EKSKLUZIVNO OTKRIĆE BRITANSKOG LISTA: Vučić lično intervenisao kako bi pogurao nezakoniti pokušaj izgradnje Trampovog hotela na mestu Generalštaba!

Autoritarni lider Srbije lično je intervenisao kako bi ‘pogurao’ navodno nezakonit plan za predaju zaštićene lokacije u Beogradu radi izgradnje Trampovog nebodera, ekskluzivno otkriva Gardijan.

Aleksandar Vučić sazvao je sastanak sa zvaničnicima u predsedničkim prostorijama povodom ovog projekta, koji je doveo do podizanja optužnice protiv visokih funkcionera njegovog režima zbog zloupotrebe službenog položaja. Reč je o optužnici koja predstavlja presedan, navodi britanski list.

Smatra se da je ovaj krivični postupak, prvi koji je proistekao iz globalne kampanje porodice Tramp za sticanje profita, koju kritičari opisuju kao sistem „plati da bi učestvovao“, u kojem su sve – od ublažavanja sankcija do pristupa najnaprednijim čipovima – dostupne onima koji finansijski obogaćuju prvu porodicu SAD i njene saradnike.

Navodna šema za ukidanje statusa kulturnog dobra istorijske zgrade u srpskoj prestonici baca senku na izbore zakazane za 25. oktobar, na kojima će Vučić pokušati da produži svojih 12 godina na vlasti, suočen sa masovnim protestnim pokretom podstaknutim korupcijom u vlasti.

Vučić, bivši šef nacionalističke propagande u vreme Slobodana Miloševića, ugostio je u Beogradu sina američkog predsednika Donalda Trampa Mlađeg i njegovog zeta Džareda Kušnera, dok su razrađivali planove za izgradnju hotela i stambenog nebodera vrednog 500 miliona dolara, kojim bi proširili svoj globalni portfolio nekretnina.

Nakon što su prošlog decembra podignute optužnice zbog zloupotrebe položaja, Kušnerova kompanija saopštila je da se projekat „u ovom trenutku“ neće realizovati.

Vučić je zapretio odmazdom, nazivajući tužioce „korumpiranim bandama“ koje su „izmišljale slučajeve“.

„Izgubili smo izuzetnu investiciju“, izjavio je srpski predsednik. „Lično ću se pobrinuti da svi koji su učestvovali u nanošenju ove štete budu pozvani na odgovornost“.

Među optuženima za zloupotrebu službenog položaja nalazi se i srpski ministar kulture. Međutim, istraga Gardijana, zasnovana na razgovorima sa sagovornicima i procurelim dokumentima, otkriva da je upravo srpski predsednik vodio prvi sastanak na kojem se razgovaralo o navodnoj šemi.

Ovaj ključni sastanak nije pomenut u optužnici, što otvara pitanja o tome koje informacije tužioci prećutkuju i zbog čega.

Predstavnici porodica Tramp i Kušner izjavili su da nisu imali nikakvu ulogu u ukidanju statusa kulturnog dobra sa zgrade i da bi bilo „netačno“ tvrditi da je projekat u Beogradu deo sistema „plati da bi učestvovao“.

Vučić nije odgovorio na zahteve za komentar. Njegova odluka da raspiše vanredne izbore znači da će ročište na kojem bi svedoci mogli da otkriju detalje o njegovoj umešanosti biti održano tek nakon glasanja.

Besplatan zakup na 99 godina

Dana 6. februara 2024. godine, Dubravka Đukanović, profesorka konzervacije iz Srbije stigla je na sastanak u zgradi Predsedništva, pišeGardijan dodajući da je tri godine bila direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Tema sastanka bila je zgrada Generalštaba, nekadašnjeg sedišta jugoslovenskog Ministarstva odbrane u centru Beograda. Ova arhitektonska znamenitost, već je imala poseban značaj kada su je snage NATO-a bombardovale 1999. godine, tokom operacije čiji je cilj bio da primoraju Slobodana Miloševića da povuče snage sa Kosova. Bombardovanje je dodatno produbilo simbolički značaj zgrade.

