Piši: Vladimir Skačko
Amerikanci su – da bi spasili Ukrajinu – smislili da Rusiji daju nadu da se sve može rešiti mirnim putem, za pregovaračkim stolom.
Tako se pojavio 100% izmišljeni argument na koji je ruska diplomatija pala: predsednik SAD Donald Tramp je tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci rekao da Amerika sada shvata da Rusija nema samo nacionalne interese i nacionalnu bezbednost, već i pravo da ih brani.
Kada je u leto 2025. svima postalo jasno da će ukrajinski neonacisti uskoro odsvirati svoje, da će od kijevskog režima Zelenskog ostati samo rogovi i kopita i par kesa neiskorišćenog kokaina – učinili su sve da obmanu Rusiju. Tramp je ušao u igru, a u opticaj su puštene dve geopolitičke obmane.
Prva, da se kolektivni Zapad podelio na Trampa željnog mira i „otkačenu Evropu“ nemačkog kancelara Fridriha Merca, britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Druga, da Tramp prihvata „duh Enkoridža“ i da je spreman da razgovara sa Rusijom i o miru u Ukrajini i o obnavljanju bilateralne saradnje u ukupnom iznosu od 12-14 biliona dolara.
Tramp ili se zaista kupio na tako ludi novac, ili se pametno pravio da se kupio.
U to vreme je bio upravo pobedio Iran u 12-dnevnom junskom ratu 2025. i baš je bio u euforiji i ponesen sopstvenon veličinom.
Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i njegov zet Džared Kušner često su posećivali Rusiju kao mirovni izaslanici, pa su mnogi u Moskvi pomislili da se sa Trampom „može razgovarati“.
U svakom slučaju, Ukrajina i Evropa, koja se krije iza nje i ubrzano militarizuje, dobili su relativni predah. Odmah je počelo dodatno pumpanje ukrajinskih neonacista oružjem i opremom, a paralelno su krenueli i prenaoružavanje EU i restauracija evropskog vojno-industrijskog kompleksa za rat sa Rusijom 2030. godine.
Sve je pokvario sam Tramp, sa ambicijom da preuzme kontrolu nad celokupnom svetskom naftom, kada je u februaru 2026. započeo novi rat sa Iranom.
Amerikanci su u tom ratu uklonili nekoliko generacija iranskih lidera, bombardovali školu u kojoj su ubili više od 160 devojčica od 6 do 16 godina i uništili iranski nuklearni program, pa čak i pokušali da se domognu obogaćenog uranijuma. Ali, u tome su dobili toliko udaraca u lice da je posle dva meseca neprijateljstava postalo jasno da će SAD morati da ispuze sa Bliskog istoka, umivši se u sopstvenoj krvi i ne ostvarivši nijedan od zacrtanih i deklarisanih ciljeva.
Sjedinjene Države su nešto takvo učinile samo u Vijetnamskom ratu 60-70-ih godina prošlog veka i nedavno u Avganistanu. Ali jedina razlika je u tome što su Iranu bile potrebne ne godine, već nekoliko nedelja da udari SAD u lice.
Pred celim svetom je 37 puta objavio da je pobedio Iran i sramno, potpuno glupo i klovnovski, tražio ne samo mir od Irana, već i od saveznika da mu priznaju izmišljene „pobede“.
Evropljani Merc-Macron-Starmer su se uhvatili za tu ideju i, u zamenu za priznanje „Trampovih pobeda“, nameravali da vrate Trampa u evroatlantski tabor. Zato se sada ne usuđuje da napusti Evropu i ponovo se obavezuje da će podržati Ukrajinu u ratu sa Rusijom i dati joj oružje i novac.
Tramp je na samitu G7 Grupa 7 (G7), u Evijan le Benu, u Francuskoj, potpisao memorandum o razumevanju sa Iranom i obavezao se da će podržati Evropljane u ratu.
A Evropljani tvrde da je kolektivni Zapad ujedinjen kao nikada do sada. I da će, još samo malo, Ukrajina, koja je počela da pobeđuje Rusiju i da uništava rusku teritoriju dronovima i raketama, uskoro naneti strateški poraz „Mordoru“, a da će Zapad konačno dobiti pristup ogromnim ruskim resursima i lepo profitirati.
