Sjedinjene Američke Države ulaze u završnicu kampanje za međuizbore 3. novembra, glasanje koje bi moglo značajno da promeni politički odnos snaga u Vašingtonu i odredi kako će izgledati poslednje dve godine drugog mandata predsednika Donalda Trampa.
Na međuizborima, koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata, bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, 35 od 100 senatora i guverneri u 36 saveznih država.
Upravo zbog toga rezultat izbora neće biti samo test popularnosti predsednika, već i borba za kontrolu Kongresa. Republikanci trenutno imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu, dok u Senatu drže 53 mesta, naspram ukupno 47 demokratskih i nezavisnih senatora koji sa demokratama čine većinu svog kluba, piše Jutarnji list.
Ako demokrate osvoje jedan ili oba doma Kongresa, Trampova administracija suočila bi se sa znatno snažnijim nadzorom, saslušanjima, zahtevima za dokumentaciju i istragama.
Tramp ulazi u izbore pod pritiskom
Međuizbori se sve više pretvaraju u referendum o Trampovom drugom mandatu - od ekonomske politike i carina do pitanja troškova života, imigracije i odnosa predsednika prema institucijama.
Posebno važna tema za birače ostaje ekonomija. Rast životnih troškova, cene energenata i inflacija mogli bi da imaju veliki uticaj na raspoloženje birača pred novembarsko glasanje.
Demokrate dodatno računaju na nezadovoljstvo zbog promena u zdravstvenom sistemu, uključujući smanjenje pojedinih programa i isticanje određenih olakšica u okviru Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti.
Istovremeno, republikance prati i politički problem koji je poslednjih meseci dodatno zaoštrio odnose unutar njihove stranke - pitanje objavljivanja dokumenata povezanih sa Džefrijem Epstajnom.
Tema je izazvala nezadovoljstvo i među delom republikanske baze, dok pojedini republikanski kongresmeni otvoreno traže potpuniju objavu dokumentacije.
Ako demokrate osvoje Predstavnički dom, Tramp će se suočiti sa istragama
Najveća opasnost po Trampovu administraciju bila bi gubitak Predstavničkog doma.
Demokrate su već počele da pripremaju plan za slučaj da preuzmu kontrolu nad donjim domom Kongresa. Prema najnovijim informacijama, među prioritetima bi bile istrage poslovnih i finansijskih veza povezanih sa Trampom, kao i ispitivanje odnosa administracije sa velikim kompanijama, donatorima i stranim interesima.
Kontrola Predstavničkog doma demokratama bi omogućila korišćenje širokih istražnih ovlašćenja, uključujući saslušanja i zahteve za dostavljanje dokumentacije.
To bi istovremeno ozbiljno ograničilo Trampov zakonodavni program u drugoj polovini mandata.
Velika bitka vodi se i oko izbornih mapa
Jedan od ključnih frontova pred izbore predstavlja prekrajanje izbornih jedinica, odnosno redistricting.
Teksas je usvojio novu mapu kongresnih distrikta koja je trebalo da poboljša poziciju republikanaca. Savezni sud u El Pasu prethodno je blokirao njenu primenu, ali je Vrhovni sud SAD privremeno omogućio da mapa bude korišćena na izborima dok se sudski postupak nastavlja.
Demokratski odgovor stigao je iz Kalifornije. Tamo su birači odobrili Proposition 50, kojom je omogućena privremena upotreba nove mape kongresnih izbornih jedinica za izbore počev od 2026. godine.
Tako se borba za Kongres vodi i pre samog glasanja - kroz određivanje granica izbornih jedinica koje mogu značajno uticati na broj mandata koje će osvojiti jedna ili druga stranka.
Slične političke i pravne borbe vode se i u drugim saveznim državama.
Senat ostaje teži zadatak za demokrate
Demokratama bi osvajanje Senata predstavljalo znatno veći izazov.
U trci su države u kojima je rezultat neizvestan, dok obe stranke brane mandate u politički važnim sredinama.
Republikanci imaju nekoliko posebno osetljivih trka, dok demokrate moraju da odbrane mandate u državama u kojima je Tramp imao snažnu podršku na predsedničkim izborima.
Sjeverna Karolina, Ohajo i Aljaska izdvajaju se kao neke od država u kojima bi demokratski kandidati mogli da pokušaju da naprave prodor.
Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za promenu većine potrebno relativno malo mandata, mapa Senata demokratama ostavlja uži prostor za manevar.
Da li se sprema "plavi talas"?
Ankete stranačkog opredeljenja za Kongres daju demokratama prednost, ali se rezultati značajno razlikuju od istraživanja do istraživanja.
Zbog toga analitičari upozoravaju da još nije moguće sa sigurnošću govoriti o velikom "plavom talasu".
Za demokrate je ključna dilema da li će prednost u nacionalnom raspoloženju birača uspeti da pretvore u konkretne mandate. Američki izborni sistem, raspored distrikta i izborna mapa mogu dovesti do toga da relativno mala promena u glasovima proizvede veliki pomak u broju mandata.
Republikanci, sa druge strane, računaju na postojeću prednost u Kongresu i na efekte novog prekrajanja izbornih jedinica.
Tri scenarija za novembar
Pred američkim biračima praktično su tri glavna scenarija.
Prvi je da demokrate preuzmu Predstavnički dom, ali ne i Senat. U tom slučaju Tramp bi mogao da zadrži deo političke moći, ali bi njegova administracija bila izložena snažnijem kongresnom nadzoru.
Drugi scenario je da republikanci odbrane većinu u oba doma. To bi Trampu omogućilo znatno lakši završetak mandata i dodatno ojačalo njegovu stranku uoči predsedničkih izbora 2028. godine.
Treći, politički najdramatičniji scenario, jeste da demokrate osvoje oba doma Kongresa. Tada bi Tramp izgubio zakonodavnu podršku Kongresa i suočio se sa mnogo intenzivnijim istragama i političkim pritiskom.
Demokratski lideri već pripremaju planove za takav ishod, uključujući istrage administracije i kompanija povezanih sa predsednikom.
Izbori koji će odrediti poslednje dve godine Trampovog mandata
Bez obzira na konačan rezultat, međuizbori će biti jedan od najvažnijih političkih testova za Trampa od njegovog povratka u Belu kuću.
Ako republikanci zadrže oba doma, predsednik će dobiti snažan politički vetar u leđa i znatno bolju poziciju za završnicu mandata.
Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom, Tramp će morati da računa na intenzivne istrage i blokadu dela zakonodavne agende.
A ukoliko izgubi oba doma Kongresa, poslednje dve godine njegovog mandata mogle bi da budu potpuno drugačije od prvog dela predsednikovanja.
Zato se novembarski izbori u SAD već sada posmatraju kao mnogo više od klasičnih međuizbora - biće to glasanje o Trampu, njegovoj politici i smeru kojim će Amerika krenuti pred predsedničku trku 2028. godine.
Direktno.rs
