Američki međuizbori održani 3. novembra doneli su veliki politički preokret u Vašingtonu. Demokratska stranka ostvarila je značajne pobede i, prema dosadašnjim projekcijama, preuzela kontrolu nad oba doma Kongresa – Senatom i Predstavničkim domom. Takav ishod predstavlja ozbiljan udarac za predsednika Donalda Trampa, koji je tokom kampanje lično podržavao republikanske kandidate i pozivao birače da izbore posmatraju kao izjašnjavanje o njegovoj politici.
Razmere demokratskog uspeha posebno su vidljive u državama koje su do sada važile za uporišta Republikanske stranke. Demokratski kandidati ostvarili su pobede u Teksasu, Južnoj Karolini, Ohaju i drugim tradicionalno konzervativnim sredinama. U Teksasu je Džejms Talariko pobedio republikanca Kena Pakstona, dok je u Ohaju Šerod Braun osvojio mesto u Senatu. Demokrate su zabeležile i istorijski uspeh u Južnoj Karolini, gde su osvojile senatsko mesto koje je decenijama bilo pod kontrolom republikanaca.
U Predstavničkom domu demokrate su preuzele više republikanskih mesta, uključujući izborne jedinice u Kentakiju, Nju Džerziju i Severnoj Karolini. Prema dosadašnjim projekcijama, time su obezbedile većinu i stvorile uslove da u naredne dve godine kontrolišu zakonodavni proces u Vašingtonu.
Rezultati su pokazali i nezadovoljstvo značajnog dela američkih birača stanjem u zemlji. Prema izlaznim anketama, gotovo devet od deset glasača ocenilo je troškove života kao jedan od presudnih faktora prilikom glasanja. Visoke cene, ekonomska nesigurnost, poskupljenje goriva i nezadovoljstvo pravcem u kom se zemlja kreće bili su među glavnim temama kampanje.
Veliki broj birača smatra da se njihova ekonomska situacija pogoršala u odnosu na period pre Trampovog povratka u Belu kuću. Deo nezadovoljstva povezan je i sa carinskom politikom administracije, kao i sa ratom sa Iranom i posledicama koje je on imao na cene energenata. Izlazne ankete pokazale su da oko 70 odsto birača želi snažniju kontrolu Kongresa nad predsedničkom vlašću, dok je 62 odsto izrazilo nezadovoljstvo Trampovim radom.
TRAMPOVA REAKCIJA: „DA SAM BIO NA LISTIĆU, POBEDILI BISMO“
Donald Tramp je tokom izborne večeri pokušao da se distancira od poraza republikanaca, tvrdeći da bi rezultat bio drugačiji da se i njegovo ime nalazilo na glasačkom listiću. Predsednik je tokom kampanje više puta pozivao pristalice da glasaju kao da se i sam bori za funkciju, a u završnici je održao niz mitinga u državama u kojima su republikanski kandidati bili pod pritiskom.
Ipak, posle objavljivanja rezultata, Tramp je poručio da je spreman da ih prihvati i da sarađuje sa demokratama. Istovremeno je najavio oštar politički odgovor u slučaju da nova većina pokuša da blokira njegove planove. U razgovoru za Si-Bi-Es poručio je da će, ukoliko demokrate preuzmu Kongres, postati „gospodin veto“ i blokirati njihove zakonske predloge.
Njegova reakcija pokazuje da se u Vašingtonu očekuje period oštrog sukoba između Bele kuće i Kongresa. Demokrate će sada kontrolisati kongresne odbore, što im omogućava da pokreću istrage o radu administracije, zahtevaju dokumentaciju i pozivaju visoke zvaničnike na saslušanja. Na udaru bi mogli da se nađu odluke o spoljnoj politici, carinama, trošenju javnog novca, imigraciji i postupanju administracije u brojnim spornim slučajevima.
Kontrola Senata ima poseban značaj jer taj dom potvrđuje predsednička imenovanja, uključujući federalne sudije, ambasadore i brojne visoke funkcionere. Demokratska većina mogla bi da usporava ili blokira Trampove kandidate, čime bi predsedniku bilo znatno teže da sprovodi kadrovske promene i oblikuje rad federalnih institucija.
Jedno od pitanja koje će se ponovo naći u središtu političkih rasprava jeste mogućnost pokretanja postupka impičmenta. Demokrate će imati institucionalnu mogućnost da pokrenu istrage i, ukoliko procene da postoji osnov, pokrenu postupak u Predstavničkom domu. Međutim, eventualni impičment ne znači automatski i uklanjanje predsednika. Za osudu i smenu u Senatu potrebna je dvotrećinska većina, što bi i uz demokratsku kontrolu tog doma bilo teško obezbediti.
TRAMPA ČEKAJU DVE GODINE SUKOBA SA KONGRESOM
Iako je izgubio kontrolu nad zakonodavnom vlašću, Tramp ostaje predsednik i zadržava široka ovlašćenja u izvršnoj vlasti. On i dalje može da koristi predsednički veto, donosi odluke u okviru svojih nadležnosti i vodi spoljnu politiku. Demokrate, s druge strane, mogu da blokiraju deo njegovih zakonskih inicijativa, usporavaju imenovanja i pokreću istrage, ali ne mogu same da preuzmu upravljanje državom.
Posebno osetljiva tema mogla bi da bude usvajanje budžeta i podizanje granice javnog duga. Ukoliko dve strane ne postignu dogovor, Sjedinjene Države mogle bi da se suoče sa novim blokadama federalne vlade. Takav scenario već je više puta viđen u američkoj politici, a podeljena vlast obično otežava postizanje kompromisa o najvažnijim zakonskim pitanjima.
Izborni rezultati otvaraju i pitanje budućnosti Republikanske stranke. Tramp je tokom kampanje snažno podržavao kandidate koji su sada izgubili, pa će unutar stranke biti sve više rasprava o tome da li je njegova politička strategija i dalje dovoljna za pobede na nacionalnom nivou. Posebnu pažnju privlači pomeranje dela mladih i hispanoameričkih birača ka demokratama, što bi moglo da utiče i na pripreme za predsedničke izbore 2028. godine.
Demokrate će, međutim, morati da pokažu da osvojenu većinu mogu da pretvore u konkretne političke rezultate. Birači koji su im dali podršku očekuju odgovore na pitanja visokih cena, ekonomske nesigurnosti i pravca američke spoljne politike. Ukoliko se njihova uloga svede isključivo na blokiranje Trampovih inicijativa, i oni bi mogli da se suoče sa padom podrške.
Jasno je, ipak, da će preostale dve godine Trampovog mandata biti obeležene drugačijim odnosom snaga u Vašingtonu. Predsednik će morati da računa na Kongres koji više nije pod kontrolom njegove stranke, dok demokrate dobijaju priliku da nadziru administraciju i osporavaju njene odluke. Izborni rezultat zato ne predstavlja samo poraz republikanaca na međuizborima, već početak nove faze političkog sukoba u Sjedinjenim Američkim Državama.
SvetSrpkinja izabrana za kongresmena u SADIzvor: Pravda