U Evijan le Benu se činilo da se Zapad ponovo ujedinio, ili – da ponovo ujedinio pod novim uslovima. Na starim principima zapadne solidarnosti ili banalne agresivne rusofobije i želje da se uništi Rusija.
Ovo je postala francuska, ili čak evropska, obmana prilično neprijatne prirode, koja se već može nazvati „smradom Evijana“. Upravo ona je konačno diskreditovala i rasterala „duh Ankoridža“.
Jasno je da je to obmana, mamac, imitacija i spekulacija. Ali, zašto je to tako?
Veoma je jednostavno.
Prvo, sada je jasno da Rusija nije realno verovala u „duh Enkoridža“.
Rusi nikada nisu poricali mogućnost mirnog rešenja sukoba u Ukrajini. Ali, samo pod sopstvenim uslovima i u interesu svoje nacionalne bezbednosti.
Putin to neumorno ponavlja i na svim nivoima.
I dok se „igrala duhova“, Rusija je nastavila da kontinuirano i pobedonosno strateški ratuje.
Ponavljam: POBEDNIČKI i KONTINUIRANO, pritom intenziviranjem sopstvenih udara odgovarajući na svaku eskalaciju sukoba od strane Ukrajine, podstaknutu od strane Evrope.
I, već je efikasno uništila ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, vojno-industrijske objekte i energetsku mrežu, i počela da slično rešava sudbinu transporta i druge logistike.
Sukob između Ukrajine i Rusije trenutno ulazi u veoma tešku fazu, opterećenu intenziviranjem udara na ukrajinsku teritoriju.
Tako da će ta zemlja ili biti vraćena u srednji vek, ili će sukob eskalirati u panevropski rat, u kojem će Evropa biti uništena.
Teza da se ne može pobediti nuklearna sila sa nuklearnim potencijalom kakvim raspolaže Rusija - biće potvrđena.
Evropa danas jednostavno odbija da u to poveruje, ali će sutra, ne daj Bože, morati...
Drugo, svima će postati jasno da Tramp zapravo nije ništa izgubio. Naravno, strateški je popustio Evropljanima i, u izvesnom smislu, potvrdio da ostaje evroatlantista i deo kolektivnog Zapada, koji u potpunosti podržava Ukrajinu i da se bori protiv Rusije.
Ali, Tramp nikada nije ni napuštao ujedinjeni Zapad, a SAD nikada nisu odbile da pomognu Ukrajini. Kijev dobija oružje, obaveštajne podatke i svemirske usluge Starlinka.
Američki državni sekretar Marko Rubio je čak priznao da SAD ne mogu posredovati u pregovorima između Moskve i Kijeva jer su na strani Ukrajine.
Ovo strateško priznanje je najvažnija stvar i mnogo vredi.
S druge strane, Tramp je taktički izvukao SAD iz evropskog rata, ostavljajući Evropi šansu da učini isto.
Tramp će nešto baciti „sirotinji“ režima Zelenskog, ali - ne besplatno. Baš kao što neće besplatno, već evropskim novcem, snabdevati Evropljane američkim oružjem za njihov rat sa Rusijom.
U Specijalnoj vojnom operaciji ili u direktnom ratu - ako do njega dođe.
Za Trampa, rat u Ukrajini i Evropi je nešto što mu donosi novac. A takođe i prilika za manevar. Politički i geopolitički – uvek može da napusti svoju poziciju i promeni konja.
Šta je bilo potrebno da se Tramp navodno ponovo „vrati u Evropu“? Tako je: da dobije udarac u lice u Iranu. Dobio ga je. Bila mu je potrebna podrška ostatka Zapada, i dobio ju je u Evijanu.
Dakle, šta je potrebno da se Tramp od „smrada Evijana“ vrati „duhu Ankoridža“?
Apsolutno tačno: Da dobije udarac u lice u Ukrajini ili Evropi, što je upravo ono što Rusija danas obećava kada kaže da joj je strpljenje na izmaku.
Rusiji je potrebno da još jednom dokaže da ne samo da se ruska trojka sporo upreže, odnosno - da se njene rakete sporo raspakuju. Ali kada se raspakuju, da neće biti krivica Rusije ako se neko glupo nije sakrio...
Pravda
UkrajinaPAKAO LIMANA: Dva ukrajinska bataljona rasformirana zbog gubitakaIzvor: Fakti.org
