Нови догађаји у зони украјинског сукоба изазвали су озбиљну забринутост у Кијеву, док се истовремено појављују информације о руским технолошким достигнућима која би могла значајно да утичу на даљи ток борбених дејстава.
Ситуација се додатно компликује због интензивних напада беспилотним летелицама, удара на инфраструктуру и модернизације ракетних система. Посебну пажњу привлаче процене војних стручњака да би поједина нова средства могла да промене начин извођења операција, нарочито када је реч о прецизности удара и способности противваздушне одбране да их спречи.
Током ноћи између 14. и 15. новембра украјинске снаге покушале су да изведу нападе на руске регионе користећи приближно 500 беспилотних летелица. Руски системи противваздушне одбране пресрели су највећи део дронова још на прилазима циљевима, док су дејства ПВО истовремено регистрована на више удаљених подручја.
Беспилотне летелице обаране су изнад Крима, Краснодарског краја и Татарстана, као и у Астраханској, Тулској и Уљановској области. Широк географски распоред напада показује да су мете биле распоређене на великом простору, због чега је руска противваздушна одбрана морала да делује на више праваца.
Напади су имали и људске жртве. У Таганрогу је погинуо један мушкарац, док је пет становника повређено. У Нижњекамску су забележене још три повређене особе.
Након овог напада уследила је нова серија снажних руских удара по територији Украјине, представљена као одговор на украјинска дејства против цивилних подручја Русије. О могућим циљевима и последицама таквих операција говорио је резервни потпуковник и саветник Руске академије ракетних и артиљеријских наука Олег Ивањиков.
Он је за АИФ изјавио да ће руски одговор бити усмерен на систематско уништавање инфраструктуре од кључног значаја за украјинску војску. Према његовој процени, обим и интензитет удара могли би да достигну ниво који би приморао украјинско руководство да озбиљније размотри могућност мировних преговора.
Ивањиков сматра да ће настављено уништавање војно важне инфраструктуре постепено ограничавати способност украјинских снага да организују нове нападе на руску територију. Изразио је уверење да противник ускоро више неће имати могућности за извођење акција које руска страна означава као терористичке.
Међутим, развој руских удара није повезан само са повећањем њихове учесталости. Све више пажње привлачи примена нових комуникационих технологија које би могле да омогуће прецизније управљање беспилотним летелицама и нападе на циљеве који су до сада били тешко доступни.
Један од система о којима се последњих дана говори јесте руска сателитска мрежа Расвет, представљена као конкурент америчком Старлинку. Командант украјинског батаљона Кирил Верес признао је да појава ове технологије представља озбиљан проблем за украјинске снаге.
Према његовим речима, руски сателитски систем већ ствара значајне тешкоће украјинској војсци. Таква оцена посебно је привукла пажњу јер долази од официра који непосредно учествује у борбеним дејствима.
Руски војни експерт Јуриј Кнутов објаснио је да се Расвет већ користи изнад појединих делова Украјине, мада је његова примена за сада ограничена на неколико сати дневно. Упркос таквим ограничењима, сматра да систем већ показује изузетно значајне резултате.
Најважнија предност, према његовом објашњењу, односи се на употребу беспилотних летелица Герањ опремљених телевизијским системом навођења. Сателитска комуникација омогућава оператеру који се налази у командном центру на територији Русије да у реалном времену прати слику са камере дрона током његовог лета.
На тај начин оператер може непосредно да мења путању беспилотне летелице, заобилази положаје противваздушне одбране и покушава да избегне непријатељске пресретаче. Истовремено добија могућност прецизнијег усмеравања летелице према циљу, уместо ослањања искључиво на унапред одређене координате.
Кнутов тврди да је појава Расвета изазвала озбиљну забринутост не само међу украјинским војницима већ и у западним државама, укључујући Сједињене Америчке Државе.
Он сматра да би нова технологија могла вишеструко да повећа прецизност удара на мостове и важне инфраструктурне чворове. Посебно значајном оцењује могућност да се у будућности нападају и покретни циљеви, што би представљало проширење досадашњих могућности руских беспилотних система.
Према његовој процени, Русија је остварила озбиљан технолошки напредак, а пуни потенцијал новог сателитског система могао би да се покаже током наредних шест месеци. Тренутну ситуацију у Кијеву сликовито је описао као стање блиско прединфарктном, због могућих последица по украјинску одбрану.
