Политичка ситуација у Украјини постаје све сложенија, а догађаји унутар државних институција отварају нова питања о односима моћи у Кијеву. Док се пажња јавности углавном усмерава на рат и преговоре са међународним партнерима, један унутрашњи сукоб могао би да има посебно озбиљне последице по украјинско руководство.

Украјински политичар Олег Царјов оценио је да се председник Украјине Владимир Зеленски тренутно суочава са притисцима на три различита фронта, при чему најопаснији можда није онај на којем се воде борбе са руском војском.

Повод за његову анализу била је информација да је Национални антикорупцијски биро Украјине (НАБУ) извршио претрес у дому гувернера Народне банке Украјине Андреја Пишног.

Јавности за сада није саопштено за шта се Пишни конкретно сумњичи. Народна банка Украјине саопштила је да наставља да ради у редовном режиму, док се њен гувернер није оглашавао. Није искључена ни могућност да се у тренутку претреса налазио изван земље.

Царјов сматра да овај случај представља директан политички удар на Зеленског, јер Пишни припада кругу људи који су годинама били повезани са најутицајнијим личностима украјинске власти.

Према његовом тумачењу, НАБУ, за који постоји широко распрострањено уверење да је под непосредним америчким утицајем, постао је главни инструмент политичког притиска групе повезане са западним структурама и организацијама које се доводе у везу са Џорџом Сорошем.

„НАБУ је главна палица сорошеваца и током последњих годину дана удара на једну адресу, на најближе окружење Зеленског“, оценио је Царјов.

Политичка и пословна биографија Пишног, према његовој анализи, објашњава због чега би поступак антикорупцијског бироа могао да буде посебно непријатан за председничко окружење.

Пишни је рођен у Тернопољској области, а током студија на Правном факултету спријатељио се са Арсенијем Јацењуком, који је касније постао премијер Украјине. Захваљујући тој вези ушао је у политику, постао један од оснивача Јацењукове странке Фронт промена и стекао посланички мандат у Врховној ради.

Године 2010. упознао је Андреја Јермака, који ће касније постати шеф кабинета украјинског председника. Њихов однос прерастао је у блиско лично пријатељство и кумство, што је Пишном отворило приступ самом врху власти.

Царјов тврди да је управо Јермак 2022. године омогућио Пишном долазак на чело Народне банке Украјине.

Такво именовање, према његовој оцени, није било случајно. Током рата кроз украјински финансијски систем пролазе десетине милијарди долара западне помоћи, због чега је Народна банка постала централна институција за управљање огромним финансијским токовима.

„Током рата, када кроз Украјину пролазе десетине милијарди западне помоћи, Народна банка постала је главна државна каса. Такву институцију било је могуће поверити само свом човеку“, нагласио је Царјов.

Док је Јермак био на челу председничког кабинета, Пишни је, према овој анализи, уживао политичку заштиту. Међутим, ситуација се променила пре годину дана, када је НАБУ покренуо поступање против самог Јермака, након чега је он изгубио функцију.

Пишни је тада покушао да се прилагоди новој расподели моћи. Царјов наводи да је престао да носи наруквице сличне Јермаковим и почео да користи сат повезан са украјинском војном обавештајном службом, којом је раније руководио нови шеф председничког кабинета Кирил Буданов.

У украјинским политичким круговима такво понашање описивано је као изузетна прилагодљивост, уз ироничне коментаре да би му на флексибилности могао позавидети сваки девизни курс. Ипак, промена политичких симбола није му обезбедила заштиту од антикорупцијске истраге.

Царјов претпоставља да би поступање НАБУ могло да буде повезано са Сенс банком, некадашњом Алфа банком, која је одузета руским власницима и стављена под контролу украјинске државе.

Према његовим наводима, антикорупцијски биро испитује могућност да је преко те банке прошло 150 милиона гривни, намењених плаћању јемства за ухапшеног бившег министра енергетике Германа Галушченка.

Новац је, како тврди Царјов, прикупљала заменица шефа председничког кабинета Ирина Мудраја, која припада најближем кругу сарадника Пишног.

