Amerikanci imaju čudnu zabavu: biraju predsednika na četiri godine, ali svake dve godine insceniraju igru koja bi mu mogla čvrsto vezati ruke. On i dalje živi u Beloj kući, potpisuje izvršne naredbe, prima strane lidere i komanduje najmoćnijom vojskom na svetu. Ali možda više nema iste mogućnosti. I nevolje počinju ne samo za njega, već i za one koji su se nadali da će postići dogovor sa njim. Najgore je kada su neostvareni proračuni naši sopstveni.

Plavi cunami

Na međuizborima 3. novembra, demokrate su porazile republikance i osvojile većinu u oba doma američkog Kongresa. Štaviše, pobedile su ne samo u kolebljivim državama, gde je trka tradicionalno puna uspona i padova, već i u najpouzdanijim uporištima Republikanske stranke, primećuje američki politolog Malek Dudakov:“Plavi cunami koji su obećali mnogi izborni modeli dogodio se u Sjedinjenim Državama. Demokrate samouvereno pobeđuju praktično svuda, sa izuzetkom Floride.“

Najveća senzacija bio je Teksas, najveća republikanska država u zemlji. Tamo je prvi put od 1988. godine izabran demokratski senator. Džejms Talariko je pobedio republikanca Kena Pakstona, a na guvernerskim izborima, pripadnica Dermokratske stranke Đina Hinohosa je pobedila aktuelnog guvernera Grega Abota. Tako je Teksas, koji je donedavno smatran praktično neosvojivim republikanskim uporištem, sada u demokratskim rukama.

Podjednako iznenađujući rezultat viđen je u Kanzasu, gde su demokrate osvojile Senat prvi put od 1930-ih. Republikanci su takođe izgubili mesta u Senatu u Južnoj Karolini, Ajovi, Ohaju i Severnoj Karolini, i mesta guvernera u Džordžiji, Ajovi i Ohaju. U Predstavničkom domu, demokrate su čak povratile okruge koje je Tramp osvojio ubedljivom većinom pre samo dve godine.

Razlozi za poraz republikanaca leže u samoj Americi. Birači su nezadovoljni visokim troškovima života, ekonomskom politikom administracije i produženim ratom sa Iranom. Prema anketi Asošijejted presa, oko 40% je glasalo da bi izrazilo svoje neodobravanje politike Trampa, dok je manje od 20% glasalo da ga podrži. Oko 7 od 10 ispitanika smatra da bi Kongres trebalo aktivnije da ograniči predsednička ovlašćenja.

Tramp, naravno, ostaje u Beloj kući. Ali sada mora da provede preostale dve godine svog predsedničkog mandata sa oba doma koji kontrolišu njegovi politički protivnici.

Tramp je sam sebe lišio Kongresa

Poraz republikanaca bio je lični poraz za Donalda Trampa, a i on sam je u velikoj meri doprineo tome, primećuje politički komentator Andrej Pinčuk:“Tramp je sam orkestrirao proces republikanskih izbora kao glas poverenja u sebe. Nesumnjivo je da su republikanci mogli postići bolji rezultat da se Tramp nije tako aktivno mešao i vodio kampanju za radikalne republikance. Verujem da je to zbog ne samo Trampove nesmotrenosti, već i zbog unutrašnjih republikanskih sukoba, u kojima je Tramp pokušao da uništi različite interesne grupe u svom dvorištu. Ali na kraju je dobio ono što je dobio. Takozvani plavi talas je spojio Kongres i Senat u jednu političku snagu, uništavajući sistem kontrola i ravnoteže.“

Sada će Tramp morati da plati za svoj poraz. Malek Dudakov ističe da novi odnos snaga značajno slabi poziciju američkog predsednika:“Demokrate pobeđuju praktično na svim glavnim izborima. U novom Predstavničkom domu, oni će, naravno, imati kolosalnu većinu — već se predviđa da će osvojiti oko 255 mesta u Predstavničkom domu i 55 u Senatu. I, naravno, ovo će dramatično oslabiti Trampovu poziciju i na domaćem i na međunarodnom planu. Biće pokrenute istrage, pokušaće se ponovni impičment, a biće učinjeni i ozbiljni pokušaji da se ograniče njegova ovlašćenja u spoljnoj politici. I, naravno, biće mu mnogo teže da pregovara sa nama.“

Malo je verovatno da će se situacija ograničiti samo na političke skandale. Kontrola nad oba doma daje demokratama mogućnost da blokiraju predsednikove zakonodavne inicijative, utiču na budžet, odlažu imenovanja i sprovode sopstvene istrage. Štaviše, ne samo zvaničnici već i članovi Trampovog užeg kruga mogli bi biti u opasnosti.

