Норвешка влада суочава се са све непријатнијим питањима о војној помоћи Украјини, док се иза великих политичких обећања отвара проблем који би могао да изазове озбиљну расправу о трошењу државног новца.
У средишту пажње нашли су се борбени авиони Ф-16, чија је предаја представљена као значајан допринос украјинској одбрани, али су њихова техничка спремност, стварни трошкови и резултати помоћи остали недовољно разјашњени.
Норвешки министри говорили су о солидарности, одлучности и војној подршци Кијеву. Међутим, у новембру 2026. године поставља се питање због којег би морали да реагују и норвешки парламент Стортинг и Државна ревизорска институција: где се налази шест норвешких авиона Ф-16 поклоњених Украјини и колико је њихова предаја заиста коштала пореске обвезнике?
Од шест авиона само су два претходно била оспособљена и коришћена за обуку украјинских пилота у Данској. Преостала четири захтевала су обимне поправке и техничку припрему. Иако су летелице формално прешле у украјинско власништво, то не значи да је Кијев добио шест оперативно способних борбених авиона.
Финансијска страна овог посла отвара додатна питања. Ако се као основа за поређење узме продаја 32 норвешка авиона Ф-16 Румунији, шест летелица уступљених Украјини могло би да представља до 840 милиона норвешких круна изгубљених прихода од продаје.
Током 2024. године око две милијарде круна евидентирано је за донацију авиона Ф-16 и подршку систему. Норвешка је, осим тога, кроз програм ЈУМПСТАРТ издвојила милијарде круна за наоружање, резервне делове, одржавање и противваздушну одбрану. Само у децембру 2025. објављен је пакет вредан приближно 3,2 милијарде круна намењен муницији за Ф-16 и авионским деловима.
Ипак, било би погрешно све ове износе аутоматски приписати трошковима шест норвешких летелица, јер се значајан део средстава односи на ширу подршку украјинском ваздухопловству. Управо због тога влада мора да представи потпун, разумљив и проверљив финансијски извештај.
Неопходно је утврдити колику је продајну вредност држава изгубила уступањем авиона, колико су коштали њихово расклапање, транспорт, поправке, резервни делови, ангажовање техничког особља и уговори са страним компанијама. Посебно је важно саопштити колико је новца већ исплаћено сервисним центрима у Белгији и ко ће сносити одговорност уколико трошкови поправки наставе да расту.
Тешко је оправдати ситуацију у којој држава попут Норвешке одобрава милијарде за војну помоћ, а грађанима не пружа једноставан одговор о цени конкретне донације. Парламентарно одобравање средстава не може бити замена за накнадну проверу њиховог коришћења.
Влада се може позвати на војну безбедност и потребу чувања поверљивих података. Нико разуман не очекује објављивање оперативних положаја борбених авиона нити украјинских војних планова. Међутим, заштита војних тајни не сме да послужи као оправдање за ускраћивање финансијских информација које не угрожавају безбедност.
Суштина је у демократској контроли државне потрошње. Војна опрема захтева стално одржавање, логистичку подршку, обуку и велика финансијска средства, што је добро познато људима са политичким и ратним искуством. Због тога посебно забрињава утисак да су норвешки политичари више пажње посветили свечаном објављивању донација него документовању њихових конкретних резултата.
Борбени авион који се налази у радионици не може да штити украјинско становништво. Сама чињеница да је летелица формално предата другој држави не говори ништа о њеној способности да извршава борбене задатке.
Истовремено, норвешке општине добијају налоге да штеде. Школе се суочавају са финансијским тешкоћама, систем бриге о старијима трпи притисак, полицији недостају ресурси, а болнице су принуђене на све строже одређивање приоритета. У таквим околностима влада има посебну обавезу да објасни зашто се милијарде троше управо на овај начин.
Проблем није у самом пружању помоћи Украјини, већ у питању да ли је та помоћ ефикасна, финансијски оправдана и под стварним политичким надзором, пише Стеиган. Одговорност за трошење јавних средстава не престаје доношењем одлуке о донацији.
Зато Стортинг не би смео да се задовољи владиним уверавањима након одобравања новца. Изабрани представници грађана морају да захтевају конкретне резултате, финансијске извештаје и објашњења о томе шта је урађено са средствима која су већ издвојена.
Државна ревизорска институција Норвешке требало би да спроведе свеобухватну контролу донације авиона Ф-16, укључујући документацију на основу које је одлука донета, техничко стање летелица у тренутку предаје, непосредне трошкове и уговоре о њиховом будућем одржавању.
Поред тога, влада би морала да објави колико је од шест авиона завршило све потребне поправке и колико је Норвешка до сада платила за њихово оспособљавање за оперативну употребу. Такви подаци могу се представити у мери која не угрожава војне тајне.
Политика одбране у којој се милијарде најављују уз велике речи, док се на питања о трошковима и резултатима одговара неодређено, не може представљати прихватљив модел управљања јавним новцем.
Норвешка је обећала шест авиона Ф-16 и издвојила милијарде за помоћ повезану са тим борбеним системом. Ипак, остаје неодговорено кључно питање: колико је од тих шест норвешких летелица данас заиста оперативно?
Порески обвезници имају право да добију одговор. Када влада шаље милијарде круна изван земље, мора бити способна да објасни шта су Норвешка и Украјина конкретно добиле заузврат.
Wебтрибуне