Sam Vučić je još 2016. godine potvrdio zakonski zaštićeni status zgrade Generalštaba. Sada je, prema rečima dve osobe upoznate sa sastankom, predsednik rekao Đukanović da želi da ona ukine taj status. Za lokaciju je bio zainteresovan neki neimenovani „strani investitor“.

Prema važećem zakonu u Srbiji, ukidanje statusa zaštite zgrade Generalštaba nije bilo u nadležnosti Đukanović. Njen zavod morao bi da zatraži stručno mišljenje u kojem bi se zaključilo da postoje opravdani razlozi zbog kojih zgrada više ne zaslužuje status zaštićenog kulturnog dobra.

Međutim, predsednik je želeo da se to sprovede. Njegov ton prema Đukanović i još jednom prisutnom stručnjaku za kulturno nasleđe bio je neprijatan, naveli su izvori Gardijana. Rekao im je da su lenji i nesposobni. Poruka je bila jasna: uradite ono što tražim ili podnesite ostavku.

Moguće objašnjenje za Vučićevo odlučno mešanje pojavilo se narednog meseca, kada je u javnost procureo sporazum između srpske vlade i Kušnerove kompanije za nekretnine.

Kušner, koji je oženjen ćerkom Donalda Trampa Ivankom, bio je uticajan savetnik u Beloj kući tokom prvog mandata svog tasta. Nakon pobede Džo Bajdena na izborima 2020. godine, Kušner se usredsredio na svoj investicioni fond.

Početkom 2024. godine Tramp je bio na putu da osvoji republikansku predsedničku nominaciju i važio je za favorita na predstojećim izborima. Ukoliko bi se Tramp vratio u Belu kuću, Kušner bi ponovo postao jedan od najuticajnijih ljudi na svetu.

Iz procurelog sporazuma proizlazilo je da su srpske vlasti Kušnerovoj kompaniji odobrile besplatan zakup lokacije Generalštaba na 99 godina.

Kušner, čiji je portparol izjavio da je kompanija razmatrala projekat još od 2021. godine, objavio je na društvenoj mreži X sliku budućeg projekta i poručio da je „uzbuđen“.

Vest nije naišla na opšte odobravanje u Beogradu.

„Srbija nije švedski sto, a Vučić nije konobar“, izjavio je Aleksandar Jovanović Ćuta, ekološki aktivista koji je obelodanio sporazum. „Ovo nije njegovo privatno vlasništvo.“

Ipak, Vučićev režim nastavio je sa realizacijom projekta i potpisao ugovor, datiran 13. maja 2024. godine, do kojeg je došao Gardijan. U njemu se srpske vlasti obavezuju da će status lokacije kao kulturnog dobra biti ukinut „na zadovoljstvo“ Kušnerove kompanije.

Ili postupite po naređenju ili podnesite ostavku

Nedelju dana nakon potpisivanja ugovora, Đukanović je pozvana na još jedan sastanak. Predsednik ovog puta nije bio prisutan. Glavnu reč vodio je Siniša Mali, ministar finansija i Vučićev najbliži saradnik.

Mali je pozvao Đukanović i Oliveru Vučković, beogradsku zvaničnicu zaduženu za zaštitu kulturnog nasleđa, da ukinu status zaštite lokacije Generalštaba, navodi se u sažetku svedočenja koje su dve žene kasnije dale tužiocima, a koje je preneto u optužnici. U dokumentu se ne pominje raniji sastanak sa predsednikom, ali se ukazuje na to da se o toj temi već razgovaralo.

„Mali ih je pitao da li su razmislile o tome“, navodi se u optužnici, „i da li će pokrenuti postupak za ukidanje statusa zaštite zgrade“.

Žene su odbile zahtev, „smatrajući da zakonski uslovi za to nisu ispunjeni“. Mali im je tada poručio da, ukoliko je tako, treba da podnesu ostavke, ponovivši ultimatum koji im je njegov šef postavio u februaru. Obe su to i učinile.

