pogled izgledalo”.

U međuvremenu, predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović rekao je za N1 da lično ima informacije da su pomilovani ljudi odgovorni za Generalštab i pad nadstrešnice.

"Lično imam informacije sa raznih strana da se na toj listi nalaze i optuženi za pad nastrešnice i za Generalštab, dakle i Goran Vesić, i Anita Dimoska, Jelena Tanasković i tako dalje. Dakle, da se tu nalaze lica koja su direktno možda odgovorna za smrt 16 ljudi. I ako je to zaista tako, onda uopšte ne čudi što se takva informacija krije, jer bi to izazvalo opravdan bunt građana i nezadovoljstvo pred izbore", istakao je Prijović.

Šta znamo o slučaju Generalštab

Priča o Generalštabu počinje u decembru 2022, kada je tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić potpisao Memorandum o razumevanju sa investicionom kompanijom Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, o “revitalizaciji“ Generalštaba. Ovaj dokument je bio pravno neobavezujući i predstavljao je nameru o stupanju u odnos radi sagledavanja mogućnosti revitalizacije i razvoja lokacije bombardovanog Generalštaba.

U maju 2024. potpisan je ugovor sa drugom Kušnerovom firmom, kojim je predviđen besplatan zakup zemljišta na 99 godina, ukidanje zaštite kulturnog nasleđa i rušenje objekata, dok je troškove čišćenja terena trebalo da snosi država. Vlada je 14. novembra 2024. ukinula status kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane, uprkos protivljenju struke, SANU, međunarodnih organizacija, studenata i građana.

Istraga TOK-a počela je u maju 2025. privođenjem Gorana Vasića iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, zbog sumnje da je falsifikovana saglasnost za ukidanje zaštite. Vučić je tvrdio da falsifikata nije bilo, iako je Vasić u prvobitnom iskazu opisao kako je dokument nastao, da bi to kasnije pokušao da demantuje.

U decembru 2025. podignuta je optužnica protiv ministra kulture u tehničkom mandatu Nikole Selakovića, njegove sekretarke Slavice Jelače, Vasića i Aleksandra Ivanovića iz Gradskog zavoda. Oni se terete za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprava, za šta je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Prema optužnici, cilj je bio da se ukidanjem zaštite omoguće rušenje objekata i realizacija privatnog projekta kompanije Affinity Partners. Nekoliko dana nakon podizanja optužnice, Kušnerova kompanija odustala je od projekta, uz obrazloženje da „projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“.