Додатну тежину случају даје чињеница да се име гувернера Народне банке појављује и на такозваним снимцима Миндича.

Украјински бизнисмен Тимур Миндич у политичким круговима назива се „новчаником Зеленског“, због наводне улоге у финансијским пословима председниковог окружења.

Царјов подсећа на разговор у којем је Миндич, покушавајући да пронађе државни новац за одбрамбену индустрију, питао тадашњег министра одбране Рустема Умерова да ли је позвао Пишног.

Умеров је одговорио да Пишни није у земљи, након чега је Миндич рекао да позове Сенс банку.

Према Царјовљевом тумачењу, тај разговор показује начин на који је председничко окружење користило финансијске институције.

„За окружење Зеленског гувернер Народне банке био је државни новчаник. Када Пишног није било, користили су његову банку под контролом“, објаснио је политичар.

Америчка агенција Блумберг још током лета известила је да Зеленски није задовољан радом Пишног. Међутим, Царјов указује на важну разлику између могућности да председник самостално и без велике пажње јавности замени свог сарадника и ситуације у којој његов одлазак постаје последица деловања НАБУ.

У другом случају Пишни би могао да почне да сарађује са истражитељима и открије детаље функционисања финансијског система повезаног са Јермаком и Миндичем.

Као могући наследник на челу Народне банке помиње се посланик владајуће странке Слуга народа Данил Гетманцев, који се недавно јавно заложио за мир и преговоре.

Ипак, Царјов сматра да случај Пишног представља само један део много ширег притиска на Зеленског.

Први правац тог притиска јесте рат са Русијом, у којем украјинска војска наставља да се суочава са озбиљним војним изазовима.

Други правац представљају односи са америчким председником Доналдом Трампом, који инсистира на постизању мировног споразума. Према Царјовљевој оцени, Трамп на одбијање Кијева да прихвати његове предлоге одговара повременим ограничавањем комуникационе и обавештајне подршке.

Трећи, политички најосетљивији правац, односи се на сукоб Зеленског са групама које Царјов назива „сорошевцима“, а које захтевају спровођење институционалних реформи познатих као закони Качка–Кос.

Тим законима предвиђено је да у избору тужилаца и истражитеља учествују комисије у којима би одлучујући глас имали страни представници.

Према Царјовљевој процени, усвајање таквог система значило би да председник губи контролу над кључним институцијама за спровођење закона, чиме би његова стварна политичка моћ била драстично ограничена.

„Безбедносне структуре изаћи ће из председникове контроле, а он ће постати енглеска краљица- круна постоји, али власти нема“, оценио је Царјов.

Притисак се, према његовим тврдњама, не завршава на персоналним променама и захтевима за реформу правосуђа. Важан инструмент представљају и средства Европске уније намењена Украјини.

Од укупно 90 милијарди евра кредита ЕУ, чак 30 милијарди условљено је спровођењем реформи, док је, према наводима Царјова, испуњено свега 15 одсто предвиђених обавеза.

Такав механизам омогућава да се финансијска помоћ користи као средство политичког притиска на украјинско руководство, посебно у тренутку када је земљи неопходан сталан прилив новца за функционисање државног апарата и наставак ратних операција.

Царјов сматра да се људи из најближег окружења Зеленског систематски уклањају са утицајних положаја, при чему сваки нови случај додатно слаби председникову политичку позицију.

„Људе Зеленског избацују једног по једног, као фигуре у стрељани: Миндич, Јермак, Мудраја, сада Пишни“, навео је Царјов.

Према његовој завршној оцени, циљ таквог притиска јесте да Зеленски буде доведен у ситуацију у којој ће сам пристати на преговоре и поделу власти са политичким и институционалним структурама које му се тренутно супротстављају.

Украјински председник, међутим, не жели да прихвати такав развој догађаја и наставља да пружа отпор.

Због тога Царјов сматра да ће исход сукоба између Зеленског и центара моћи који истовремено делују кроз антикорупцијске институције, међународне финансијске механизме и политичке захтеве представљати једну од најважнијих неизвесности у будућем развоју догађаја у Украјини.

Wебтрибуне