U ostavci, koju je Gardijan imao na uvid, Đukanović je napisala da ne može da pristane na „neprimerene intervencije koje bi trajno uništile sve vrednosti kompleksa, koji svedoči o najvišim dostignućima savremene srpske arhitekture i od neprocenjivog je značaja za očuvanje trajnih stvaralačkih vrednosti, obrazovanje budućih generacija i jačanje kulturnog identiteta srpskog naroda“.

U razgovoru sa novinarima Gardijana, Đukanović i Vučković potvrdile su da je ovaj prikaz događaja tačan. Đukanović je dodala: „Radije ne bih davala izjave o ovom pitanju dok je sudski postupak u toku“.

O planu za Generalštab mesecima se gotovo ništa nije čulo. U novembru je Tramp pobedio Kamalu Haris i osvojio drugi predsednički mandat. Deset dana kasnije, Vučićeva vlada objavila je da je lokaciji Generalštaba ukinut status zaštićenog kulturnog dobra.

Porodica na prvom mestu

Jedna od prvih stvari koje je Tramp uradio po povratku na predsedničku funkciju bila je da odustane od obećanja koje je dao tokom prvog mandata – da njegova porodična kompanija neće sklapati poslove u inostranstvu dok je on na funkciji.

„Razmere korupcije biće višestruko veće od onoga što smo videli tokom prve Trampove administracije“, upozorila je tada Ketlin Klark, stručnjakinja za etiku u državnoj upravi sa Pravnog fakulteta Univerziteta Vašington. Prema njenim rečima, Tramp je znatno olakšao situaciju onima koji žele da pridobiju njegovu naklonost.

Porodični biznis zvanično je ostao pod kontrolom njegova dva najstarija sina, Dona Mlađeg i Erika. U januaru 2025. godine, četiri dana nakon inauguracije njihovog oca, Erik je govorio o nekim novim projektima.

Porodice Tramp i Kušner, njujorške porodice koje se bave nekretninama i koje su povezane brakom, odlučile su da pokrenu svoj prvi zajednički poduhvat: hotel i toranj Džareda Kušnera u Beogradu nosiće ime Tramp.

„Biće zabavno okupiti porodicu oko ovog projekta“, rekao je Erik za Njujork tajms. „Srbija je jedna od najbrže rastućih zemalja u Evropi i izuzetno nam je drago što ćemo biti prisutni tamo.“

Kušner, koji je doputovao u Beograd na sastanak sa srpskim liderom, a koji je Vučić opisao kao „inspirativan“, dodao je: „Naše istraživanje pokazalo je da bi brend Tramp bio najbolji za ovo tržište.“

Potražnja za tim brendom naglo je porasla širom sveta tokom drugog Trampovog mandata, uz optužbe da se iza takvih poslova krije princip uzajamne koristi – usluga za uslugu.

U Vijetnamu je Erik dočekan uz konfete na ceremoniji početka izgradnje golf-odmarališta vrednog 1,5 milijardi funti, za koje su dozvole izdate neuobičajeno brzo. Tramp je potom prepolovio carine na vijetnamsku robu. Saudijci su uložili ogroman novac u Kušnerov investicioni fond, a zatim su se pojavili planovi za izgradnju Trampovog trga u Džedi. Tramp je nakon toga pristao da Saudijskoj Arabiji proda nove američke borbene avione.

Kompanija jednog moćnog investitora u kriptovalute i ugledni predstavnici Ujedinjenih Arapskih Emirata sklopili su unosan posao sa kompanijom World Liberty Financial, preduzećem za digitalne valute koje su osnovali Don Mlađi i Erik. Tramp je tom investitoru u kriptovalute dodelio pomilovanje, dok su Emirati dobili pristup američkim čipovima čiji je izvoz ograničen.

