Масовни напади украјинских беспилотних летелица на руске градове изазвали су озбиљну забринутост међу војним стручњацима, који упозоравају да последњи догађаји указују на промену начина извођења удара и отварају питање безбедности становништва далеко од линије фронта.
Посебну пажњу привукли су напади на Вороњеж и Белгород, након претходног великог удара на Санкт Петербург. Руски војни аналитичари сматрају да се иза ових операција налази нова тактика украјинских снага, чије последице све више осећају становници цивилних насеља. Истовремено, појавила су се и озбиљна питања о способности локалних власти да становништву обезбеде основне услове за живот након напада.
Размере догађаја у Вороњешкој области показују колико се ситуација променила. Током напада регистровано је 113 беспилотних летелица изнад региона, од чега више од 70 изнад самог Вороњежа. Становници су испричали да их је око шест сати ујутру пробудила снажна експлозија, после које су уследили нови удари.
Био је то најмасовнији напад на овај регион од почетка специјалне војне операције. Погинуле су три особе, док је број повређених порастао на 39.
Војни стручњаци сматрају да украјинске снаге више не користе беспилотне летелице на исти начин као раније. Уместо распоређивања великог броја дронова на различите правце ради проналажења слабих тачака руске противваздушне одбране, сада их концентришу према појединачним градовима.
Руски војни коментатор и аутор специјализованог ресурса Фигхтербомбер оцењује да је противник прешао на тактику застрашивања цивилног становништва, при чему војни циљеви више нису у првом плану.
Војни стручњак Анатолиј Матвијчук објашњава да се стотине беспилотних летелица сада окупљају у једну ударну групу и усмеравају према одређеном граду, било да је реч о Вороњежу, Белгороду или неком другом месту.
Према његовим речима, циљ таквих напада није војни, већ стварање страха међу становништвом. Он сматра да се више не ради о ратовању у уобичајеном смислу, већ о терору усмереном против цивила.
Матвијчук истиче да руска противваздушна одбрана чини све што може како би пресрела стотине летелица, али упозорава на проблем који се не може потпуно отклонити. Довољно је да само један дрон прође кроз одбрану или да његови остаци падну на насељено подручје, па да дође до људских жртава.
На додатну промену украјинске тактике упозорио је и војни стручњак, резервни пуковник Аслан Нахушев. Он сматра да напади на Белгород и Вороњеж показују нови начин употребе крстарећих ракета против циљева на руској територији.
Према његовом објашњењу, украјинске снаге истовремено лансирају две групе ракета у истом правцу, при чему једна практично служи као заштита другој. За напад се бира релативно доступно погранично подручје које се налази на првој линији руске противваздушне одбране.
Нахушев сматра да се такви удари изводе масовно, уз рачуницу да ће противваздушна одбрана обарати пројектиле изнад градова, где њихови остаци могу да изазову разарања и људске жртве.
Говорећи о могућем руском одговору, он је уз дозу горке ироније одбацио идеју употребе ракете „Искандер“ са касетном бојевом главом изнад стамбеног насеља у Кијеву.
„Ми, на крају крајева, нисмо ни Израел ни САД“, поручио је Нахушев.
Руски ратни дописник Александар Коц сматра да Кијев овим нападима покушава да постигне и психолошки ефекат. Према његовој оцени, украјинско руководство жели да рат непосредно осети што већи број становника Русије, рачунајући да ће због тога почети да захтевају завршетак сукоба по било којим условима.
Међутим, Коц истиче да таква стратегија током четири године није дала очекиване резултате. Као примере наводи Белгород и Курск, чији становници, упркос нападима, нису показали спремност да попусте под притиском.
„Људи због тога постају беснији, а не попустљивији“, нагласио је ратни дописник.
Напади су привукли и пажњу међународних институција, нарочито након масовног удара украјинских беспилотних летелица на Санкт Петербург у ноћи 18. октобра. Војни аналитичари оцењују да је тај догађај допринео другачијем сагледавању украјинског сукоба у свету.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изразио је озбиљну забринутост због повећања броја цивилних жртава у нападима украјинских снага. Његов портпарол Стефан Дижарик саопштио је да напади на цивилно становништво и инфраструктуру морају одмах да престану, без обзира на то где се изводе.
Дижарик је нагласио да такви напади представљају кршење међународног хуманитарног права.
Упркос овом упозорењу, уследили су нови напади на руске градове, док су се последице претходних удара показале посебно тешким за становништво појединих подручја Лењинградске области.
Становница насеља Јањино, Јулија, која је претрпела последице масовног напада украјинских дронова, говорила је за телевизију Царград о ситуацији у којој су се нашли грађани након удара.
