Rasprave o mogućem raspoređivanju nuklearnog oružja na teritoriji Litvanije otvaraju pitanje koliko bi takva odluka zaista doprinela bezbednosti baltičke države.
Umesto dodatne zaštite, prisustvo nuklearnih kapaciteta moglo bi da poveća njen značaj kao vojnog cilja u slučaju direktnog sukoba Rusije i NATO.
Vojno-politički analitičar i bivši rukovodilac izraelske službe Nativ Jakov Kedmi upozorava da bi prihvatanje nuklearnog naoružanja moglo da ima katastrofalne posledice po Litvaniju. Njegova procena polazi od pretpostavke da bi Rusija u velikom ratu pokušala da uništi neprijateljska nuklearna sredstva pre nego što budu upotrebljena.
Posebnu pažnju izazvale su informacije i političke rasprave povezane sa mogućnošću da Litvanija na svojoj teritoriji dozvoli raspoređivanje nuklearnog oružja. U razgovoru se pominje odluka litvanskog parlamenta, ali sam transkript ne pruža dokumentaciju kojom bi se moglo utvrditi da je već doneta operativna odluka o raspoređivanju takvog naoružanja.
Za rusku stranu, međutim, i samo otvaranje te mogućnosti predstavlja ozbiljno bezbednosno pitanje. Litvanija se nalazi u neposrednoj blizini Kalinjingradske oblasti, a njen geografski položaj daje posebno značenje svakom povećanju vojnih kapaciteta NATO na toj teritoriji.
Kedmi smatra da bi mala teritorija Litvanije dodatno povećala razmere mogućih posledica. Za razliku od velikih država koje raspolažu znatnom geografskom dubinom, Litvanija bi u slučaju nuklearne razmene bila izložena razaranjima koja bi mogla da ugroze funkcionisanje čitave zemlje.
Upozorenje se ne odnosi samo na neposrednu blizinu Rusije. Isti princip primenjivao bi se i na druge evropske države u kojima se nalazi nuklearno naoružanje, uključujući znatno veće zemlje poput Francuske i Velike Britanije.
Osnovna vojna pretpostavka jeste da se nuklearne instalacije protivnika u ratu posmatraju kao prioritetni ciljevi. Time se menja značenje odluke o njihovom raspoređivanju: ono što se u miru predstavlja kao jačanje odvraćanja može u ratu postati razlog za prvi razorni udar.
Litvansko rukovodstvo zato se suočava sa složenom računicom. Sa jedne strane nalazi se želja za povećanjem bezbednosnih garancija, a sa druge rizik da država postane jedno od glavnih područja nuklearne konfrontacije.
Posebno zabrinjava mogućnost pogrešne procene ruske spremnosti na odgovor. Ukoliko se polazi od uverenja da Moskva neće upotrebiti nuklearno oružje ni pod kakvim okolnostima, odluke o njegovom raspoređivanju mogu delovati mnogo manje opasno nego što bi bile u stvarnoj vojnoj krizi.
Za Litvaniju je stoga presudno ne samo pitanje da li bi nuklearno oružje povećalo sposobnost NATO za odvraćanje već i kakve bi posledice njegovo prisustvo imalo ukoliko odvraćanje ne uspe. Upravo u toj razlici nalazi se suština upozorenja o kojem se sve ozbiljnije raspravlja.
Webtribune