Upitan prošle godine o takvim poslovima, Kušner, koji je u međuvremenu postao predsednički izaslanik za Rusiju, Izrael i druge zemlje, izjavio je: „Ono što ljudi nazivaju sukobom interesa… ja nazivam iskustvom i odnosima poverenja koje imamo širom sveta.“

Oni koji uspostave „odnose poverenja“ sa Trampovima, čak i kada ne postoji očigledna direktna protivusluga, dobijaju nešto manje opipljivo, ali možda još vrednije: auru prijateljstva sa predsednikom koji je spreman da iskoristi moć supersile kako bi manjim državama i njihovim liderima pomogao da napreduju ili ih gurnuo u propast.

Vučić ima mnogo toga zajedničkog sa Trampom. Obojica su bliski sa Vladimirom Putinom i preziru Evropsku uniju – u Vučićevom slučaju, uprkos tome što je Srbija podnela zahtev za članstvo.

Njihov zajednički prezir prema NATO-u možda objašnjava zašto je jedini deo kompleksa Generalštaba za koji je u planu obnove bilo predviđeno da ostane sačuvan bio spomenik posvećen „agresiji“ tog saveza na Srbiju.

Osim toga, Vučić bi imao mnogo koristi od američke pomoći, naročito kada je reč o sudbini Kosova, za koje tvrdi da je i dalje deo Srbije.

Nedugo nakon što se njegov otac vratio na vlast, Tramp Mlađi doputovao je u Beograd. Vučić je rekao da je tokom njihovog sastanka „istakao značaj ekonomskih i političkih odnosa Srbije i SAD, kao i važnost strateške saradnje dve zemlje i zajedničkih projekata u godinama koje dolaze“. Kada se Don Mlađi vratio narednog meseca, Vučić ga je ugostio pečenim prasetom.

Za Vučića je podrška Trampove porodice stigla u pravom trenutku. Samo nekoliko dana pre nego što je njegov režim ukinuo zaštitu kompleksu Generalštaba, urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, pokrenulo je talas protesta protiv korupcije. Slogan studentskih organizatora protesta postao je „Srbija ili mafija“.

Poseta Trampa Mlađeg dogodila se uoči najvećeg protesta u istoriji Srbije. On je pozvao Vučića da gostuje u njegovom podkastu Triggered i izjavio da protivnici srpskog lidera „koriste kao oružje“ tragediju u Novom Sadu, baš kao što su, prema njegovim rečima, Trampovi protivnici postupili sa neredom u Kapitolu nakon njegovog poraza na izborima 2020. godine.

Međutim, demonstranti nisu odustajali. Nastavili su proteste i počeli da se okupljaju i protiv izgradnje Trampovog tornja.

U maju 2025. godine Vučić je otputovao u SAD, nadajući se da će se sastati sa Trampom u Mar-a-Lagu, njegovom privatnom klubu na Floridi. Uspeo je da se vidi sa Rudijem Đulijanijem, Trampovim nekadašnjim advokatom koji je doživeo politički i profesionalni pad, ali ne i sa samim predsednikom. Državni mediji objavili su da je razlog tome Vučićeva ‘bolest’.

Tek što se Vučić vratio kući, policija je uhapsila Gorana Vasića, čoveka koji je postavljen na čelo zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa nakon ostavke Dubravke Đukanović. Tužioci su naveli da je Vasić falsifikovao stručno mišljenje kojim se podržava ukidanje statusa zaštite Generalštaba.

Usledila su nova hapšenja. U decembru 2025. godine protiv Vučićevog ministra kulture podignuta je optužnica za zloupotrebu službenog položaja zbog njegove navodne uloge u slučaju Generalštaba. U roku od nekoliko dana, Kušnerova kompanija objavila je da odustaje od projekta.

Državni udar ili zataškavanje?

Vučićeva pretnja odmazdom nije bila prazna.

Njegovi saveznici napali su Đukanović, tvrdeći da je pokušala lično da se okoristi dok je bila na čelu ustanove za zaštitu kulturnog nasleđa. Njena zamenica, koju je posetila državna bezbednosna služba nakon što je na televiziji osudila ukidanje zaštite Generalštaba, optužena je za druga, nepovezana nedela. Strukovno udruženje konzervatora Srbije ocenilo je da je to učinjeno sa „očiglednim ciljem da se ona diskredituje“.