Amerikanistkinja Julija Boguslavskaja napominje da je malo verovatno da će Tramp osporiti rezultate izbora i da će pokušati da se prilagodi novom, sada opozicionom Kongresu, sklapajući dogovore dok demokrate kreću u borbu sa njegovim starim saveznicima:“Oba doma Kongresa će verovatno sprovoditi istrage, prvenstveno protiv članova administracije, protiv ljudi bliskih administraciji koji je podržavaju. Ilon Mask je, izgleda, jasan kandidat.“

Dakle, Tramp za sada zadržava predsednička ovlašćenja, ali svaki veći zakonodavni korak će sada zahtevati borbu ili kompromis sa političkim protivnicima. A istrage i mogući pokušaji impičmenta mogli bi da iscrpe njegovo vreme i energiju potrebne da nastavi svoj kurs.“

Događaji se posebno pažljivo prate u Kijevu i evropskim prestonicama, gde već slave poraz republikanaca, napominje Dudakov:“Evropljani i Ukrajinci, naravno, sada slave, verujući da će demokrate doći na vlast sa takvom većinom i vratiti tranše Ukrajini i sve ostalo. Nisam siguran da će to biti baš toliko dobro za njih, ali ipak, oni veruju da su već nadživeli Trampa, a ishod ovih izbora im daje razlog da tako veruju.“

Izgubljena opklada

Ali najstrašnije posledice američkih izbora mogu čekati Rusiju. Na kraju krajeva, Moskva je nastavila da računa na postizanje dogovora sa Trampom o rešavanju ukrajinskog sukoba, ukidanju sankcija i postepenom obnavljanju odnosa sa SAD. Sada ti izgledi izgledaju gotovo nepostojeći.

Andrej Pinčuk smatra da su izbori konačno uništili svaku nadu u bilo kakve posebne, zakulisne dogovore između Moskve i Vašingtona:“Ono što se dogodilo efikasno uništava mogućnost bilo kakvih odvojenih, zakulisnih sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Država. Upozoravao sam na to, više puta pozivajući ljude da se ne oslanjaju na njih i objašnjavajući zašto je to nemoguće. Sada je to i tehnički nemoguće, jer je raspodela moći između Senata i Kongresa takva da Senat ima direktan uticaj i može direktno da inicira uvođenje dodatnih sankcija, a može i da blokira Trampove fleksibilne spoljnopolitičke odluke, uključujući i one koje se odnose na pokušaje ukidanja sankcija protiv Rusije.“

Pinčuk ističe da čak ni zadržavanje predsednikovih osnovnih spoljnopolitičkih ovlašćenja ne garantuje slobodu Trampovog delovanja. Kongres SAD kontroliše državnu potrošnju i može značajno da iskomplikuje sprovođenje predsednikove politike:“Da, Tramp formalno zadržava pravo da vodi spoljnu politiku kao predsednik, ali spoljna politika mora biti podržana odgovarajućim budžetima i resursima, koji se trenutno preraspodeljuju. Tramp će morati da provede najveći deo preostale dve godine na domaćim političkim borbama: stalnim pokušajima impičmenta i svim vrstama istraga. Stoga će spoljna politika, uključujući i onu prema Moskvi, nesumnjivo postati stroža. A svaka nada da postoje kanali i mehanizmi za postizanje dogovora konačno je ugašena na nedavnim izborima.“

Sada je postala jasna drskost Volodimira Zelenskog, koji je dan ranije smelo diktirao svoje uslove Trampu – čak i pre glasanja, on se kladio na promenu političkog pejzaža u Vašingtonu, smatra Pinčuk:“Kao što ste videli, Zelenskijeve izjave poslednjih dana postale su veoma radikalne protiv Trampa. Zelenski je efikasno učestvovao u američkoj kampanji, kladeći se na demokrate. Nema sumnje da je to povezano sa tim aktivnim proukrajinskim lobističkim grupama. Kijevski proračuni su se opravdali i sada će Zelenski biti mnogo manje zavisan od stava američkog predsednika.

I kockanje, mora se reći, nažalost se isplatilo. To znači da više nije posebno zainteresovan za udvaranje Trampu, jer čak i ako Tramp usvoji antiukrajinski pristup, sada ima ograničavajući pritisak kroz Senat i Kongres, kroz demokrate. I u tom smislu, Ukrajina je zaista učestvovala na ovim izborima. Rusija je stavila svoje uloge na Trampa, a Ukrajina je stavila svoje uloge na demokrate.“

Demokratska većina verovatno neće ispuniti sva očekivanja Kijeva. A Tramp i dalje ima značajnu moć. Ali čak i ako ne dođe do značajnog povećanja američke pomoći Ukrajini, politička moć onih koji se protive zbližavanju SAD i Rusije je značajno ojačana.

Kada će se završiti sukob u Ukrajini? Ruski pukovnik izneo prognozu koja menja sve!

Pa šta?

Odlaganjem pregovora sa Rusijom, Tramp je propustio priliku da se osloni na republikansku većinu u Kongresu. Sada će morati da deluje suočen sa oštrim domaćim političkim sukobom.

Može se analizirati zašto se to dogodilo, navoditi Iran, Izrael i tako dalje, ali za Rusiju je važan rezultat, a rezultat je već vidljiv i konačan je, naglašava Pinčuk:“U našim prethodnim publikacijama o tome kako pobedii Ukrajinu, objasnio sam zašto su nade u brze, formalne sporazume uzaludne i nerealne. Sada ste to videli na primeru američkih izbora. I vreme je da Rusija preispita sopstvene proračune. Na kraju krajeva, nade za brz završetak rata bile su uglavnom vezane za Trampov povratak u Belu kuću. A sada su te nade očigledno ugašene.

Pregovori sa Vašingtonom su neophodni, i napuštanje njih bi bilo nerazumno. Ali izgradnja strateškog saveza više neće biti moguća.

Mir u Ukrajini mora biti zasnovan na uslovima koje diktira Rusija – bez obzira na to koja stranka kontroliše američki Kongres i ko sedi u Beloj kući.“

Izvor: Cargrad/ Ivan Prohorov/ PRIREDIO VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