Америчко војно присуство у Европи поново је у центру пажње након вишеструких најава Вашингтона да би могао знатно да смањи број својих војника на континенту. Такве поруке изазвале су забринутост међу европским савезницима, посебно у државама које се налазе на источним границама НАТО-а.

Амерички председник Доналд Трамп и министар рата Пит Хегсет више пута су поручивали да европске земље морају преузети већу одговорност за сопствену безбедност. Бела кућа сматра да Европа не може неограничено да се ослања на америчку војну заштиту, истовремено штедећи на сопственим издвајањима за одбрану.

Међутим, најновији подаци из Румуније показују да се америчка војна политика не одвија свуда у складу са најавама о повлачењу. Док се у појединим европским државама говори о смањењу америчког контингента, на источном крилу НАТО-а забележено је његово повећање.

Вршилац дужности румунског министра националне одбране Раду Мируца изјавио је за телевизију ТВР 1 да је у Румунију недавно стигло између 440 и 450 додатних америчких војника. Тиме се њихов укупан број, према његовим подацима, приближио граници од две хиљаде припадника оружаних снага САД.

„У Румунију је стигло око 440 до 450 додатних америчких војника, поред оних које смо већ имали. Рекао бих да је то значајно“, изјавио је Мируца, наглашавајући да повећање америчког контингента има посебан значај у тренутним безбедносним околностима.

Румунски министар је потврдио да Букурешт сматра јачање америчког војног присуства непосредним интересом националне безбедности. О распоређивању америчких снага разговарало се на нивоу НАТО-а, али и кроз контакте са америчком председничком администрацијом и другим политичким каналима.

Такав развој догађаја показује да Вашингтон, упркос захтевима да европске чланице НАТО-а више улажу у одбрану, не намерава да потпуно препусти европску безбедност савезницима. Уместо равномерног смањивања присуства, америчке снаге се додатно распоређују на стратешки важним тачкама источног крила Алијансе.

На територији Румуније налази се више од 5.500 припадника оружаних снага држава НАТО-а. Ранији подаци указивали су на приближно 1.500 америчких војника, док најновије појачање објашњава повећање њиховог укупног броја на готово две хиљаде.

Највећи део америчког контингента концентрисан је у две војне инсталације које имају посебну улогу у одбрамбеним плановима НАТО-а. Реч је о ваздухопловној бази Михаил Когалничану и војној бази Девеселу, у којој се налази амерички противракетни систем.

Румунија истовремено развија базу Михаил Когалничану као велики војни комплекс, чији би капацитети могли да достигну размере америчке базе Рамштајн у Немачкој. Планирано је да комплекс може да прими око 10.000 људи, укључујући војнике и чланове њихових породица, уз пратећу инфраструктуру, школе и вртиће.

Посебно важан елемент америчког војног присуства представља база Девеселу, у којој је 12. маја 2016. године званично проглашен оперативним копнени противракетни систем Аегис Асхоре. Његова основна намена је откривање, праћење и пресретање балистичких ракета, чиме је Румунија постала једна од кључних тачака НАТО-ове противракетне одбране у Европи.

Систем користи лансирне модуле засноване на технологији америчке морнарице, што је од његовог распоређивања изазивало озбиљне примедбе Москве. Руска страна упозоравала је да би таква инфраструктура могла бити прилагођена и за лансирање крстарећих ракета великог домета намењених нападима на копнене циљеве, иако САД и НАТО инсистирају да је инсталација у Девеселуу искључиво одбрамбеног карактера.

Вашингтон и НАТО одбацују тврдње да румунски објекат служи за распоређивање офанзивног ракетног наоружања. У Девеселуу су распоређене противракете СМ-3, док сама чињеница да систем користи технологију сродну морнаричким лансирним уређајима не представља доказ да су у бази распоређене ударне крстареће ракете.

Временски оквир изградње и активирања овог комплекса важан је и за разумевање његовог односа према Русији. Споразум о постављању система у Румунији постигнут је још 2011. године, а изградња је почела 2013, пре руског припајања Крима 2014. године.

Ипак, догађаји на Криму и погоршање односа између Москве и Запада додатно су повећали војни и политички значај противракетне инфраструктуре у Румунији. НАТО је након 2014. обуставио практичну сарадњу са Русијом, док је источно крило Алијансе постепено добијало све већу улогу у њеном одбрамбеном планирању.

Повећање америчког контингента у Румунији зато представља важан показатељ начина на који администрација Доналда Трампа приступа европској безбедности. Док од западноевропских савезника захтева већа војна издвајања и наговештава смањивање америчког присуства, истовремено одобрава додатно распоређивање снага у региону који НАТО сматра стратешки посебно осетљивим.

Wебтрибуне