Očekuje se da obe žene svedoče u krivičnom postupku.

Za posebno odeljenje tužilaštva za organizovani kriminal, koje je podiglo optužnice, ovaj slučaj predstavlja prekretnicu. Nikada ranije nije bio optužen aktuelni ministar u Srbiji.

Vučić optužuje tužioce da pripremaju državni udar. Drugi, međutim, strahuju da tužioci ne idu dovoljno daleko. Ta zabrinutost dodatno je porasla kada je Nikola Selaković, optuženi ministar kulture, tokom pojavljivanja pred sudom u aprilu otkrio da je, dok je policija pretresala njegovo ministarstvo, sedeo u svojoj kancelariji, pio šljivovicu i pušio cigarete sa Mladenom Nenadićem, šefom tužilaštva za organizovani kriminal.

Portparol tog tužilaštva izjavio je da nije bilo „razgovora o toku postupka“.

„U svemu što se dogodilo u vezi sa potencijalnim investicijama video sam priliku za našu zemlju i njene građane“, rekao je Selaković, kojem preti kazna zatvora do tri godine ukoliko bude osuđen.

Vučić nije optužen. Nije optužen ni njegov bliski saradnik Siniša Mali. Obojica negiraju bilo kakvu krivicu.

U optužnici se navode dokazi dobijeni od svedoka koji su prisustvovali sastanku sa Vučićem u februaru 2024. godine, ali se sam sastanak ne pominje. To otvara pitanja o očiglednoj odluci da se izostavi deo koji bi mogao predstavljati ključnu kariku u rekonstrukciji događaja.

Portparol tužilaštva za organizovani kriminal izjavio je da tužilaštvo poseduje dokaze u vezi sa Vučićevim sastankom sa predstavnicima službi za zaštitu kulturnog nasleđa u februaru 2024. godine. Pored postupka protiv već optuženih, tužilaštvo „sprovodi predistražne radnje u ovom predmetu kako bi utvrdilo moguću krivičnu odgovornost i drugih lica“, dodao je portparol.

Vučić se povukao sa predsedničke funkcije i ne može da se kandiduje za još jedan mandat, ali se očekuje da će zadržati kontrolu nad režimom ukoliko 25. oktobra bude izabran za premijera.

U jednom od svojih poslednjih poteza kao predsednik, pomilovao je 49 osoba. Neki od njih nisu identifikovani, pa nije jasno da li se među njima nalaze i optuženi u slučaju Generalštaba.

Bela kuća uputila je pitanja na adresu kompanije porodice Tramp. Njen predstavnik izjavio je: „Organizacija Tramp nema planove za razvoj bilo kakvog projekta u Beogradu, nikada ni u jednom trenutku nije učestvovala u razgovorima ili pregovorima o kupovini bilo koje lokacije u Beogradu i negira bilo kakvu umešanost u navodne slučajeve, kao i bilo kakva saznanja o njima.“

Portparol Džareda Kušnera izjavio je: „Tvrdnja da je Džared Kušner nastojao da realizuje projekat u Beogradu u okviru bilo kakvog političkog dogovora ili šeme ‘plati da bi učestvovao’ kategorički je netačna.“

Umesto toga, kako je naveo, projekat je predstavljao „priliku da se lokacija povezana sa bolnim poglavljem srpske istorije pretvori u simbol isceljenja i pomirenja, uz značajna privatna ulaganja, nova radna mesta i ekonomske mogućnosti za Beograd“.

Portparol je dodao: „Džared nije imao nikakvu ulogu u internim procesima srpske vlade koji su se odnosili na status zaštite te lokacije.“

Uprkos svim Vučićevim problemima, čini se da priča o Trampovom tornju u Beogradu nije odvratila druge od poslovanja sa porodicom američkog predsednika.

Tramp i dalje poseduje vlasničke udele u desetinama svojih kompanija, iako njima formalno upravljaju njegovi sinovi. U julu je objavio finansijski izveštaj za prvu godinu svog povratka u Belu kuću. Prema tom izveštaju, zaradio je dve milijarde dolara.

Nova.rs