На данашњи дан 1993. године америчке специјалне снаге ушле су у једну од најтежих урбаних битака после Вијетнамског рата. План је требало да траје свега неколико десетина минута. Уместо тога, амерички војници су читаву ноћ били заробљени у непријатељском окружењу, а битка је постала симбол једног од најтежих америчких војних пораза после Хладног рата.

Акција која је требало да траје пола сата

Мисија америчких снага у Могадишу 3. октобра 1993. била је релативно ограничена: припадници специјалних снага требало је да упадну у објекат у центру града и заробе неколико високих сарадника сомалијског војног лидера Мохамеда Фараха Аидееда.

У операцији су учествовали припадници Ренџерса и специјалних снага, уз подршку хеликоптера Black Hawk и борбених хеликоптера.

Почетак акције изгледао је као успех. Амерички војници су изненадили противника и заробили тражене људе.

Онда је један хеликоптер Black Hawk оборен.

Неколико минута касније оборен је и други.

Тиме је ограничена операција прерасла у целоноћну битку за преживљавање.

Два оборена Black Hawka променили су све

После пада првог хеликоптера амерички војници покушали су да обезбеде место пада и извуку преживеле.

Други Black Hawk пао је на другом делу града, што је додатно закомпликовало ситуацију.

Америчке снаге су се нашле окружене у густо насељеним улицама Могадиша. Сомалијски борци су са кровова и из зграда отварали ватру на америчке положаје, док су амерички хеликоптери покушавали да обезбеде ваздушну подршку.

Спасилачки конвој је до америчких војника стигао тек током ноћи, а извлачење је завршено у раним јутарњим часовима 4. октобра.

Америчка војска је у званичној историји битке описала борбе као један од најжешћих урбаних окршаја америчких снага после Вијетнамског рата.

18 америчких војника је погинуло

Цена операције била је огромна.

Током саме битке погинуло је 18 америчких војника, док их је 73 рањено. Америчка војска је касније навела и додатне губитке током минобацачког напада 6. октобра, када је погинуо још један амерички војник, а 12 их је рањено.

Сомалијски губици били су далеко већи, али њихов тачан број никада није поуздано утврђен. Процене америчке војске кретале су се од 500 до 1.500 погинулих Сомалијаца.

За америчку јавност, међутим, број од 18 погинулих војника није био само статистика.

Телевизијски снимци америчких војника заробљених у рушевинама хеликоптера, као и снимци тела америчких војника које су сомалијски борци вукли улицама Могадиша, изазвали су снажан шок у Сједињеним Државама.

БИТКА ЗА ТАИЗ: Хути опкољавају град, погинуо важан генерал, саудијска авијација не може да застави офанзиву (МАПА/ВИДЕО)

Од „хуманитарне мисије“ до питања: Зашто смо тамо?

Америчка интервенција у Сомалији започела је из другачијег разлога.

После рушења режима Сијада Бареа 1991. године земља је ушла у хаос грађанског рата, а глад је претила милионима људи. Администрација Џорџа Буша старијег покренула је операцију „Restore Hope“ крајем 1992. како би обезбедила доставу хуманитарне помоћи.

Америчке снаге су у почетку имале значајан успех у обезбеђивању испоруке хране. Међутим, мисија се постепено проширила са хуманитарне помоћи на покушај успостављања безбедности и суочавање са локалним војним лидерима.

Управо је сукоб са Аидеедом довео америчке снаге у ситуацију у којој су од мировне мисије прешле у директне борбе.

Могадиш је променио америчко јавно мњење

Последице битке нису се завршиле у Сомалији.

Погибија америчких војника и телевизијски преноси из Могадиша променили су однос америчке јавности према целој интервенцији.

Амерички Стејт департмент касније је оценио да су погибија 18 америчких војника и обарање два Black Hawka „окренули“ јавно мњење у Сједињеним Државама.

Само четири дана после битке, председник Бил Клинтон наредио је повлачење америчких трупа из борбених операција. Последњи амерички војници напустили су Сомалију у марту 1994. године.

Америчко искуство у Могадишу имало је и шири политички ефекат. У Вашингтону је уследила много већа опрезност према будућим мировним и интервенционистичким операцијама, посебно у ситуацијама у којима није постојао јасан излазни план.

„Синдром Сомалије“

Последице Могадиша осетиле су се и годинама касније.

Амерички званичници су касније говорили о „емоционалним ожиљцима“ које је Сомалија оставила на амерички став према тој земљи. Погибија 18 војника у Могадишу имала је, према оцени Стејт департмента, значајан утицај и на будуће америчко учешће у мировним операцијама.

Тај опрез постао је посебно видљив током криза које су уследиле средином деведесетих. Искуство Сомалије било је један од фактора у широј америчкој расправи о томе колико далеко Вашингтон треба да иде у страним интервенцијама када амерички војници могу бити изложени великим губицима, а циљ операције није директно повезан са безбедношћу САД.

Филм је касније створио мит, али стварна битка била је још сложенија

Битка за Могадиш касније је постала позната широј светској публици кроз књигу и филм „Black Hawk Down“.

Међутим, иза филмске приче остала је много шира последица.

За Америку, 3. и 4. октобар 1993. постали су пример колико се ограничена војна операција може претворити у дуготрајну урбану битку – и колико брзо губици могу да промене политичку подршку читавој интервенцији.

Могадиш није био највећа америчка битка по броју ангажованих војника. Али је постао једна од најважнијих поука америчке спољне и војне политике деведесетих: када су телевизијске слике погинулих војника стигле до америчких домова, питање више није било само како победити у бици, већ да ли је ту битку уопште требало водити.

Блиски истокАНАЛИЗА ЈУРИЈА ПОДОЉАКЕ: Таиз је опкољен, нек се спреми Мариб (МАПА)

Извор: Правда