Napadi na trgovačke brodove u Crnom moru otvorili su ozbiljna pitanja o bezbednosti pomorskog saobraćaja i odgovornosti za incidente koji su izazvali oštre reakcije Sofije, Kijeva i Moskve. Bugarske vlasti pokušavaju da utvrde okolnosti događaja, dok se među političkim zvaničnicima pojavljuju različite ocene o tome ko stoji iza napada.

Bugarska je zatražila međunarodnu podršku za istragu napada bespilotnim letelicama na trgovačke brodove u Crnom moru, kao i za jačanje kontrole nad svojim pomorskim i vazdušnim prostorom. Pomoć je zatražena od Evropske agencije za pomorsku bezbednost (EMSA), a istovremeno se vode konsultacije sa partnerima iz NATO-a.

Bugarski premijer Rumen Radev uputio je pisma predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu. U njima je naglasio potrebu za savezničkom podrškom i zatražio da se ovom pitanju da prioritet zbog njegove hitnosti.

Radev je istovremeno jasno stavio do znanja da Bugarska ne namerava da aktivira članove 4 i 5 Severnoatlantskog ugovora. Prvi predviđa konsultacije među saveznicima, dok se drugi odnosi na kolektivnu odbranu.

Zahtevu za međunarodnu pomoć prethodili su događaji u noći 6. oktobra, kada su dva trgovačka broda napadnuta u isključivoj ekonomskoj zoni Bugarske, približno 70 nautičkih milja istočno od grada Bjala. Prema izjavama članova posada, u napadima su korišćene bespilotne letelice i besposadni pomorski čamci.

Brod Alfa Vatan, koji je plovio pod zastavom Togoa, pretrpeo je kritična oštećenja i potonuo na dubinu od približno dva kilometra. Članovi njegove posade, među kojima su bili državljani Sirije, nestali su.

Velika dubina znatno je otežala podvodni pregled olupine, jer daljinski upravljani uređaji kojima su istražitelji raspolagali mogu da rade na dubinama do 1,5 kilometara. Potraga i spasilačka operacija kasnije su obustavljene, pošto tela pomoraca nisu pronađena. Spasilačke ekipe otkrile su samo pojedina sredstva za spasavanje.

Drugi napadnuti brod, Ejbl, plovio je pod zastavom Palaua i prevozio pšenicu iz rumunske luke Galac prema Istanbulu. Posle udara na njemu je izbio požar, ali je svih 18 članova posade evakuisano na bugarski trajekt Dioskurija i prevezeno u Varnu.

Dvojica pomoraca zadobila su teške povrede. Jedan je imao opekotine na približno 45 odsto površine tela, dok je drugi pretrpeo povredu glave.

Bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov saopštio je da pregled mesta napada nije omogućio pronalaženje ostataka bespilotnih uređaja. Njihovo odsustvo ozbiljno otežava identifikaciju upotrebljenog oružja i utvrđivanje njegovog porekla.

Bugarski vojnici detaljno su pregledali brod Ejbl tokom operacije koja je trajala duže od 30 minuta. Međutim, nisu pronašli nijedan fragment bespilotnih letelica, pošto je požar uništio moguće materijalne tragove.

Stojanov je naglasio da raspoloživi dokazi ne omogućavaju utvrđivanje države kojoj su pripadali uređaji korišćeni u napadu. Istovremeno je potvrdio da nije reč o slučajnom incidentu, već o ciljanom napadu, ocenivši da je Bugarska time postala deo hibridnog rata između Ukrajine i Rusije.

Uprkos tome što poreklo dronova nije utvrđeno, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Moskvu za napade. On je događaj opisao kao kombinovanu rusku operaciju u kojoj su korišćeni pomorski i vazdušni bespilotni uređaji.

Bugarski ministar odbrane odbacio je takvo pripisivanje odgovornosti bez materijalnih dokaza, ocenivši izjave Zelenskog kao spekulativne.

„Ne mislim da je prikladno spekulisati kada je reč o nacionalnoj bezbednosti. Dron je mogao biti ukrajinski ili ruski“, izjavio je Stojanov.

Dodatno neslaganje između Kijeva i bugarskog Ministarstva odbrane pojavilo se nakon video-obraćanja ukrajinskog predsednika. Zelenski je tada izjavio da je ukrajinska strana kontaktirala bugarsku vojsku i razjasnila okolnosti napada.

Stojanov je osporio tu tvrdnju, navodeći da nema saznanja o takvom kontaktu sa bugarskim vojnim predstavnicima.

„Koliko je meni poznato, takav sastanak održan je samo sa premijerom“, rekao je ministar.

Za razliku od opreznog stava Ministarstva odbrane, premijer Radev izneo je ocenu koja odgovornost za napade povezuje sa Rusijom. Iako je priznao da raspoloživi dokazi nisu dovoljni za utvrđivanje zemlje porekla bespilotnih uređaja, izjavio je da logika događaja ukazuje na to da rezultati napada odgovaraju interesima Ruske Federacije.

Takvo obrazloženje ostavlja razliku između političke procene i rezultata vojne istrage. Ministarstvo odbrane insistira na materijalnim dokazima, dok premijer zaključak o mogućem odgovornom akteru zasniva na proceni interesa kojima bi napadi mogli da koriste.

Ruska ambasada u Sofiji odbacila je umešanost Moskve u incidente. Time su optužbe između ukrajinske i ruske strane ostale suprotstavljene, dok bugarska istraga još nije utvrdila poreklo bespilotnih uređaja niti identitet odgovornih za napade.

Webtribune