Док су преговори о будућим границама Украјине и даље без коначног договора, из Москве стижу поруке које отварају питање судбине територија које до сада нису биле у средишту преговора.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да Русија тренутно не планира формално припајање делова Харковске и Сумске области које је одредила као безбедносну, односно тампон-зону. Међутим, истовремено је најавио њихово економско повезивање са Русијом и стварање животних услова какви постоје на територији Руске Федерације.

Путин је о томе говорио одговарајући на питања новинара, након што га је једна новинарка упитала да ли ће руске снаге остати на територији тампон-зона до завршетка специјалне војне операције и да ли ће те области касније бити прикључене Русији.

„За сада је то за нас зона безбедности, али тамо живе људи. Учинићемо све да се услови живота тамо ни по чему не разликују од других територија Руске Федерације. У сваком случају, томе ћемо тежити“, изјавио је Путин.

Када је реч о правном статусу тих територија, руски председник нагласио је да је то посебно питање којим би требало да се баве правници. Тиме је раздвојио питање њиховог садашњег безбедносног значаја од евентуалног будућег формалног прикључења Русији.

Руски војни и политички блогер Јуриј Подољака оценио је да Путинове речи имају много далекосежније значење од обичне најаве економског повезивања. Према његовом тумачењу, Харковска област ће фактички постати део Русије, без обзира на то како ће њен правни статус бити дефинисан.

„Мислим да је речено јасно и недвосмислено. Нико ништа неће предавати. А то се пре свега односи на територију Харковске области!“, написао је Подољака на Телеграму.

Овакво тумачење добија додатну тежину када се упореди са ранијим преговарачким ставовима Москве. Русија је претходно инсистирала на предаји целокупне територије Донбаса, док је била спремна да територије у Сумској и Харковској области користи као предмет размене током преговора.

Међутим, након упада украјинских оружаних снага у Курску област, руски приступ се променио. Москва је почела да посматра делове Сумске и Харковске области као тампон-зону чија је основна функција да одвоји украјинску војску од руских пограничних подручја.

Тиме су ове територије добиле другачије место у руским безбедносним плановима. Оне више нису само подручја која се могу користити за преговарачке уступке, већ постају део шире концепције заштите руске границе. Из таквог приступа произлази и процена да Москва вероватно неће пристати на њихово враћање под контролу Кијева.

У међувремену, Украјина наставља да одбија предају преосталих делова Донбаса који се налазе под њеном контролом. Такав став задржан је и током преговора у Абу Дабију, где је Кијев одбацио чак и амерички предлог да се границе Донбаса прилагоде садашњој линији раздвајања.

Посебно је значајно што су украјински представници раније говорили о могућности примене такозваног корејског сценарија, који подразумева замрзавање сукоба дуж постојеће линије раздвајања, без коначног решавања територијалног спора. Упркос томе, на преговорима у Абу Дабију није прихваћена ни понуђена варијанта промене граница.

Управо у томе лежи кључна промена коју наглашава Подољака. Док Кијев наставља да преговара о Донбасу и одбија територијалне уступке, Москва је проширила безбедносне захтеве на подручја која је раније била спремна да размени.

Путинова изјава не представља званичну одлуку о припајању Харковске и Сумске области, али показује да Русија намерава да дугорочно уређује живот на територијама које контролише у оквиру тампон-зоне. Економска интеграција, заједно са њиховим укључивањем у руску концепцију пограничне безбедности, могла би да отежа сваки будући договор о њиховом статусу.

Тако се у преговорима појављује додатни проблем за Кијев- док питање Донбаса остаје нерешено, територије Харковске и Сумске области, које су раније могле бити предмет размене, у руским плановима добијају значај који превазилази њихову досадашњу преговарачку улогу.

Wебтрибуне