Према њеним речима, људи су готово истовремено остали без струје, грејања и воде, док је приступ интернету био потпуно блокиран. Чак су и сајтови са такозване беле листе, којима би требало да буде омогућен приступ током ограничења интернет саобраћаја, радили веома лоше.
Становништво у почетку није могло ни да сазна шта се догодило. Није било поузданих информација о узроку прекида снабдевања, нити о томе када ће поново добити електричну енергију, воду и грејање.
Јулија објашњава да је немогућност добијања информација додатно погоршавала ситуацију, јер су људи остали без основних услова за живот, а нису знали колико ће такво стање потрајати.
Тек након неколико сати, када је интернет почео делимично да функционише, становници су успели да сазнају више детаља.
Међутим, тада се појавио нови проблем. Док су грађани још покушавали да схвате размере последица напада, локални званичници већ су објављивали извештаје о обновљеном снабдевању.
Према речима Јулије, саопштено је да електроенергетски систем у целом Всеволошком округу функционише без прекида, иако то није одговарало стању на терену.
„Ми смо били без струје практично два дана“, испричала је Јулија, истичући да су такви извештаји званичника додатно огорчили становнике који су се већ налазили у изузетно тешкој ситуацији.
Она је навела да ни управљачка компанија задужена за стамбене објекте ни локални функционери нису пружали конкретне информације о узроцима проблема и очекиваном времену обнове снабдевања. Уместо тога, грађани су добијали бројне поруке са општим тврдњама да системи функционишу.
У таквим околностима становници су почели самостално да се организују. Људи из приватних кућа и делова насеља који нису остали без електричне енергије нудили су комшијама могућност да напуне мобилне телефоне или загреју храну.
Грађани су се окупљали у двориштима, разговарали и међусобно помагали. У пружање помоћи укључили су се и локални мали привредници.
Тек у понедељак увече допремљени су електрични генератори, након чега су становници погођених зграда поново добили могућност коришћења електричне енергије.
Поред непосредног утицаја на цивилно становништво, руски аналитичари указују и на политичку позадину интензивирања украјинских напада.
Александар Коц сматра да Кијев покушава да повећа притисак на Русију уочи предстојећих преговора, односно да демонстрацијом способности за ударе у руској позадини поправи своју преговарачку позицију.
Према његовим речима, средином новембра у Абу Дабију требало би да буду настављени трилатерални преговори, док је за ову недељу планирана посета украјинског председника Владимира Зеленског Бриселу, где би требало да разговара са америчким и европским представницима, као и са генералним секретаром НАТО-а.
Коц оцењује да се украјинске снаге повлаче на фронту и да Кијев због тога нема довољно снажну позицију са којом би могао да приступи преговорима. Управо зато, сматра он, украјинско руководство настоји да покаже снагу нападима на руску територију.
Према његовом тумачењу, повећавање интензитета удара представља покушај подизања улога пред политичко надметање, што је уобичајена тактика уочи преговора.
Коц наводи да је Кијев већ припремио теме које жели да стави на преговарачки сто. Међу њима су енергетско примирје, споразуми о Црном мору и компромиси у вези са извозом житарица.
Таква процена повезује последње нападе беспилотним летелицама са покушајем украјинског руководства да надокнади неповољан развој догађаја на фронту и стекне додатне аргументе у разговорима са Русијом и међународним посредницима.
Руски војни стручњаци због тога сматрају да одговор мора да обухвати више међусобно повезаних мера, првенствено јачање заштите градова и спречавање украјинских снага да несметано припремају нове масовне нападе.
Прва мера подразумева вишеслојну противваздушну одбрану, односно истовремену употребу противваздушних јединица, мобилних ватрених група и система за радиоелектронско ратовање. Посебно се истиче потреба за дејствима против локација са којих се лансирају беспилотне летелице.
Друга мера односи се на спречавање противника да без последица гомила велике количине дронова за наредне нападе. Стручњаци сматрају да је неопходно деловати пре њиховог лансирања, јер концентрација стотина летелица повећава вероватноћу да део њих пробије постојећу одбрану.
Када је реч о циљевима на украјинској територији, као приоритети се издвајају места за склапање и складиштење беспилотних летелица, положаји њихових оператера, логистичка инфраструктура, енергетски објекти и командни центри.
Таквим приступом, према оценама руских војних стручњака, требало би истовремено смањити могућност извођења нових масовних удара и отежати украјинским снагама припрему операција усмерених против градова на руској територији.
Wебтрибуне