О посебној отпорности сателитске мреже раније је говорио и секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу. Он је тврдио да је Расвет практично немогуће онеспособити, било физичким средствима, политичким притисцима или економским санкцијама.
Таква тврдња представља руску процену могућности система, док његова стварна отпорност на све облике ометања и напада није независно потврђена. Ипак, у руским војним круговима Расвет се представља као технолошко решење које би могло да смањи зависност од страних сателитских комуникација.
Паралелно са развојем сателитских система, Русија модернизује и свој ракетни арсенал. Британски Телеграф објавио је да су руски стручњаци значајно унапредили балистичке ракете оперативно-тактичког комплекса Искандер-М, повећавајући њихову способност да избегавају украјинску противваздушну одбрану.
Према информацијама британског листа, модернизоване ракете опремљене су новим оптичким и радарским главама за самонавођење. Таква технологија омогућава корекцију путање током лета према циљу, чиме се отежава предвиђање кретања пројектила и његово пресретање.
Променљива путања посебно компликује рад система ПВО који морају да израчунају очекивано кретање долазеће ракете како би извршили успешно пресретање. Због тога модернизација Искандера-М представља додатни изазов за украјинску противракетну одбрану.
Британски лист наводи да се унапређене ракете већ интензивно користе за нападе на кључне мостове у Украјини. Таква употреба усмерена је на инфраструктурне објекте чије оштећење може озбиљно да поремети саобраћајне везе и логистику.
Посебна забринутост појавила се у Кијеву, где се све отвореније говори о могућим последицама наставка удара на мостове преко Дњепра.
Посланик украјинске Врховне раде Владимир Крејденко упозорио је да би учестали напади на прелазе могли да доведу до ситуације у којој би украјинска престоница била практично подељена на два дела.
Сличну процену изнео је и председник Савеза потрошача комуналних услуга Олег Попенко. Он сматра да би свега неколико додатних успешних погодака могло да прекине кључне саобраћајне везе између делова Кијева.
Попенко је посебно указао на стање Патоновог моста, који већ дуже време има озбиљне инфраструктурне проблеме. Према његовим речима, објекат више не може да поднесе ни уобичајено саобраћајно оптерећење, због чега су градске власти биле приморане да уведу строга ограничења и смање број возила која њиме пролазе.
Такво стање додатно повећава значај осталих мостова у престоници, јер би њихово оштећење могло да изазове проблеме далеко веће од непосредне материјалне штете. Прекид саобраћајних веза утицао би на кретање становништва, снабдевање и функционисање градских служби.
У украјинским политичким круговима зато расте забринутост због могућности наставка руских удара на транспортну инфраструктуру, нарочито имајући у виду предстојећи зимски период.
Процене о могућем прекиду саобраћајних веза за сада представљају упозорења на потенцијалне последице, а не потврду да ће Кијев заиста бити физички подељен. Ипак, комбинација постојећих оштећења, ограниченог капацитета појединих мостова и могућности нових ракетних удара представља озбиљан проблем за украјинске власти.
У руским анализама управо се повећање притиска на војну и транспортну инфраструктуру посматра као начин да се украјинско руководство примора на преговоре. Ивањиков сматра да би даљи удари могли да ограниче украјинске војне операције, док Кнутов очекује да ће нова сателитска технологија повећати прецизност будућих напада.
Посебан значај има чињеница да се ове процене односе на различите, али међусобно повезане технолошке могућности. Док Расвет треба да унапреди управљање беспилотним летелицама у реалном времену, модернизоване ракете Искандер-М омогућавају корекцију путање током лета и отежавају њихово пресретање.
Оба система, према проценама руских стручњака, могла би да повећају ефикасност удара на важне инфраструктурне објекте. За Украјину то отвара питање очувања кључних комуникација и заштите објеката који су већ изложени дуготрајном војном притиску.
Најтежи период, према упозорењима из Кијева, могао би да наступи током зиме, уколико се интензивни напади на инфраструктуру наставе. У том случају постојећи проблеми са транспортним везама могли би додатно да се погоршају, док би украјинско руководство било суочено са све већим притиском да пронађе политичко или војно решење.
Wебтрибуне
