Posetom predsednika Ukrajine Beogradu Srbija je možda dobila određeni kredit u Briselu, ali ne toliki da bi automatski osigurao da se odblokiraju pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji, ističu sagovornici Nova.rs. Aleksandar Vučić je u ovom trenutku verovatno više dobio na Zapadu nego što je izgubio u Rusiji, ali je pitanje da li će i u šta taj plus moći da pretvori, ocenjuje Bojana Selaković, dok Srećko Đukić ukazuje da je reakcija dela javnosti na dolazak prvog čoveka Ukrajine pokazala da su, na žalost, bili u pravu oni koji su upozoravali da naprednjački režim već godinama pretvara zemlju u rusku guberniju.
Od ‘šamara’ Rusiji do nastavka politike sedenja na više stolica, bili su prvi komentari jednodnevne posete predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Beogradu i susreta sa državnim vrhom Srbije. Dok su mediji na Zapadu isticali važnost te posete zbog činjenice da se Srbija smatra proruskom zemljom i na meti je kritika EU zbog neuvođenja sankcija Rusiji, u Moskvi se analizira da li je u pitanju gubitak saveznika na Balkanu.
Javnost u Srbiji delom je zbunjena porukama koje je državni vrh slao tokom posete Zelenskog, a ključno pitanje je da li je i šta predsednik države ovom dipomatskom aktivnošću dobio. Može li ovaj potez Aleksandru Vučiću da pomogne da otkoči pregovore Srbije sa Evropskom unijom, kao i dotok novca iz evropskih fondova, što bi mu bilo značajan argument u predstojećoj predizbornoj kampanji? Sa druge strane, da li je i koliko političkih poena ovim potezoom izgubio u Kremlju, na čiju je podršku često voleo da se poziva?
Da li je dolazak Zelenskog dovoljan za Klaster 3?
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ocenjuje za Nova.rs da je Aleksandar Vučić ovom posetom svakako dobio određeni geopolitički kredit i dodatni prostor da Srbiju predstavi kao partnera koji, uprkos odnosima sa Moskvom, može da bude konstruktivan kada je reč o Ukrajini i evropskoj bezbednosti.
Međutim, kada je reč o otvaranju Klastera 3 u pregovorima Srbije i Evropske unije, koji Beograd dugo iščekuje, podseća da odluku o tome, ne donosi ni Evropska komisija niti jedna pojedinačna država, već 27 država konsenzusom.
“Ova poseta može da popravi političku atmosferu oko Srbije, može da bude dodatni argument onim državama koje smatraju da Klaster 3 treba otvoriti i možda može da utiče na procenu pojedinih država članica koje su se tome protivile zbog preteranih veza između Srbije u Rusije. Ali koliko će taj faktor imati težinu u odnosu na sve ostale, u ovom trenutku je teško reći. U tom smislu je zanimljivo da je i sam Vučić juče rekao da se „za nas ništa neće promeniti“. Sa tim se u osnovi slažem”, naglašava koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Navodi da je upravo Ukrajina dobar primer koliko je evropski proces složen i koliko geopolitika, čak i u njenom slučaju, nije dovoljna da ukloni potrebu za konsenzusom.
“Politički kapital, ali pitanje u šta će ga pretvoriti…”
Ukrajina, kako pojašnjava, ponovo ima problem sa Mađarskom oko daljeg napredovanja u pristupnim pregovorima.
“Ako ni zemlja čiji je geopolitički značaj za Evropsku uniju danas nesporan, nije oslobođena mogućnosti da jedna država članica zaustavi naredni korak, onda bi bilo još manje opravdano pretpostaviti da jedan važan spoljnopolitički potez Srbije automatski rešava pitanje Klastera 3”, ističe sagovornica Nova.rs.
Ocenjuje da je Vučić ovom posetom pre poboljšao svoju pregovaračku poziciju, nego što je nešto konkretno već dobio u procesu evropskih integracija.
“Da li će i koliko taj politički kapital biti konvertovan u nešto drugo, zavisiće od procene svih država članica i od mnogo šire slike Srbije”, naglašava.
To je ujedno razlog zbog koga Bojana Selaković ne očekuje ni da će Brisel sada „zažmuriti“ na unutrašnje probleme Srbije.
“Evropska politika prema Srbiji nikada nije potpuno odvojena od geopolitike, ali nije ni svedena samo na nju. Različite države članice pridaju različitu težinu odnosu prema Rusiji, Ukrajini, vladavini prava, demokratskim standardima, regionalnim odnosima i sopstvenim bilateralnim pitanjima”, podvlači naša sagovornica.
“Vučić ipak nije sebi zatvorio vrata u Moskvi”
Ni kada su u pitanju odnosi Beograda i Moskve Bojana Selaković ne bi precenjivala neposredne posledice.
“Za Rusiju je ovakav susret svakako nepovoljan politički signal, posebno ako ga prati neki konkretniji oblik pomoći Ukrajini. Ali Srbija nije uvela sankcije Rusiji, nije prekinula političke i ekonomske veze sa Moskvom i Vučić nije napravio potez kojim bi zatvorio prostor za nastavak odnosa sa Rusijom”, smatra.
Zato, kako dodaje, za sada može da se govori o smanjenju poverenja i sužavanju prostora za dosadašnje balansiranje nego o nekom dramatičnom raskidu sa Moskvom.
“U najkraćem, bilans bi mogao da glasi: Vučić je u ovom trenutku verovatno više dobio na Zapadu nego što je izgubio u Rusiji. Ali, koliko taj plus zaista vredi, znaćemo tek kada vidimo da li i u šta može da se konvertuje”, zaključuje Bojana Selaković.
Diplomata Srećko Đukić saglasan je da poseta Volodimira Zelenskog Srbiji ni u čemu ne može biti ulaznica za otvaranje klastera i kupovinu naklonosti Brisela za unutrašnje probleme.
Đukić, međutim, ukazuje na jedan drugi segment ovog događaja.
“Srbija je delom ipak ruska gubernija”
“Posetom Zelenskog Vučić je izazvao rusofilsku erupciju kojoj se ni on nije nadao i nije verovao do koje je mere upregnut u ruske stege i interese. Desilo se upravo ono na šta su mnogi ukazivali da je od Srbije napravio rusku guberniju i odgajio neverovatnu rusku snagu u zemlji, koja je i njemu samom pretnja”, ocenjuje Đukić za Nova.rs.
To se, prema njegovim rečima, moglo i očekivati u zemlji u kojoj je Vučićev prethodnik Tomislav Nikolic “jasno i glasno rekao kao predsednik Srbije da on voli Rusiju više od Srbije”.
“Da li je to iko slično izjavio u istoriji države? Da se razumemo, Vučić to nije glasno rekao, ali je praktično učinio više nego što je Nikolić rekao i pokazao da je njemu Rusija važnija nego Srbija! Zbog njegove proruske politike Srbija trpi štete u odnosima sa ostatkom sveta, energetski je država ucenjena i ruski je talac”, ističe Đukić.
Dodaje da toliki proruski sentiment može da neguje samo “neko ko ne poznaje srpsko-ruske odnose od 1804. godine do danas i neko ko drži do mitomanije, a ne do realne politike, kao na primer Moskva”.
“Moskva i rusofili su posetu dočekali na nož što potvrđuje sve sto sam napred rekao - Srbija ruska gubernija, Moskva se u Srbiji pita”, zaključuje Đukić.
Nova.rs
